Срби са севера Космета спасавају Републику Српску, Рашку и Војводину

 Отписивати један део своје територије и не борити се за њу показало се у историји погубним за многе земље.

Сецесија значи отцјепљење, одвајање. Овај се термин употребљава у политици када се становници неког подруцја организовани у политички / верски / национални покрет територијално одвајају од остатка неке државотворне целине. У нашем контексту се често говори о могућем одвајању Републике Српске од Босне и Херцеговине. Моћници света неке сецесије толеришу и понекад војно подупиру, а неке не. Тако су биле толерисане сецесије Словеније и Хрватске од Југославије, те Космета од Србије, а истовремено они не мисле толерисати сецесију РС од БиХ. Логика моћника Запада, који мисле да владају светом је, као и код Божје воље, апсолутно мистериозна и то због тога што се у суштини своди на америчке националне интересе, који су далеко од тога да буду европски. Примјера за ову тезу је безброј и узмимо само један: ОЕБС (Организација за безбједност и европску кооперацију) има увек на свом челу неког Американца.

ПЕТАК, 2011/12/02 Улазим у свој уред. Секретар ми доноси један србофобски лист из Федерације и показује ми чланак са сликом корица једне књиге са насловом „Сецесија – зборник научних радова“ а која је наводно снимљена у палати Предсједништва РС. Овај дневни лист сугерише да се ту ради о Додиковим тајним плановима којима се припрема отцјепљење Републике Српске, а тражи се мој коментар. Немам појма о чему се ради и силазим спрат ниже. Улазим у Секретаријат председника да видим ту публикацију.Секретарица ми вели да је за то чула, али да књиге нема. Напокон добијам књигу и листам је. Ухвати ме смијех јер сам ту исту купио пре пар месеци на београдском сајму књига. Ради се заиста о зборнику радова о сецесији англосаксонских аутора. Нема ту ни Додика ни РС.

Али су мене у том часу мучиле друге бриге. Иако сам професор факултета и потпредседник републике, подстанар сам. Нашао сам неки станчић од 40 квадрата којег бих купио на кредит, па сам тражио неког ко би ми помогао у разумевању правне процедуре око кредитирања. И, док сам истовремено размишљао о сецесији и кредиту, наишао је Додик. Замолим га за минут времена. Сједнемо у суседну празну просторију.Након „како здравље“, пита ме шта мислим о књизи о сецесији. Одговарам да сам ту књигу купио пре пар месеци и да је она правне природе, али да сецесије у доба овог новог светског поретка немају никакве везе са аргументима права, него с аргументом силе. Искориштавам прилику и постављам му глупо питање у вези са кредитним олакшицама. Он види да нисмо на истим таласним дужинама, каже да му се жури и растајемо се.

СРПСТВО СЕ БРАНИ НА КОСОВУ Накнадно сам схватио колико сам испао неумјестан када сам Додику поставио питање о кредитирању стана. Био сам љут на самог себе и почео сам размишљати о насиљу, сецесији и националном идентитету. Мисаони ток ме је довео до Космета, где сам Србима на северу сугерисао да се оформе као јединствено политичко тело на том територију које ће, мада аутономно, и даље бити у саставу Србије јер ће тако лакше презентирати своје ставове пред међународном јавношћу. Они су тај предлог одбили, мада мислим да ће то на крају ипак учинити.

Ситуација је, по мом мишљењу, следећа. Србијанска политичка елита на власти је Космет отписала зато јер се нада да ће тако лакше ући у Европу. Највећи део Срба који су доле остали након НАТО окупације 1999.сконцентриран је северно од Ибра и живи тамо као у концентрационом логору окружен бодљикавом жицом постављеном од НАТО и сопственим барикадама. Атмосфера је слична оној у Варшавском гету 1944, када су се Јевреји дигли на устанак против нациста да би коначно сви били побијени. Отписивати један део свог територија и не борити се за њега, показало се у историји за многе земље погубним. Треба се само сетити погрешног мишљења тадашњег југословенског руководства које је сматрало да одлазак Словеније из СФРЈ неће бити штетан по целину земље. Након тога је распад Југославије био неминован. Мутатис мутандис, иста би се ствар могла десити Србији јер би након Космета на ред, што се тиче сецесија, засигурно дошле Војводина и Рашка област (Санџак). А након тога би се уништавање српства врло брзо наставило иу Републици Србској. Јер уништавање свега што је србско на Балкану је главни циљ такозване међународне заједнице.

