Етноцид по слову Устава

Посланик Српске листе у Скупштини Црне Горе Будимир Алексић рекао је Сини да је матерњи језик Црногораца српски.

- Током целе црногорске историје, од времена Црнојевића па до 1918. године, владало је мишљење да су Црногорци не само интегрални него елитни део српског народа - нагласио је Алексић, који је дипломирао на катедри за светску књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету у Београду.

Према његовим речима, за Црногорце је српски језик услов очувања њиховог историјског идентитета. Увек је затирање једног језика представљало израз најсуровијег насиља над људима.

- Црногорски режим и његови идеолошки ментори чине све да затру име српском језику. Уставно увођење црногорског језика је најблаже речено етноцид. Та намера да се наш матерњи језик третира као некакав „црногорски“ језик није ништа друго до великохрватска идеолошка манипулација. Стварање такозваног црногорског језика и потписивање ћириличног писма само је један од аспеката хрватског великодржавног империјалног пројекта, који Црну Гору види као интегрални део хрватског етничког, историјског, културног и језичког корпуса. А да је управо о томе реч, давно је потврдио један од идеолога латинизације и кроатизације Црногораца Рајко Церовић, који је у културном додатку подгоричког дневника Вијести у мају 2003. године, у полемици са академиком Браниславом Остојићем, истакао да Црногорци говоре хрватским, у најмању руку толико колико и српским, или да будемо прецизнији, због ијекавице, казао је он тада „говоре више хрватским него српским језиком“ - истакао је Алексић.

То уверење, према речима нашег саговорника, ширили су сви црногорски владари - владике и господари; писци, публицисти, историчари, како домаћи, тако и они страни. Штавише, све до треће деценије двадесетог века никоме није падало на памет да мисли другачије. Стога се њихов матерњи језик не може назвати никако другачије до његовом етничком атрибуцијом.

- Назив сваког језика произилази из имена његовог народа, што је постало неприкосновено начело и у теорији и у пракси. У сачуваним изворима од 18. века до данас постоји обиље доказа да су Црногорци свој језик називали српским, а никада „црногорским“. Треба указати на један веома важан документ о језику Црногораца. То је „Земљопис Књажевине Црне Горе за ученике трећег разреда основне школе“ из 1895. У њему јасно пише да „у Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српским језиком“.

Употреба израза српски језик, којим се именује језик Црногораца, у црногорским писаним документима од Светог Петра Цетињског до краља Николе, у временском периоду од око 150 година, и то управо у службеним списима, јавним исправама и уџбеницима, истовремено је стварни показатељ њихове објективне националне припадности - закључио је Алексић.

ЈЕЗИК ПО УСТАВУ

Шта нови црногорски Устав треба да јемчи Србима у Црној Гори?
- Он је требало, а није, да јемчи право српском народу на информисање на његовом матерњем, српском језику. Срби би требало да имају свој дневни лист који би се финансирао из државног буџета, као и ТВ канал на српском језику и низ других институција. Српски народ у Црној Гори као апсолутна језичка већина не спори право мањинским језичким заједницама у Црној Гори да језике назову својим националним именима - рекао је Алексић.