Цензура на Колумбија универзитету

 Јесте ли чули за Гордона Бардоша? До пре неколико недеља био је помоћник директора престижног Хариман института на Колумбија универзитету у Њујорку, храму интелектуалне мисли и академских слобода у Сједињеним Америчким Државама. Важи за изврсног познаваоца прилика на Балкану и аутора бројних студија и чланака у најутицајнијим публикацијама западне хемисфере. Запамтите му име, јер се његовим тихим одласком са чувеног њујоршког универзитета мења нешто много важније од путање његове академске каријере.

Гордон Бардош отишао је с Харимана због притисака на Управу Колумбије после предавања које је на трибини овог института одржао Милорад Додик. Ако је судити по пропагандној кампањи која је поводом Додикове посете Колумбији покренута против председника РС и Гордона Бардоша ("Американца србских коријена", како Бардоша поближе идентификују у босанским медијима), притисци нису стизали само из бошњачких емигрантских кругова већ и од неколико политичара из Конгреса САД. Кампања је вођена под изговором да "порицатељу геноцида" у Сребреници није место на трибини Хариман института, а настављена је тврдњом да су Бошњаци дискриминисани на списку посетилаца предавања, за које је владало велико интересовање у Њујорку и за које је због ограниченог броја места било неопходно пријављивање унапред. Ако је пак судити према извештајима у локалном студентском листу, у салу је успело да уђе доста оних који су Додику били изразито ненаклоњени, мада је и испред зграде остао да демонстрира један број њихових љутитих сународника.

Чињенице овог случаја није лако утврдити, пре свега зато што то Колумбија није јавно и транспарентно учинила. Институт је прихватио оставку Гордона Бардоша без расветљавања самог догађаја и без утврђивања природе и тежине "техничких пропуста" које је директор Тимоти Фрај после скупа јавно помињао. Зато је, можда и нефер, остао утисак да је на Хариману завладало совјетско виђење академске слободе: све је дозвољено, док неко из власти не постави питање.

Бранећи се од оптужби једног броја колега да је под притиском прибегао совјетском типу цензуре, несрећни директор Фрај се позвао на сопствене уводне напомене предавању Милорада Додика. Рекао је да "господин Додик изазива контроверзу својим коментарима да масовно убиство у Сребреници није геноцид", али и да "нико у овој соби не негира оно што се десило у местима попут Сребренице, нити ужасне бројке о којим је реч". Додао је да је употреба израза геноцид и даље предмет вруће дебате међу академским стручњацима, те да позив некоме да говори на Универзитету Колумбија није одобравање његових ставова, већ пре прилика да се ти ставови оспоравају у отвореној и слободној академској дебати.

Треба рећи да у САД не постоје, као у Немачкој или Француској, закони који би кажњавали деликт мишљења, односно оспоравање геноцида, укључујући ту и холокауст. Осим тога, у међународним академским круговима оспоравање хашке пресуде о геноциду у Сребреници није никакав изузетак. Све је шири круг међународних правних и политичких експерата на Западу који се слажу у томе да се историјска истина не може прописивати законом, да се историјске чињенице могу утврђивати само у атмосфери слободне расправе, без страха од кривичног или политичког прогона. Све се више противе "демагошкој, екстравагантној употреби израза геноцид", како то каже професор Вилијам Шабас, који је 2009 године изабран за председника Међународног удружења истраживача геноцида.

Упућени одавно знају да је и сам професор Шабас, правни ауторитет и предавач на најпрестижнијим светским универзитетима, од стране бошњачког лобија етикетиран и нападан као "порицатељ геноцида". Уистину, Шабас сматра да су једини "прави" геноциди у новијој историји били геноциди над Јерменима, Јеврејима и Ромима, као и геноцид у Руанди, те да је злочин у Сребреници био "само" злочин против човечности. Овај оштри критичар хашког "заједничког злочиначког подухвата", као и Уједињених нација, јер су прихватиле означавање етничког чишћења као геноцида, нипошто није усамљен глас у научним круговима на Западу. Либерални политички мислилац из Бостона Алан Волф управо је објавио књигу у којој се залаже да се престане са "хистеријом" и "драматизацијом" геноцида. Етничко чишћење, вели он, није геноцид, и не да се оправдати, али се да објаснити легитимним тежњама ка самоопредељењу; ником не помажемо када у сукобу, какав је избио у бившој Југославији, једну страну проглашавамо жртвом, а другу чудовиштем.

Како је онда са Универзитета Колумбија под притиском отеран Гордон Бардош, човек који је помогао да се о овим веома спорним и контроверзним темама отворено разговара са људима који о њима имају нешто да кажу из прве руке? Слобода говора управо и постоји како би се заштитиле оне идеје, и оно мишљење, које се не допада већини или онима који су на власти. То је све очигледно, и на Универзитету Колумбија небројено пута речено. Да ли је, у овом конкретном случају, то Хариман институту мање кристално јасно само зато што је "Американац србских коријена" био умешан у долазак председника Републике Српске?

Бардош одржао предавање на

Правном факултету у Бањалуци

Доктор Гордон Бардош помоћник је директора Института Хариман при Факултету за међународне и јавне послове на Универзитету Колумбија у Њујорку. Осим тога, Бардош је и извршни директор Удружења за студије националности, највеће свјетске академске организације која се бави проучавањем национализма, етничких сукоба и њиховог рјешавања у бившим комунистичким земљама.

Од 1999. године је консултант за Балкан при "Фридом хаусу", једној од најпознатијих америчких невладиних организација за област демократије и људских права и слобода, гдје се првенствено бави питањима демократије у мултинационалним срединама, компаративним истраживањем процеса изградње држава и нација и улогом исламских фундаменталних група на простору југоисточне Европе. Као стручњак за Балкан Бардош је написао и објавио бројне радове о различитим аспектима кризе и посљератног развоја на простору бивше Југославије.

С обзиром на све ове функције, као врсног стручњака и познаваоца проблематике на Балкану, Правни факултет у Бања Луци је професора Бардоша позвао да на правном факултету одржи једно предавање за професоре, асистенте и студенте бањалучког факултета. Др. Бардош се том позиву радо одазвао и на Правном факултету 18 маја 2011 године одржао веома успело и интересантно предавање на тему "Спољна политика САД на Балкану".