За улазак у Европску Унију само 28 одсто Срба

24.12.2011. год.

Главни разлози: дуг процес придруживања ЕУ, економска криза у Европи, бојазан да би кандидатура значила и одустајање од Косова.

Подршка грађана за улазак Србије у ЕУ тренутно је најмања у последњих пет година. Главни разлози за нагло окретање леђа Бриселу јесу дуг процес придруживања ЕУ, економска криза у Европи, као и бојазан да би кандидатура значила и одустајање од Косова, оценили су аналитичари са којима је Пресс јуче разговарао.

Кључни разлози пада поверења у ЕУ

- Предуг процес придруживања

- Економска криза у Европи

- Страх од губитка Косова и Метохије

Према резултатима истраживања о томе да ли су грађани за улазак Србије у ЕУ, према подацима којима располаже Канцеларија Владе за европске интеграције, од 2006. ситуација се знатно променила на штету евроинтеграција. Наиме, од више од две трећине грађана који су подржавали улазак у ЕУ пре пет година, до јуна 2011. та подршка пала је на око 50 одсто.

Одлука Брисела да не додели статус кандидата Србији срозала је подршка уласку у ЕУ на мизерних 28 одсто, показало је истраживање агенције „Партнер консалтинг“.

Невен Цветићанин: Кривац и евро

Социолог Невен Цветићанин каже да је код грађана једноставно дошло до замора материјала када је ЕУ у питању.

- Дешавања на Косову су једна тачка тог замора, а друга је општа несигурност у самој ЕУ. Она више није обећана земља, већ људи постају свесни да и ЕУ има својих проблема. Већ месецима се поставља питање и опстанка евра, због чега расте несигурност наших грађана. Битан фактор је и да је ентузијазам наше политичке елите био превелик у протеклом периоду, тако да су грађани имали очекивања већа од реалних, која наравно нису била испуњена, па су се разочарали – наводи Цветићанин.

Никола Јовановић: Мука од маратона

Програмски директор Центра за нову политику Никола Јовановић истиче да је основни разлог за незадовољство грађана ЕУ што је процес проширења прилично спор.

- Грађани су презасићени вестима и очекивањима о уласку у ЕУ, а виде и да је тај процес доста изгубио на значају у самој Унији. Од неких високих очекивања и надања да ће то бити кључни политички процес схватају да ће то бити маратон. Осећају се замор и резигнираност грађана. ЕУ је била код нас промовисана кроз економске разлоге, а сада услед велике економске кризе у Европи грађани почињу да сумњају у значај тих мотива – оценио је Јовановић.

Тања Мишчевић: Опада и у региону

Тања Мишчевић, бивша директорка владине Канцеларије за европске интеграције, истиче да пад интересовања за улазак у ЕУ опада у читавом региону.

- Управо зато ЕУ мора да има на уму да не сме да престане да води рачуна о земљама западног Балкана.Она у својој унутрашњој кризи не сме да заборави кроз какву кризу пролазе и земље у њеном окружењу, а којима је потребна помоћ Уније. Такође, оно што наши грађани морају да схвате јесте да се реформе у држави морају спроводити и без Европе. Само је лакше имати циљ за те реформе, а то је улазак у ЕУ – каже Мишчевић.

Јован Живковић: Страх због Косова

Председник Центра за регионалну политику у Нишу Јован Живковић каже да грађани одустају од ЕУ мислећи да ћемо тако остати без Косова.

- Грађани имају здраворазумски поглед и приступ отуђењу Косова од Србије, те је ово њихова логична реакција. Решење свакако није инаћење србски поносом. Само затварање неће нас никуда одвести, па морају да се траже решења која можда и нису потпуно правична – истакао је Живковић, и додао да је реалност таква да се мора наћи компромис како се не бисмо одрекли ни 15 одсто наше територије, али ни залупили врата ЕУ.