Млади лидери у Србији: Ана Кандић

1. Колико је Србија близу ЕУ?

Чини ми се да нас очекује дуг пут ка испуњењу услова да би постали уређено грађанско друштво, које би у једном тренутку ушло у ову европску породицу. Европска унија је понудила један систем вредности, уз листу критеријума које треба да се испуне како испоштовали правила. Оним темпом којим буде усклађивала своје законодавство са европским и обезбедила примену усвојених закона, Србија ће бити ближе Европској унији. На том путу, Војводина је препозната као адут и партнер у евроинтеграцијама. Један корак је начињен отварањем канцеларије Војводине у Бриселу, како би се Европска унија преко свог административног центра упознала са вредностима мултикултуралности, толеранције, али и привредних потенцијала Војводине и Србије у правцу сарадње.

2. На који начин млади људи у Србији могу допринети реформама?

Већим учешћем младих у процесима доношења одлука, свакако се осигурава и њихов допринос у реформама. Мислим да се пре свега морају створити услови да млади добију прилику допринети реформама, а то пре свега може да се постигне усклађивањем тржишта рада, односно прилагођавањем понуде и тражње. Након тога, учешће младих у реформама може бити нешто заступљеније преко тела и органа у којима учествују. Одговори на потребе омладинске популације су посредно понуђени Националном стратегијом за младе и акционим плановима на републичком, покрајинском и нивоу локалних самоуправа. На овај начин, млади су учествовали у изради локалних стратегија у циљу прилагођавања средине у којој живе, школују се и раде.

3. Како се изборити за бољи стандард студената?

Омладина Лиге социјалдемократа Војводине је анкетирала студенте и студенткиње Новосадског универзитета, са којима је заједно пронашла главне проблеме који су заједнички већини студената и покушала да понуди одговоре. У наредном периоду јавности ћемо ове одговоре представити акцијом „ЛСВО индеx“. Стандард студената и квалитет формалног образовања су условљени пре свега Законом о високом образовању и применом Болоњске декларације која се примењује уназад неколико година, у мањој или већој мери прилагођена универзитетима у Србији. Сталном комуникацијом је могуће пронаћи решења којима би се осигурали оптимални услови за студенте који желе да се усавршавају.

4. НВО организације у Србији, колики је њихов значај?

Цивилно друштво је и даље прилично јако и остварује значајан утицај на процесе доношења одлука, иако је знатно слабији од претходних година, када су све институције обнављане средствима страних фондација, пружајући подршку у изградњи институционалних оквира. Мој активизам је потекао из невладиног сектора, који је пружио знања и вештине у области писања пројеката, умрежавања са организацијама које су биле сличне или радиле у области заштите људских права као сфере интересовања која ме је занимала. Чак и данас, невладине организације могу извршити притисак у јавности којом показују своју снагу. Последњи пример је након расправе о изменама Закона о избору народних посланика и амандмана који је поднела посланица ЛСВ Александра Јерков. Управо је цивилни сектор показао значај да на листама политичких странака свако треће место заузме представник мање заступљеног пола. Кроз свој активизам, невладине организације и даље доприносе позитивно процесима демократизације и евроинтеграција у Србији.

5. Ваши будући планови у политици?

Наставити да дајем све од себе у циљу изградње бољег друштва, поштовању и вредновању разлика, мултикултурализма и мултиконфесионализма који карактеришу Војводину. Сигурно ћу покушати да научим што више, да оправдам указано поверење и помогнем што више у раду Лиге социјалдемократа Војводине. ‘

Иван Трајковић