Арапско пролеће дугачко годину дана

Пре тачно годину дана од акта јавног самоспаљљивања становника Туниса Мохамеда Буазизија  у Северној Африци почело је такозвано  арапско пролеће – низ револуција, које су водиле промени режима у многим земљама тог региона, као  и политичкој и економској дестабилизацији. Становништво Афричког континента осећа је све до сада. У самом Тунису прелазни период за формирање нових органа власти је праћен бескрајним штрајковима и демонстрацијама.

Беда и самовоља полиције. Управо је тако објаснио узроке свог јавног самоубиства обични Тунижанин. Последице његовог очајног поступка нису били обични. Уствари је он принео ватру бурету барута незадовољства милиона становника Северне Африке због услова свог живота. Протестне акције у Тунису, чије је жртве постало неколико десетина људи, натерале су председника Бен Алија да бежи у Саудијску Аарабију. Становништво суседних земаља је видело: власт која се недавно чинила непоколебљивом, може да буде промењена, нека и уз помоћ жртава и потреса. Нереди су обухватили Египат, Сирију, Бахрејн, Јемен, Либију.

Јасминска револуција у Тунису је показала, какве ће бити тенденције развоја држава Северне Африке и Блиског Истока, ако се у њима успостави демократија западног типа, у интервјуу Гласу Русије истакао је политиколог Рустем Вахитов.

Таква  демократија у принципу одражава вољу већине. Међутмм, већина је на Арапском Истоку ипак оријентисана происламистички. Долазак на власт у Тунису за сада умерене исламистичке странке Ан-Нахда је потврдио забринутост многих политиколога. Закључци нису оптимистички за оне,  ко је претворио либерално-демократске вредности у свету животињу. Испало је да у неким регионима наше планете, као што је Северна Африка,  успостављање световних режима је могуће само путем војних диктатура, које су тамо уствари и биле пре револуција. Обарање тих диктатура, које би могле да се назову  просвећене и прозападне, водиће томе  да ће на власт доћи арапска улица – носилац исламистичких погледа. Пред нама ће  бити сасвим други арапски свет.

При томе, - сматра експерт, - земље Запада су учиниле све да би у том региону последњих година било немирно. Оне су  активно продирале у арапску политику. Да се сетимо неоправдано сурову операцију  снага западне коалиције у Либији. Оне то настављају и данас, као да заборавивши да западне представе и поглед на свет не деле баш увек становници Истока. Уствари, - а то није тајна, користећи проблеме Истока Запад покушава да реши своје геополитичке задатке. Пред микрофоном је руководилац Санкт_Петербуршког центра проучавања савременог Блиског Истока Гумер Исајев.

Тај талас безусловно  објективног незадовољства и других социјалних и економских чинилаца, који су изазвали народне гнев, стално покушавају да контролишу спољне снаге.

Арапско пролеће је пружило неколико поука, потсетивши и на  познате ствари. Прво, непроменљивост режима и њихових лидера води нередима и државним ударима. Осим тога, власти нису у стању да контролишу пропаганду револуционарних расположења и самоорганизацију становништва путем Интернета. Најзад, чинило би се, обичан за исток ниски животни стандард и нереализованост младих у савременом свету постају моћни катализатор политичке активности. Њене резултате често користе треће силе.

Арапско пролеће је постало фатално за режиме у 4 земље: Тунису, Египту, Либији и Јемену. Међутим, нестабилност у другим државама тог региона, пре свега у Сирији,  изазива сумњу да она већ спада у историју. Рано или касно државе Северне Африке ће, разуме се, формирати нове моделе управљања и унутарполитичке конструкције. Главно је да би тај процес био максимално бескрвни.