Перфект Стренџер: Масовни протести и широка коалиција за обарање мафијашког режима

Перфектни Странац је интернет интелектуалац. Без трунке ироније и цинизма. Напротив. Ријеч је о човјеку који је заузео своје мјесто у бескрајном простору виртуелног свијета, макар што се тиче Црне Горе. Човјек кога многи „реални" интелектуалци, који се „потуцају" по интернет просторима знају, читају и прате, иако појма немају о коме је ријеч. Зар је и битно када је он у питању?

Перфект је доказ да анонимност не мора да буде недостатак. Не мора да буде разлог за критике типа - свако данас може да има свој став, свако данас може да учествује у јавном животу или - анонимност је бјежање од одговорности. Има истине, међутим, мој саговорник је доказ супротног - постоје и они који, иако анонимни, мјере сваку ријеч, не злоупотребљавају безименост и пишу са пуном свјесношћу о посљедицама написаног.

Причам са њим, путем Фејсбука, о Црној Гори.

Како би дефинисао дводеценијску владавину Мила Ђукановића и Демократске партије социјалиста?

- Укратко, овом земљом владају трансформерси. У протеклих двадесет година присуствовали смо неуморној дјелатности преоблачења кошуља увијек исте гарнитуре људи која нема идеологије, већ је, водећи рачуна искључиво о сопственим интересима, од комунистичких, преко екстремно националистичких, дошла до неолибералних позиција, уз поновно враћање екстремном национализму, али другог предзнака, и тако у круг (а све то уз одговарајућу дозу демагогије и популизма). За све то вријеме ова весела дружина је имала превасходни циљ праћења трагова новца (обично прљавог). Њихов шеф Мило Ђукановић је временом успоставио тип диктатуре која се у литератури често назива клептократским режимима. Основни мотив клептократа је пуњење сопствених џепова и нуђење услуга грађанима у минималној мјери, тј. оноликој колика је довољна за опстанак на власти. Дакле, чисто да би се одржао неки привид о тежњи ка успостављању демократског друштва.

Да ли постоји нешто позитивно када је ријеч о политичкој биографији тог човјека и те партије?

- Па, зависи из ког угла посматрамо ситуацију. Ако је посматрамо из угла најближих сарадника, рођака, кумова тог човјека, и читаве оне армије партијских послушника који имају било какву врсту привилегија од стране режима (као што је неплаћање рачуна за струју, првенство приликом запошљавања, протежирања у оквиру институција и разне друге бенефиције које проистичу из корупционашких дјелатности) - његов начин бављења политиком се свакако може оцијенити успјешним. С друге стране, објективан поглед, који одговара стању које преживљава остатак друштва, не уочава у Трансформерсима само лопове, већ и креаторе подјела на овим просторима, учеснике у ратовима и могуће генераторе будућих немира. Такав морални талог на власти се никада није раније јављао на овим просторима, по мом мишљењу. Дакле, објективан одговор на постављено питање би био: „Не, ништа."

Очекујеш ли у скоријој будућности смјену власти у Црној Гори?

- Очекујем. Наше друштво јесте по много чему специфично, племенска свијест, поданички менталитет и неке друге ствари су генерисале тај несрећни феномен несмјењивости власти мирним путем (на изборима), али мислим да бисмо „превазишли саме себе", ако бисмо допустили клептократама да се још дуго одрже, уз овако оштру економску кризу и све сићушнији „плијен" који морају раздијелити између себе. Режимлије ће се свакако подијелити, та подјела је добродошла јер ће убрзати времена демократизације, а демократске снаге треба да иду својим путем, уз сагледавање политичке употребљивости евентуалних режимских свједока-покајника.

Често коментаришеш сличне теме, па ћу те питати - који је најбољи начин да Црна Гора уђе у друштво демократских земаља, које су промијениле власт? Како промијенити владајућу гарнитуру?

- То је начин супротстављања демократа диктаторским режимима. Дакле, координисани улични протести свакако морају представљати први корак, док би крајњи развој ситуације морао довести до манифестација грађанске непослушности. То је теорија. Међутим, код нас је ситуација кудикамо компликованија, а та сложеност проистиче из изузетне подијељености друштва коју је власт проузроковала (а коју су пратиле, између осталог, и политике дискриминације на националној основи), и која се одражава и на антирежимске снаге. То је велики проблем, али не и нерјешив.

Шта мислиш о црногорској опозицији? Појединачно, по партијама.

