Бошњаци више не скривају мржњу

 

- Наравно да онда настаје нервоза која узнемирава грађане. Такво стање народе води управо према оном на шта упозорава Милорад Додик, предсједник РС, односно чак и према расколу.

 

Ако не води формално према подјели земље, зар није евидентно да све то скупа удаљава народ од народа. Шта је то него чиста подјела - запитао је између осталог Лазаревић.

 

 

ЛАЗАРЕВИЋ: То се мора доживјети у духу Иве Андрића. Нобеловац каже да је БиХ земља мржње и страха! Ако је то тако, онда треба видјети гдје су коријени свега тога. Заправо, коријени су у таквим изјавама. Андрић каже да у грађанском друштву БиХ има доста учтивости, али да је све то лажно. Према томе, мислим да је добро да се они тако понашају. Показују право лице, не само нама, већ цијелом свијету. Пазите, они се обраћају исламском свијету. Тако се везују искључиво за тај свијет. То онда нису они Бошњаци којима су Американци помагали, уосталом неки већ сада пуцају у Сарајеву на Амбасаду САД.

 

Једног дана треба очекивати да ће почети угрожавати и западњаке овдје. Увијек је добро када се покаже право лице, јер онда нема могућности да те идеје сазријевају ван очију јавности. Јавност о њима мора почети да размишља.

 

Бошњаци су се престали понашати као само жртве, јер се све отвореније представљају као људи који Босну желе приграбити за себе.

 

 

ЛАЗАРЕВИЋ: Све ове изјаве јесу жеља да Бошњаци приграбе БиХ за себе и постану одскочна даска за продор ислама на југоисток Европе. Зато се ми морамо слијепо држати Дејтонског споразума. Не смије се дозволити ником да дирне и словце тог споразума. Наша је срећа, а многи су због тога нервозни, што су се Руси заинтересовали за Балкан. Сада се о томе јавно говори. Москва инвестира у ове крајеве, Србију и РС, па се поставља питање како ће се то ријешити између Русије, уз Кину и Индију с једне, и Запада с друге стране. Тамо гдје уђе капитал, онда се то много жешће брани. Тако се мијењају односи. За мене је ипак најважније да се мржња не прикрива.

 

Треба се сјетити исламске идеје коју је заговарао Фадлалах, лидер иранских Шиита, који каже да оно што је једном било у власти једне исламске земље мора то остати заувијек. Зато повратак Турске, преко Запада који то не схвата најбоље, као и преко Федерације БиХ, долази до изражаја.

 

 

ЛАЗАРЕВИЋ: Ту нема демократије уопште. У крајњој линији шта је то источна демократија? То није прецизно разрадио Алија Изетбеговић у својој "Исламској декларацији", али је закључио да демократија Запада није исто што и демократија Истока, односно у исламском свијету. То је написано. Дакле то није исто схватање демократије, јер су то различите духовности.

 

 

ЛАЗАРЕВИЋ: То је понављање све онога што је својевремено говорио Стјепан Месић. То је варијанта те идеје. Опет се морам позвати на Андрића, јер Бошњаци не дозвољавају да се сударимо са истином. Очито да истина не одговара. Једноставно се не може прихватити чињеница да су овдје, у БиХ, живјели Срби и Хрвати, па чак и Богумили, прије Бошњака. С том истином мора сви да се сударимо. Зато када неко каже да се може напустити БиХ, али се може понијети само блато на ципелама, то је онда одбацивање реалности и истине. Како можете од оних који су овдје старосједиоци, тражити и образлагати идеје да напусте БиХ у било којем контексту. Срби и Хрвати никада нису тражили од Бошњака да напусте БиХ.

 

 

Јесте ли ви то примијетили будући да би то било заиста неприхватљиво?

 

ЛАЗАРЕВИЋ: Никада то нисам примијетио. Штавише, мислим да је РС попустљива према другим странама. Рецимо, прихваћено је да се формира савјет министара БиХ тако што се одустало од првобитних захтјева, рецимо да Србин буде министар спољних послова, иако је такав редослијед. То је један вид толеранције. Зар није толеранција и то што се прихвата да се формира трећи ентитет, уз наравно договор у ФБиХ. То свакако морају ријешити они који су формирали Федерацију БиХ. Када је неко из Сарајева тако попуштао према РС? То што званичници Српске категорично бране Дејтонски споразум, па то је сасвим нормално. У земљама каква је БиХ свако жели сачувати свој дигнитет. Сматрам заправо да Сарајево води антисрпску и антихрватску политику, а несрећни су јер не могу успјети у томе да буду доминантни, иако то желе.

 

 

ЛАЗАРЕВИЋ: Наравно да та нервоза узнемирава грађане, али такво стање управо води народе према оном на шта указује Милорад Додик, предсједник РС, односно чак и према расколу.

 

Ако не води формално према подјели земље, зар није евидентно да све то скупа удаљава народ од народа. Како можете прихватити да будете равноправни с онима који вам поручују да можете ићи из БиХ. То је врхунска провокација. То је стварање страха. Зато је Андрић у праву, јер каже да је ово земља мржње и страха. Мржња добрим, чак и највећим дијелом, произилази баш из страха. Наше искуство с владавином Бошњака није нимало ружичасто. Ако прелистамо историју видјећемо да је то тако, па је нормално да Срби и Хрвати не могу прихватити да се на било који начин врати то стање.

 

 

 

 

ЛАЗАРЕВИЋ: Ако људи дају изјаве какве дају, онда се ништа није промијенило. Да смо све то гурнули под тепих и једни друге почели љубити, онда би могли рећи да су се ствари промијениле. То би онда било гурање под тепих што не би било добро, јер сви треба да покажемо свој траг. Чак и неки бошњачки интелектуалци кажу да се нисмо држали Дејтона и да је то погрешно. Све би било далеко боље да смо се држали изворног Дејтона, уз евентуално коректуре Вашингтонског споразума. То би био једини прави начин дугорочног опстанка БиХ. Никада не треба заборавити да су апетити великих сила према Балкану остали исти, а веома важну улогу сада имају Руси. Сви се сада најприје боре око Србије, јер има централно мјесто, пошто је добра одскочна даска према Блиском истоку.