Србија је на правом путу

 Колико је Србија близу ЕУ?

Србија не чини само ових дана одлучујуће кораке ка ЕУ, већ то чини читаву протеклу деценију, још од Владе Зорана Ђинђића. Насу посвеценост ЕУ показали смо напорним радом, доносењем теских одлука, заврсетком сарадње са Хашким трибуналом, прилагођавањем законске регулативе европским стандардима, формирањем независних регулаторних тела, унапредјењем и промовисањем добросуседских односа и односа у региону. Наравно, пред нама је јос много посла- одрзање континуитета у реформама, унапредјење у области примене постојецих закона. Последњи Известај Европске комисије о напретку Србије показује недвосмислено да смо достигли стандарде довољне за прелезак на следеци корак- кандидатуру и отварање преговора о цланству у ЕУ. Медјутим, Србија има тежак вишедеценијски проблем са Косовом а у ЕУ постоје разлике о томе како га треба решавати и шта се на том пољу очекује од нас. Зато не моземо лицитирати датумом када це Србија добити статус кандидата за цланство у ЕУ као потврду досадасњег залагања и посвецености реформама. Ипак, верујем да је тај моменат близу.
Оно у ста смо сигурни је да је будуцност Србије у Европској унији, јер нас народ и држава несумњиво припадају европској породици.


На који начин грађани могу допринети реформама?

Једини начин да успемо у процесу реформи и евроинтерграција је да се цело друштво укљуци у тај процес и да свако од нас допринесе његовом убрзању. Србија је у претходном периоду конкретизовала свој однос са ЕУ на начин који доноси конкретне користи нашим грађанима - одмрзнут је Прелазни трговински споразум, укинуте су визе за одлазак у земље потписнице Шенгенског споразума, усвојени су бројни закони којима се уводе европски стандарди у разлиците области... Процес евроинтеграција налази се у фази усвајања конкретних јавних политика, које треба да се примењују у локалним заједницама.
Медјутим, овај процес треба да буде децентрализован и локални актери треба да препознају своју улогу у њему. Погрешан је утисак да евроинтеграцијама треба да се баве само одређене државне институције. Значајна је и улога невладиних организација које својим деловањем треба да укључују што више грађана у овај процес.
Да би допринели реформама и истовремено побољсању сопственог квалитета зивота, градјани треба да учествују у креирању локалних и регионалних политика, и сто је најбитније схвате знацај доследне примене усвојених закона и осталих прописа ускладјених са медјународним стандардима.


Како се изборити за бољи стандард грађана? 

Развијена привреда на територији целе дрзаве уз помоц нових инвестиција, развијање инфраструктуре,
дефинисан институционални оквир, адекватно коришћење потенцијала и развијање људских ресурса јесу нас циљ. Намера актуелне владе при њеном формирању 2008. била је да пре свега реформом државне управе и изградњом инфраструктуре створимо услове за виши ниво стандарда грађана и инвестиције. Економска криза није заобисла ни Србију, па су ефекти насих напора знацајно умањени. Србија, као и друге земље, без четири одсто и више годишњег раста, не може да изгради виши ниво животног стандарда грађана.
Ипак, и Влада и општине су цврсто посвецене циљу побољсања стандарда и даљег отварања радних места а уз помоц раста инвестиција, јачање инфраструктуре, подршку развоју малих и средњих предузећа, дијалог јавног и приватног сектора..


Колики је значај мера за подстицај привреде у локалним срединама?

Србија посвецује велику пазњу подстицају привреде у локалним срединама зато што убрзани привредни развој јединица локалне самоуправе, посебно великих индустријиских центара, јесте од посебног интереса за насу земљу. Поједини већи индустријски центри и њихов развој доприносе равномерном развоју земље и привреде, смањењу стопе незапослености, развоју суседних опстина и побољсању стандарда градјана који гравитирају ка тим центрима. Нас циљ јесте покретање и унапређивање прозиводње пре свега у тим индустријским центрима, а мере које на путу ка том циљу употребљавамо јесу усмерене пре свега на подстицање домацих и страних инвестиција, убрзање приватизације и реструктуирање јавног сектора на конзистентан и социјално одговоран начин.


Који су модалитети у сарадњи између Србије и САД?

Ове године наврсава се 130 година дипломатских односа између наших земаља. Сарадња Србије и САД данас се простире у висе области, па осим политицких односа имамо партнерство у економској и сфери одбране. Узајамна сарадња у области одбране је управо оно циме се посебно моземо похвалити. Наше земље имају изузетну сарадњу која даје изванредне резултате пре свега у борби против глобалног тероризма и организованог криминала, као и сарадњу на изузетно успешним програмима, попут оних из области војног образовања и модернизације Војске.
С друге стране, америцке компаније препознају одређене погодности које Србија даје својом образованом радном снагом, техничким и језичким вештинама, те се због тога последњих година одлуцују за инвестирање у Србији. Наса земља је, наравно, заинтересована за даље јачање политичких и економских односа са Сједињеним Америчким Државама. Важно је да наставимо да градимо јаче партнерство, не само између владиних званичника већ и између привредника, академских грађана. Важно је да млади људи путују и уче у САД. али и да доводимо младе Американце овде.