У ствари, оно што се десило на северном делу Космета у многочему је помутило рачуне „великом брату“ и његовим вазалима и снагатора. Тамо су се Срби на гандијевски начин супротставили и окупаторима и приљежној србијанској политичкој елити. Како ће се та неравноправна борба завршити, неизвесно је, али већ сада поприма облике античке трагедије.

ШТА СЕ ПЛАНИРА С РС? У више наврата сам писао и говорио о томе да границе на Балкану још нису фиксиране. По мом мишљењу, неочекивани отпор Срба на северном делу Космета (а можда и додатно афера с Ираном?) Пореметио је планове светским силницима у погледу РС. Њихов циљ је био да изазову институционалну, продужену кризу око конституисања власти на нивоу БиХ и да онда „с правом“ интервенишу. Додик је то интуитивно схватио и био је спреман на све врсте компромиса. Али се увек нађе неко ко ће омести конституисање државне власти.

У међувремену, „међународна заједница“ је повела 1:0, присиливши РС да се код Брчког одрекне свог територијалног континуитета. Ствар је за сада симболичког значења, али са несагледивим последицама. О томе да ће се РС и стварно поделити на притисак и по вољи „међународне заједнице“ ако се нешто не уради, већ сам писао у „Фокусу“.

Шта било да било, чим Америка среди ствари на Космету тако што ће Србија де фацто признати другу албанску државу, на реду је Република Србска. Ја више не вјерујем, иако је и такав сценарио могућ, да је на дневном реду централизација БиХ у корист Бошњака. Берлин у овом часу прикривено активно подржава Хрвате, вероватно свестан да се ширење исламизације на Балкану мора спречити, а Америка овим настојањима Немачке неће моћи у потпуности контрирати.

С друге стране, „велики брат“, инсистирајући на исламизацији ових простора, жели, као што је претходно речено, да сатре све што је србско (по њему, потенцијално руско). У том смислу, варијанта цепања РС на два дела, с тим да се и источни део РС разбије на два дела како би се омогућило спајање Сарајева са Санџаком, није толико немогућа.

ДА ЛИ ЈЕ СЕЦЕСИЈА РС МОГУЋА? У светлу претходних размишљања, РС ће морати нешто превентивно предузети уколико се наговјештај мојих претпоставки појави теоријски и практично. Отворена сецесија највероватније није могућа. За то је потребна снажна подршка оних који би могли парирати Западу. Али, ако то време дође, можда ће се морати ићи на једнострано проглашење РС као конфедералне јединице у оквиру БиХ. Ентитет у међународном праву има крајње нејасно значење, док код конфедерације тих нејасноћа углавном нема. То ће врло брзо бити могуће остварити као реалистично решење БиХ кризе која намерно (ре) продукује и служи зато да би се србски народ у овој „немогућој држави“ (Ненад Кецмановић) бацио на колена територијално и духовно. Било би добро да с тим у вези дође до формирања латентне коалиције између СНСД и СДС унутар РС, као што је то урађено између те две странке на нивоу БиХ. На руку овој конфедералној опцији стоје и несређени односи у Федерацији. Подршку РС као конфедералној јединици би засигурно дала и руска Дума као и будући новоизабрани председник Русије.

Наравно, дај Боже да до оваквог сценарија не дође и да је Додиков тактички геније у стању парирати настојањима уперених против РС. Ипак, ни најбоља тактика не може имати пуно успеха против добро конципиране стратегије у којој се „велики брат“ већ извјештио делујући против свих оних којима је желео нашкодити.