Пад долара зауставио експлозију цена
Пад долара помогао је последњих месеци српској привреди да задржи главу изнад воде. Сирова нафта, којој последњих месеци на светској берзи цена стално скаче, достигла је јуче рекорд од око 89,9 долара за барел, али није изазвала осетно поскупљење. Да долар није падао, уместо поскупљења горива у просеку од око 2,80 динара, оно би од данас на пумпама било скупље барем за шест до 10 динара.
Оваква ситуација највише погодује увозницима нафте, а на наше питање колико им је разлика у цени између скупе нафте и јефтиног долара донела профита, кажу - и не баш пуно. Да ли је баш тако?
Примера ради, с оваквим односом цена на једном увозу уралске нафте коју Србија прерађује, од око 20.000 тона, купованој по цени од скоро 90 долара, уз транспортне и зависне трошкове, као и премију која по барелу износи још око 3,5 долара (укупно плаћена око 13,6 милиона долара), увозник у Србији може да заради око 350.000 долара. Мало или много?
Увозници кажу да свака зарада мања од три одсто од промета не може да се назове екстразарадом, а такве с оваким односом цена нема.
Они сматрају да је заблуда ако се мисли да је у овом часу цена горива на домаћи пумпама далеко изнад реалне, зато што се нафта куповала пре три или шест месеци када је била нешто јефтинија, а продаје као да је купована обављена јуче.
Рачуница показује да би већ данас, пошто гориво на пумпама поскупи, могла да се ради нова калкулација, која би показала да би бензини и дизели требало да буду још скупљи за око три до четири динара. И то само зато што је најновије поскупљење рађено по цени урала од 84,39 долара уз курс долара од 53,96 динара. Данас је нафта још скупља, а долар није у међувремену ишао наниже.
Нафта се, потврђују и у НИС-у, махом купује месец за месец. Управо да би се избегли велики ризици, јер је посао с црним златом чиста коцка. И уколико би данас неко купио нафту за наредних шест месеци, ко му може гарантовати да ће она и даље имати тенденцију раста и то толику да би му се посао исплатио, питају у НИС-у.
Чак и када се нафта купује шест месеци унапред, као што то чини српска нафтна индустрија, расписујући тендер, роба се углавном плаћа по цени која је данас на берзи, осим ако неко није у тренутку куповине „искеширао” сав новац.
Увозници и прерађивачи кажу да је много њих прошле године управо због високог курса долара само на једном мањем увозу од око 20.000 тона изгубило и по милион долара.
Пошто нафта наставља да расте, што ће се за две недеље, када следи ново поскупљење по важећој Уредби о ценама деривата, рефлектовати и на цене у малопродаји, држава би могла да ублажи инфлацију смањивањем захватања у цени горива.
Сада држава на сваки литар бензина себи узима 32,62 динара, а на дизелима 17,35 динара, плус порез на додату вредност од 18 одсто.
Нови светски рекорд барела
Нафта са уралских, америчких и северноатлантских налазишта све скупља
Цене лаке америчке и северноатлантске нафте потукле су јуче номинално све досадашње рекорде. Након привременог појевтињења у понедељак, барел тексашког црног злата на берзи у Њујорку јуче је поскупео за читава три долара и достигао цену од 97 долара. Северноатлантска нафта је пети дан заредом, поново поскупела на берзи у Лондону, достигавши цену од 92,65 долара за барел. Најаве велике олује у близини норвешких налазишта у Северном мору и нови наговештаји да уочи оштре зиме на северној хемисфери, највећи светски потрошач САД располаже веома танким залихама, били су главни окидачи јучерашњег скока цена.
Истовремено, на другој страни света, барел уралске нафте прати вртоглави узлазни тренд. Цена уралског барела, којим се не тргује на глобалним берзама по истом принципу као са тексаском и северноатлатнском нафтом, у септембру и октобру износила је 76,89 долара, скоро 24 долара више него у исто време лане.
Геополитички фактор, упорне хаварије у рафинеријама широм света, слабљење америчког долара и уплив берзанских спекуланата на тржиште сировина, наводе се и међу руским и западњачким аналитичарима као главни узрок ћудљивог кретања цене нафте широм света.
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руске снаге извеле су масовне ударе на украјинску инфраструктуру у Кијевској области. Погодци су забележени како у самом Кијеву, тако и у оближњим насељима. У Бориспољу је током напада...
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »