Француско-немачки план: финале сиесте

Од предстојећег самита ЕУ очекују се судбоносна решења. Дневни ред је познат – разматрање француско-немачког плана спаса Европе и свих аспеката са тим у вези. О могућим краткорочним и дугорочним перспективама спасилачког пројекта у материјалу Никите Сорокина.

Пре свега, план Меркел-Сакрози за излазак зоне евра и читаве ЕУ из кризе претпоставља увођење строгих граница државног дуга за све чланове валутног савеза. Треба да буду донета нова правила финансијске дисциплине, укључујући казнене мере, чије испуњавање ће контролисати специјална сутрктура у оквиру Европске комисије. Такође постоје извесне наде да ће одлуке самита убрзати формирање сталног Европског стабилизационог механизма за замену малоефикасног Европског фонда финансијске стабилности. На то између осталог рачуна министар финансија Немачке Волфганг Шојбле.

Није тешко погодити да ће у случају одобрења освновних ставова пројекта најслабије земље коначно бити лишене својих буџетских суверенитета. Истовремено, на пример, аустријски канцелар Вернер Фајнман не очекује од самита радикална решења која би ограничила буџетски суверенитет држава зоне евра. У интервјуу за ТВ канал ОЕ24 он је изјавио да је неопходност одустајања од финансијског суверенитета у корист формирања „уједињених држава Европе“ – дугорочна дискусија и на датом самиту неће се покретати.

Ипак, по мишљењу многих аналитичара, у снасталим условима земљама зоне евра више није до поштовања демократских канона у међудржавним односима. До недавно чланови ЕУ које сада називају кривцима дужничке кризе, без надокнаде су добијали око половине буџета ЕУ, истакла је у интервјуу за радио Глас Русије руководилац Центра за економске интеграције Европског института РАН Наталија Кондратјева. Зато сада ове земље треба да буду спремне на то да ће рачун за дугогодишњу сиесту бити толико висок колико је висок допринос богатих држава њиховом благостању у оквиру европске политике социјално-економског удруживања. Усвајвање строгог антиркизног плана последња је шанса ЕУ да врати своје добро име, сматра експерт.

Ради спаса Европе аутори плана – Меркел и Саркози, не искључују вероватноћу ревидирања Лисабонског споразума или склапања додатног споразума међу 17 чланова зоне евра. У вези са тим Наталија Кондратјева је подвукла:

Чисто технички то је сада немогуће реализовати у кратком року. За то постоји процедура која је прописана у договору, за то треба сазвати међувладину конференцију, и ова процедура може да траје и пола године, и годину, и годину и по, и две. У зависности од тога колико ће актуално и тешко бити питање које се разматра или спектар питања за разматрање. Али постоји други механизам – Европски Савет, где могу бити донете ванредне мере, и где могу да буду решене конфликтне ситуације, то може бити решено за дан или два.

Како би се започео процес извлачења европске економије из кризног блата, не треба стварати нове контролне органе, сматра Кондратјева, све неопходне структуре већ постоје. Шта више, за сопствени спас ЕУ располаже унутрашњим резервама и није мој потребна финансијска помоћ споља. Сада је реч о томе да ли постоји политичка воља за решавање проблема или не.