Златна грозница тресе свет

Драматично спасавање евра и бојазан да та валута ускоро може нестати под притиском све теже дужничке кризе и стагнације привреде у зони евра најновија је „иницијална каписла” која је крајем прошлог месеца изазвала раст цена злата. Тај племенити метал поскупљује, према подацима са водећих робних берзи у Европи и САД, већ десет година узастопно.

Аналитичари компаније „Голдман Сакс” сматрају да ћемо током 2012. бити, највероватније, сведоци даљег скока цене „најсјајнијег од свих метала” изнад магичне границе од две хиљаде долара за фину унцу – приближно 31,1 грама. Тренутно цена те количина злата варира у распону од 1.740 до 1.750 долара. То је око 120 долара мање од рекордних котација бележених током минулог лета на индикативној робној берзи у Њујорку.

Неки берзански специјалисти у САД сматрају да неће бити „никакво изненађење” ако фина унца поскупи наредне године и до 2.300 долара, али под условом да се настави садашњи „неред” на валутним и ефектним берзама, а привредна криза у Европи и САД додатно продуби.
Али, није одувек било тако.

Злато је почетком протекле деценије вредело око 250 долара за фину унцу. Тада нико није веровао да ће се потом, из године у годину, берзанска вредност те стратешки важне стратешке сировине стално увећавати, доносећи вештим улагачима велику зараду, а онима који су драгоцени метал продали у време слабе конјунктуре остаје да рачунају губитке и жале што су погрешно „типовали”.

Кретање цена злата у протеклих пет година, објављене на сајту Голдпрајс, показује да је те како ваљало уложити у метал који неки хроничари називају и неком врстом „учесника” у историји људске цивилизације. За протеклих месец дана улагачи у злато су увећали добит за нешто мање од два одсто, али ако се рачуна период од пола године, принос је већ опипљив, јер премашује 13,60 процената.

Инвеститор који је, на пример, пре годину дана уложио у злато хиљаду долара, сада је у плусу за око 26 одсто, док је на рок од пет година та добит далеко већа – 171,2 процента. Те бројке довољно говоре саме за себе.

Поготову ако се зна да је у том периоду тржиште акција, али и безмало свих других вредносних хартија којима се масовно тргује на финансијским берзама широм света, било јако нестабилно. Посебно је то било изражено у периоду након избијања „Велике депресије број 2”, како неки аналитичари називају финансијску кризу насталу у јесен 2008. године, после слома америчке инвестиционе банке Лиман брадерс.

Наведени скок цена злата логична је последица раста тражње тог метала за десетак пута у периоду 2001–2011. Берзански стручњаци у Лондону тврде да ће нас нова „златна грозница” протрести можда већ у наредне две године, уколико се осим економске, драматично погроша и геополитичка ситуација у свету.

При томе се највише страхује од претњи које Израел све учесталије упућује Ирану због тога што Техеран, наводно, убразно припрема своју атомску бомбу. 

У случају великог ратног пожара у региону Залива свет би се суочио и са драмаичним поскупљењем нафте, а у кризи која би потом погодила целу светску привреду злато би, засигурно, за многе инвеститоре, било поново „најсигураније прибежиште у кризном периоду”, па би они који су на време улагали у тај метал још једном добро зарадили на туђој невољи.

Водећи индекси акција на Волстриту, а такође и највећој европској ефектној берзи у Лондону, тржишту деоница у Токију и још неким великим центрима, опали су током кризног периода од септембра 2008. до краја 2009. и за више од 50 одсто, што је проузроковало пропаст многих компанија и довело на руб опстанка чак и највеће америчке банке које је влада САД морала да спасава откупом активе у вредности од више стотина милијарди долара.

Стручњаци глобалног финансијског сервиса „Морган Стенли” као главне разлоге за нагли раст инвестиција у злато наводе не само погоршану привредну климу у најразвијеним земљама и нестабилност течајева водећих валута, у првом реду долара и евра, већ и бојазан од компликовања геполитичке ситуације у Заливу и низу других кризуних региона света.