ЕКСКЛУЗИВНИ ИНТЕРВЈУ / АРИ РУСИЛА: „ЕУ ЗНА ДА ЈЕ КОСОВО НАРКО ДРЖАВА“

 Представите нам укратко, молим Вас, себе и свој досадашњи рад?
Ја сам експерт за развојни менаџмент и фриленсер из Финске са специјалним интересовањем за регион Балкана. Бавим се кризним менаџментом, спољним односима ЕУ, Блиским Истоком и црноморским регионом.
После НАТО бомбардовања сам живео скоро три године у Митровици и радио као ЕУ експерт у Лепосавићу.
Тамо сам открио велики раскорак између стварности и слике коју сам имао пратећи западне медије. Почео сам о томе да пишем политичарима и учествовао сам на различитим форумима, али без резултата. Онда сам се још више афирмисао, покренуо сам блог и верујем да сам успео својим радом да допринесем реалнијој слици о свим дешавањима.
Једно од поља које сте посебно истраживали је рат у бившој Југославији. Да ли данас можете донети закључак о томе шта је најбитније за међународну јавност да зна о ратовима и конфликтима на територији бивше Југославије?
Сатанизација Срба у западним медијима током 90-их година и ова „једнострана“ истина и данас има своје ефекте на нивоу обликовања свести људи и западне политике према Србима. Најважније је направити јаснију слику о свим дешавањима у протекле две деценије.
Рат је био бруталан и на свим странама су почињени озбиљни ратни злочини. Перспектива будућих односа, међуетничка толеранција, па чак и повраћај поверења могу бити постигнути само заједничким и стварним разумевањем прошлости.
Објавили сте доста материјала о случају Сребренице. У последњих неколико година појавило се доста информација које јасно показују да Сребреница није представљена истинито. Да ли се слажете да је Сребреница случај погрешног представљања чињеница и кривотворења истине?
Сребреница је пример успешног медијског рата. Лидери босанских Муслимана су схватили у спетембру 1993. године да ће масакр 5.000 Муслимана довести до НАТО операције против Срба. Унајмили су једну од водећих америчких ПР компанија да лобирају чак и Јеврејску заједницу и остатак америчког друштва и  јавности на њихову страну, што историјски гледано представља политички промашај.
Када се догодила Сребреница циљеви Муслимана и Хрвата у Босни су били остварени: под један, скривене су све српске жртве јединица муслиманског вође, Насера Орића, у региону Сребренице у периоду од 1992. до 1995. године, под два, покренуто је НАТО бомбардовање Срба и под три, занемарена је операција “Олуја” која је највеће етничко чишћење у ратовима на територији бивше Југославије.
У суштини, Сребреница је сатанизовала Србе, док су Муслимани и Хрвати проглашени жртвама, а тиме се добила подршка западне јавности за НАТО бомбардовање Срба.
После Сребренице, кључни циљ западних медија и политичара је било да ову фабриковану слику одрже живом, а иста пракса и исти принципи – једнострано ускогрудо представљање чињеница о догађајима и манипулација бројем жртава – спроведени су после и на Косову са циљем одобравања “хуманитарне интервенције”. О томе сам доста писао, и о Сребреници и о Крајини.
По Вашем мишљењу, да ли је међународна заједница спремна да се суочи са Сребреницом на другачији начин? Шта уопште може да се уради на том пољу?
Међународна заједница или бар западне силе неће добровољно признати да је њихова политика била селективна и погрешна. Са друге стране, све више независних истраживача јасно указује шта се стварно догађало и шта је заправо политички контекст у последњим ратовима на Балкану, а то долази до очију јавности и уверен сам довешће до тога да ће бити присиљени на ревизију свог укупног приступа свим тим проблемима.
Шта мислите о актуелним суђењима Ратку Младићу и Радовану Караџићу у Хашком трибуналу? Манипулације у вези Сребренице су раскринкане до те мере да је доказано чак и да су Муслимани у више наврата пуцали на сопствени народ и жртвовали сопствени народ како би исфабриковали слику о Србима као агресорима. Шта је најважније оно што ће се постићи овим суђењима?
Хашки трибунал је више политичка институција, него правна. Али, и поред тога, мислим да је хашки процес добар због тога што управо доприноси стварању реалније слике о свим дешавањима, те да ће да стварање те реалније и истинитије слике бити најважнији резултат.
Ваше мишљење о Косову? Да ли сте упознати са терористичким деловањима, организованим криминалом и дистрибуцијом дроге на Косову?
Косово је у мојим текстовима поприлично “црно”. Видим га као окупирану територију под администрацијом УН-а у виду неке квази-независне псеудо-државе која је претворена у рај и сигурно место за ратне злочинце, међународне токове прања новца и радикалне исламисте који су сви, нажалост, партнери западних сила.
То је моје мишљење.
Данас сви знају за умешаност водећих људи Косова у транснационални криминал и корупцију. Међународни званичници су то знали и деведесетих година, али су игнорисали све то како не би испровоцирали Албанце да направе још веће проблеме. Срамота је за међународну заједницу да и дан данас одржавају блиске односе са некаквим племенским вођама организованог криминала зарад одржавања привремене стабилности у региону.
Постоји једна занимљива ствар у вези Косова, а то је да је прва држава која је признала независност Косова био Афганистан. Зна се да је Афганистан главни произвођач хероина на свету, а Косово је означено као главни центар нарко-бизниса за Европу. У обе државе је инсталиран НАТО, а према званичном извештају УН, од доласка НАТО снага у Афганистан производња хероина је увећана за 44 пута. Шта мислите о закључку да је НАТО директно умешан у нарко-бизнис и заправо главни нарко-бос?