- Мислим да су њени учинци катастрофални. Треба нагласити да су сви опозициони лидери у разним ситуацијама учешће на изборима окарактерисали као фарсу. Исправно су утврдили да је режим покрао апсолутно све досадашње изборе, уз употребу „институција", АНБ-а и криминалних структура. Но, поред свега тога, опозиција и даље прихвата „тековине" тих крађа и тако пружа режиму легитимитет. Поред свега реченог, мислим да је суштински погрешно поистовјећивати ту опозицију с режимом, и да је таква прича најљепша музика за клептократске уши („сви су исти - бесмислене су промјене"). Покушај апсолутне реорганизације опозиционе сцене довео би до губитка драгоцјеног времена и одложио тренутке демократизације унедоглед. Наравно, опозиција мора изаћи из Парламента, што прије, и не вратити се више у њега до првих слободних избора.

Шта мислиш о формирању широког надстраначког фронта који би заговарао спајање свих здравих сегмената друштва са циљем смјене власти?

- Извјесно вријеме инсистирам на томе да се мора остварити једна широка коалиција, по самој природи ствари хетерогених чинилаца, чији ће заједнички интерес да буде пад режима, демократизација друштва, правна држава, остваривање људских права у свакој друштвеној сфери, покушај превазилажења подјела, остваривање концепције државе као грађанског сервиса, итд. Наравно, када говорим о широкој коалицији у оквиру које ће се, за почетак, тражити неки најмањи заједнички садржаоци - не мислим да у њу може ући баш све и свашта. Демократска оријентација појединаца, поштовање различитости и људских права су међу основним предусловима за учешће у њој. То је изузетно сложена мисија, али не и неостварива. Ту ће бити мјеста за студенте и све радне категорије које једва састављају крај с крајем, политичаре, интелектуалце, НВО, медијске представнике. Такви, масовни протести, уз истовремено формирање паралелних институција, Владе у сјенци, и константно денунцирање недемократских режимских политика европским институцијама и међународним организацијама, могли би довести до нечег конкретног.

Како коментаришеш читаву аферу „Листинг", тј случај у вези са листинзима разговора према којима су премијер Лукшић и министар вањских послова Роћен 2008. године комуницирали са Дарком Шарићем?

- Да су ти листинзи аутентични, не би било ничег изненађујућег, уз све досад речено. Опет, власт тврди да се ради о фалсификатима. Било како било, у тренутној ситуацији немогуће је доћи до истине: читам у медијима да је „до тог закључка Тужилаштво дошло на основу доказа које су им доставили Управа полиције, Теленор и црногорски Телеком". То је као да вам кажу: „Режим је дошао до закључка на основу доказа који им је доставио режим, режим, и на крају - режим." Бесмисао.

Како гледаш на актуелна студентска дешавања? Шта би савјетовао студентима?

- Студентима бих прије свега савјетовао сљедеће: осим захтјева које су испоставили, а који се тичу прије свега њих као друштвене категорије, а полазећи од претпоставке да је код нас већ двије деценије на власти диктаторски и мафијашки режим - основни студентски захтјев треба да буде смјена таквог режима. Студенти су, као друштвена категорија са посебном одговорношћу, обавезни да учествују у процесу демократизације друштва. Као студентски представници у протестима не смију фигурирати формални чланови режимских странака.

Свједоци смо времена у којем важну улогу у политичком животу има интернет и друштвене мреже. Какав је црногорски интернет простор? Можеш ли описати главна стјецишта, проблеме и актере тог виртуелног простора црногорске стварности?

- Појава интернета је свакако донијела револуцију у политичком амбијенту, као и у многим другим областима. Брзина постаје одлучујући фактор, догађаји се коментаришу у „реалном" времену, политичари су у непосредном и свакодневном контакту са коментаторима. ЦГ има мало портала, али се на њима често воде интересантне дискусије које могу имати утицаја на реалну политику. Проблем је, као што је општепознато, цензура, а у неким случајевима и недостатак цензуре.

Због чега анонимност?

- У мом случају, рекао бих да се прије свега ради о сплету околности, а вјероватно и о скромности. Мишљења сам да је стварни идентитет особе, у расправи која се води ад рем а не ад хоминем, у суштини неважан. Свакако, за режимске „институције" није никакав проблем да сазнају ко се налази иза псеудонима. Што се мене тиче, то питање не сматрам значајним, будући да нијесам јавна личност.

Бивши премијер, Мило Ђукановић, политичким противницима и неистомишљеницима запријетио је дератизацијом. Интересује ме да ли си због страха од такве врсте истребљења прешао у интернет анонимност?

- Па, Лаки је мало нервозан и сви ми страшљиви мишеви морамо да се повучемо у рупице и дрхтећи ишчекујемо употребу оружја за масовно уништење.

Да ли ми можеш рећи нешто више о себи? Ко је Перфект Стренџер?

- Перфект Стренџер је грађанин који вјерује да ће на овим просторима, и поред вишедеценијских тужних искустава, демократија закуцати на врата грађана. Нијесам једини, има нас довољно.