Срби у Хрватској. У очекивању промена.

Победа коалиције „Кукурику“ на челу са Социјал-демократcком партијом  на последњим изборима у Хрватској обећава локалним Србима промене на боље – овом мишљењу су данас склони многи аналитичари.

На нивоу реторике ове промене значе да на манифестацијама посвећеним Међународном дану несталих нови председник владе Хрватске, за разлику од бивше премијерке Јадранке Косор, неће помињати само Хрвате, већ и Србе. Из његових уста се неће чути речи захвалности ратном злочинцу генералу Анту Готовини.

А шта треба учинити на практичном нивоу? На које проблеме ће наићи нове власти у Хрватској? Ова и друга питања смо размотрили с Милорадом Пуповцем, замеником председника Самосталне демократске српске странке, која је добила три мандата у новом хрватском парламенту.

Самостална демократска србска странка ће бити део нове владајуће већине. И то из два разлога. Прво зато што смо ми странка лијеве оријентације, врло блиска политички Социјал-демократскoj партији Хрватске. И по први пут имамо могућност да међусобно коалирамо. Други разлог је што нова владајућа већина и ми, представници Срба у Хрватској, имамо заједничку одговорност за незавршени посао у вези са положајем Срба, повратком избјеглица и развојем повратничких средина, што су све обавезе, које Хрватска мора испунити до чланства у Европској Унији.  

У Хрватској данас живи око четири и по милиона људи, колики проценат становништва чине Срби?

Овога тренутка ми не знамо, колики је тачно број. У Хрватској је попис становништва обављен, али резултати још нису познати. Према последњем попису, то је било 205 хиљада. Ми мислимо да ће тај број сада бити нешто већи. А шта се тиче броја избјеглих, они који су регистирирани као избјеглице, који имају статус избеглица, још је негде око  60-70 хиљада. Међутим, велики број се у међувремену од 1991. или 1995. интегрирао у средине, као што је Република Србија, као што је Република Србска у Босни и Херцеговини. Према томе, број оних који су избјегли из Хрватске, сигурно се креће око 250 хиљада. 

Какав је данас положај српске мањине у земљи?

Тај положај је бољи него што је био пре 8 година, када смо ушли у коалицију са Хрватском Демократском Заједницом. Али још увек је много отворених питања, много нерешених проблема, који су повезани са ратом. Још увек има тешкоћа и дискриминације, например у суђењима за ратне злочине, у запошљавању, у развоју средина, у којима Срби живе или у које се враћају. Опћенито још увек у Хрватској има ставова, по којима Срби нису препознати као грађани, равноправни са осталим грађанима. 

Односно, поједини политичари и медији још увек говоре „језиком мржње“?

Нажалост, то је тачно. У неким медијама, у неким јавним иступима још увек постоји говор мржње. И тај говор мржње дијели хрватско друштво, онемогућава нормалан рад и нормалну комуникацију међу људима, спрјечава људе да могу градити друштво једнаких и равноправних. И у том смислу са Србе у Хрватској то представља велику тешкоћу. Многи људи из тог разлога избегавају свој национални идентитет. 

Својевремено је Хрватска поднела тужбу Међународном суду ОУН против Србије оптужујући је за геноцид за време рата 1992-1995. године. Србија је била принуђена да одговори на исти начин. Више пута је било речи о томе да стране могу да се договоре и да повуку своје тужбе, али је влада Јадранке Косор одбијала да ово учини. Да ли ће се ситуација сад променити?

Те тужбе се нису смјеле догодити. Те тужбе су направљене због тога како би се продужила ратна политика. И како се Хрвати и Срби не би суочили са лошим посљледицама рата, са онима који су Хрвате и Србе увели у рат. А истовремено су те тужбе, по мом мишљењу, уведене због тога како се Хрвати и Срби не би суочили са историјским искуством у стварању властитих држава и чињеницом да је од 1941. до 1945. почињен страшан геноцид над Србима у Хрватској за време Независне Државе Хрватске. По мојем мишљењу, те тужбе требају бити повучене, и нове владе Хрватске и Србије требају наћи договор око тога како да одустану од тих тужби.

Хрватска ће 2013. године постати члан ЕУ. Какве наде с овим повезује становништво земље?

У Хрватској постоји очекивање да ће људи боље живети. Али не треба заборавити да уз развој европске перспективе треба такође развијати  односе и са другим земљама, са земљама у регији у првом реду, а исто тако и са другим земљама у Источној Европи и у свету. Што је досада мањкаво у Хрватској вањској политици и у хрватској развојној и економској политици. 

Између осталог – и у правцу сарадње с РФ?

Та сарадња ни приближно није развијана у економској сфери, у културној сфери, како би могла бити и како би требала бити. И из тог разлога верујемо да ће у новој хрватској политици бити нових момената, који ће отворити простор и за те могућности, које досада нису биле коришћене, у односу према Руској Федерацији. 

Нови огани хрватске власти се налазе у процесу формирања. У међувремену је председник земље Иво Јосиповић изјавио: од нове владе очекује да грађанима врати оптимизам. Да ли се овај оптимизам односи и на Србе – сазнаћемо идуће године.