САД су се укључиле у посао дистрибуције дроге још за време владавине Регана, како би омогућили финансирање тајних ЦИА операција у Никарагви. Тај договор је укључио и Израел, Иран и Колумбијски картел. Чак је био укључен и Садам Хусеин. На крају, Реган је све то заташкао. Било је оптужених у војном врху, али је све урађено тако да нико није одговарао.
Радикални Ислам је ширио своје активности на Балкану последњих 15 година. За време рата у Босни, много је дошло муџахединских јединица. Сам Бин Ладен је пружао подршку босанским муслиманима. САД су заузеле страну и подржале ове “борце за слободу” и у Босни и на Косову. Набављање оружја за ОВК је уско повезано са дистрибуцијом дроге, а све је организовано средином 90-их.
Данас Албанци контролишу преко 70% токова дроге у ЕУ. Косово је главни центар за саобраћај дроге из Афганистана у Западну Европу. Албанска нарко-мафија је означена од стране Савета Европе као “опасност по ЕУ” још 2005. године. Фактички, ово је данас највећи организовани криминал на тлу Европе. Са моје тачке гледишта, спољна политика САД је помогла да се створи веза Балкана са произвођачима хероина.
Када су САД изабрале ОВК за свог савезника надлежне институције за борбу против дроге (ДЕА) сузиле су и смањиле своје операције на Балкану. Вероватно је исто урађено и у Афганистану. Моје уверење је да је умешаност НАТО у нарко-бизнис више резултат приватних активности, него званичне политике. Немам посебних информација у вези ове теме.
Ово је други век у коме се сербоцид наставља. Од логора Јасеновац у којем су преко 700.000 Срба били жртве фашистичког геноцида који су Усташе као део Хитлеровог режима спровеле у сарадњи са босанским муслиманима и шиптарима са Косова, па преко 90-их када је дошло до поновног фаворизовања усташтва од стране Туђмана и Изетбеговића, а где смо опет имали то исто традиционално савезништво из доба фашизма које и данас на снази. НАТО је увек био покровитељ србских непријатеља и директно је био умешан у кријумчарење оружја за Хрвате и Муслимане, али и транспорт јединица Ал Каиде у Босну, а своју борбу против Срба је крунисао нелегалним бомбардовањем 1999. године, када је извршен геноцид над Србима бацањем забрањених уранијумских и плутонијумских бомби. Да ли има шансе да Срби пројектују истиниту слику о ратовима у бившој Југославији и историји Балкана? Да ли то може да се уради у блиској будућности, да ли се дешава или је ствар за будуће генерације?
Већ постоји вишестрана слика о свим дешавањима, али је главно питање то што западни медији не осећају потребу да објављују све то. Обавештајне службе и водећи политичари знају шта се десило и зашто, као што знају да су многе акције биле погрешне, али не могу да признају погрешну политику. Данас је теже сакрити истину о Балкану. Овај процес је у току, попут Мартијевог извештаја или суђења Харадинају. Верујем да Хаг може бити од користи на овом пољу.
Који би био Ваш савет србским властима?
Све земље Балкана имају своју путању развоја. Неке државе ће постати брзо чланица ЕУ (Хрватска), неке нешто после (Македонија, Албанија), неке су у потрази за савезницима и другим алтернативама (Србија), Косово ће бити међународни протекторат – псеудо-држава заточена организованим криминалним племенима – током следеће деценије, Босна ће се кретати између распада, федерације-конфедерације, државе и протектората у зависности од унутрашњих и спољних политичких утицаја.
Србија се може посматрати као гравитациони центар региона. У једном од својих објављених чланака сам истакао да Србија треба добро да размисли да ли чланство у ЕУ вреди времена, новца и бирократије коју захтева, односно, да ли Србија може имати благодети и корисности ЕУ на неки другачији начин. Упркос томе, мислим да је тренутно добро наставити ЕУ процес али не због корисности које ће имати ЕУ и бриселска елита, него због корисности које припадају ЕУ корисницима званим Срби. Већина од 32 поглавља о којима се преговара током процеса придруживања могу бити корисни за економску и друге видове сарадње Србије и ЕУ. Србија паралелно мора да развија економску сарадњу са Русијом, земљама БРИКС, Турском и другим регионалним суседима.
Укратко мој савет србским властима: Држите алтернативе отвореним, не фокусирајте се само на ЕУ, будите поносни што представљате грађане Србије и србски народ, али исто тако будите реални и чврсти према ЕУ и САД-у.
Ваша порука србском народу и другим нацијама бивше Југославије?
Едитх Дурхам је давно назвао Балкан “земљом живеће прошлости”. После распада Југославије ова реченица је тачнија можда још више. Моје мишљење је да постоји потреба за континуираним откривањем чињеница, потреба да се из дебате пређе у дијалог где ће чињенице и теорије бити тестиране и потенцијално замењене бољим. То би могло резултирати скромнијим и искренијим разумевањем прошлости. Уместо суђења, мислим да би на Балкану могао бити примењен модел комисије за утврђивање истине попут оне у Јужној Африци. Мислим да Срби и други народи бивше Југославије могу градити бољу перспективу.
Србском народу бих могао поручити да се боре против корупције и за демократију, јер спољни фактори и ЕУ то неће урадити уместо вас. Будите критични, дефинишите своју позицију, не креирајте своје ставове на основу информација из медија, него тражите и друге изворе информација, верујте у себе, то је ваша земља и ваша борба за боље сутра.