Европесимизам или европаника?

Самит ЕУ који предстоји 9. децембра може да постане последњи у актуелном финансијском формату дате организације. Разуме се, сама ЕУ неће нестати наредне године. Ипак то се не може рећи о њеној јединственој валути – евру. А од неодређености до панике један је корак и ова паника у стању је да збрише банке и друге финансијске институције, самтра наш коментатор Петар Искендеров.

Доласком неизбежног „дана Д“ за европску валуту у руководству ЕУ и његовим експертским круговима размножавају се сценарији и прогнозе. И предлози земаља тешкаша попут Француске и Немачке о јачању улоге Европске Централне банке и давањем права овој институцији да откупљује дужничке обвезнице Грчке, Италије, Шпаније и других проблематичних земаља делују у том погледу мал те не најумереније. Други сценарији су радикалнији. Италијански лист Република позивајући се на своје немачке изворе у духу теорије конспирације саопштило је да постоји тајни план разрађен у Немачкој. Према информацијама које су процуреле у јавност, актуелна активност федералног канцелара Ангеле Меркел на спасавању зоне евра може се разматрати као покриће за излазак саме Немачке из дате зоне. Већ је познат и могући механизам деловања Немачке и држава које су солидарне са њом, међу којима се наводи Холандија. То је обустава рада свих банака, увођење у националних промет уместо актуелног евра новчаница новог обрасца са специјалном магнетном траком, забрана увоза старих новчаница у земљу и, коначно, месец и по – два касније, повратак старих добрих марака и гулдена – могуће, истина, са новим називима.

Швајцарски банкари не могу се сумњичити за то да су паничари – па и на евро ова земља није прелазила. Ипак, и овде се озбиљно анализира сценарио распада зоне евра. Тако су експерти банке УБС већ израчунали да ће за просечног радноспособног грађанина таквих држава као Немачка и Француска, излазак из зоне евра бити од 6-8 хиљада евра само у првој години. За Италију и Шпанију ова сума може да изнесе 10-11 хиљада евра.

Да ли је то много или мало просудиће сами становници ЕУ. Они и суде, између осталог учешћем у социолошким анкетирањима. Последње од њих извело је званични статистички завод Европске комисије – Евробарометар и оно је дало шокантне резултате. Из њих следи да 71% грађана ЕУ не верује у способност организације да превлада актуалну кризу. Слична песимистичка расположења сама по себи служе као катализатор нових финансијских крахова. Не додају оптимизам ни мере које нуди ЕУ и које имају половичан карактер, истакао је у интервјуу за Глас Русије експерт за проблеме међуанродних економских односа руске Високе школе економије Максим Братерски.

Реч је у суштини о предлозима за купирање кризе. Решења која нуди ЕУ не престављају ништа друго до крпљење финансијских рупа. Она могу само привремено да стабилизују ситуацију. Ипак решење за дугорочну перпективу за сада није на помолу. Тако влада Ангеле Меркел мора да убеђује своје пореске обвезнике и бираче да управо они треба да спасавају економски слабије земље. А што је најважније у то да је то за њих лично погодније од просте ликвидације зоне евра. И све теже је убеђивати их у то у контексту растућих проблема и трошкова.

Према сликовитом изразу америчког Тајма, водеће земље чланице на челу са Немачком нашле су се у зачараном кругу: спасаваш евро – патиш, не спасаваш – опет патиш. Али већ наредних недеља ЕУ предстоји покушај изналажења излаза – иначе европски песимизам може да прерасте у европску панику.