МЛАДИ ЛИДЕРИ - МИНА ПАВЛОВИЋ

Колико се у Србији поштују људска права?

Србија се свакодневно труди да корача у смеру достизања Европских стандарда када је у питању поштовање људских права, али она то чини недовољно брзо и ефикасно. Деведесетих година прошлог века нигде у медијима нисмо имали прилике да слушамо о дискриминацији и стигматизацји мањиских група. Није било говора о потребама и нарушавању права Рома, особа са инвалидитетом, ЛГБТ популације… Данас је та тематика саставни део наше свакодневнице. Влада републике србије је 2009. године на предлог Министарства рада и социјалне политике донела Закон о забрани дискриминације и успостављен је независни државни орган, Повереник за заштиту равнопраности, који има овлашћење да прима и покреће притужбе због повреда овог закона и да делује у конкретним случајевима. Геј стрејт алијанса је на основу овог закона добила два веома важна случаја. Први је тужба против дневних новина Пресс, које су дозвољавале писање дискриминаторских коментара упућених ЛГБТ популацији и говора мржње. Ово је прва пресуда у историји србског судства на основу говора мржње против ЛГБТ популације и једна од првих првих пресуда на основу закона о забрани дискриминације. Други случај је првостепена пресуда због тешког облика дискриминације ЛГБТ особа, против Драгана Марковића Палме, градоначелника Јагодине, председника парламентарне политичке странке Јединствена Србија (ЈС) и доскорашњег народног посланика те странке у Скупштини Србије. Тако да не могу рећи да се људска права уопште не поштују и да нема помака, али смо и даље сведоци јако великог броја случајева насиља над мањиским групама као најтежег облика непоштовања људских права. Следећи корак који Геј стрејт алијанса жели да предузме јесте увођење злочина из мржње у Кривични закон Републике Србије, где би се случајеви у којима је препознат злочин из мржње много оштрије кажњавали и брже процесуирали.

Шта у Србији можеш кад си млад?

Србију са одређеном резервом данас можемо назвати земљом која својој омладини пружа поједине могућности у зависности од њеног интересовања. Оно што ја видим као велику шансу за омладину из Београда јесте Канцеларија за младе основана 2009. године која представља везу младих Београда и Градске управе. Ова организациона јединица константо отвара конкурс за олакшавање путовања младима, разне курсеве итд. Такође данас имамо све већи број невладиних организација које су отворене за чланство. Велики број пројеката који добрим студентима и средњошколцима омогућава да путују и проширују своје знање, такође и да добијају стипендије за наставак школовања у иностранству. Оно што је моја замерка овоме јесте недвољна информисаност младих. Велики број њих ни не зна за прилике које су им пружене те стога сматрам да медији морају показати више ангажмана у овоме јер је баш та едукована и активна омладина потребна Србији.

Колико је Србија близу ЕУ?

Србија се тренутно налази на веома нестабилном терену за све оне које желе да је виде у Европској унији. 9. децембра пали смо тест и нисмо добили статус кандидата, ови преговори померени су за март 2012. године. Не могу рећи да Србија није прешла један добар део пута у процесу евроинтеграција, завршена је сарадња са Хашким трибуналом, донет је велики број закона и уредби у складу са Европским стандардима али изгледа да све то није било довољно. Србија је сада у период великог политичког хаоса. Предизборна кампања је на помолу, немамо статус кандидата, још увек постоје политичке партије које се противе придруживању Србије Европској унији. Много тога ће зависти и од будуће владе која буде формирана после избора. Европска унија очекује од Србије да реши питање Косова, а наша власт за то још увек нема решење. Такође Србији су потребни нови механизми у броби портив корупције, организованог криминала, десничарских организација, великог нивоа насиља, решење економских проблема, реформе здравственог система који је у веома лошем стању итд. Са друге стране многи политички аналитичари најављују нестабилну будућност саме Европске уније због кризе евра и светске економске кризе. Тако да је веома тешко успоставити било какву тврдњу у одосу Србија – Евопска унија. Верујем да ће се ово питање у наредном периоду бити кристализовано.

Реформе у Србији или реформисана Србија?

Влада Републике Србије усвојила је Стратегију регулаторне реформе за период од 2008. до 2011. са Акционим планом, Народна скупштина је у периоду јул 2008-јун 2009. усвојила 109 нових закона који се односе на увођење европских стандарда у разним областима. Данас се налазимо на измаку 2011. године и ја не могу да видим велике промене у економском стандарду Републике Србије. Стопа незапослености у Србији и даље износи око 19%, налазимо се при дну скале животног стандарда у Европи. Неопходно је унапредити административне капацитете на свим институционалним нивоима, такође потребно је успоставити механизме који ће контролисати реформе како би грађани могли да користе своја права и могућности. Хитно нам је потребна реформа правосуђа, убрзавање судских поступака и спровођење закона у дело. Такође грађани и грађанке Србије морају почети са преузимањем одоговорности за активирање у политичкој ситуацији у држави. Какви су грађани таква је држава. Зато се промене морају вршити и на микро нивоима, јер су појединци они који делимично спроводе систем. Лично ја се увек залажем за реформе у Србији.

О вашем раду и будућим плановима?

Млада сам, још увек студирам, и не могу тачно да одредим оно чиме бих волела да се бавим. Једино што знам јесте да желим да мењам свет и живот у Србији, и заиста верујем да је квалитетним методологијама и стрпљењем то могуће. Сведоци смо свакодневних промена у свету. Мој политички ангажман је углавном базиран на промоцији и борби за ЛГБТ права, али ћу увек дати свој допринос било којим облицима ширења толеранције, једнакости, ненасиља и слободе у друштву. Желим да живим у Србији у којој има места за сваку јединку без обзира на расу, пол, сексуалну оријентацију, етничку и верску припадност. Заједничким напорима верујем да то можемо да постигнемо.

Иван Трајковић