Сајам прехране у Сиднеју

Српски произвођачи робе широке потрошње још се не сналазе у извозној стратегији, не подржавају своје увознике на страним тржиштима, једна фабрика пласира робу преко два или три увозника, не само из исте земље, већ и из истог града, а чак се дешава да лако кварљив прехрамбени производ буде упућен на путовање од више месеци до далеке Аустралије у обичним (а не расхладним) контејнерима и тако му се, на одредишту, садржај више не може ни препознати.
- Овакав приступ пласману робе може само да умањи, а не да увећа девизни прилив, а извоз своди на краткорочне и несигурне партнерске односе који могу да буду прекинути у било ком тренутку - истиче Зоран Голуб, који се седам година са својом фирмом "Голуб'с Гроцерџ", бави увозом из бивше Југославије.

Када је реч о земљи као што је Аустралија, у којој постоје изузетно строги прописи о храни која се увози, наводи он даље, уколико на њене обале доспе производ који више није за употребу, не само произвођач, већ и цела земља може лако дастигне на црну листу и да убудуће буде веома тешко да се било шта прогура на овом тржишту.
- Аустралијске власти не оклевају да о таквим случајевима упуте ноту амбасади земље одакле роба стиже, што, дакле, ставља и ту земљу у неповољан положај - истиче овај пословни човек из Ливерпула који је и ове године, четврти пут заредом, робу коју увози излагао на управо завршеном највећем Међународном сајму прехране и пића "Фине Фоод" у изложбеном центру у сиднејском Дарлинг Харбуру.

Када говори о потреби да се послује преко једног увозника, а не више њих, Голуб каже да он не ставља себе у први план. Нека произвођач у Србији одреди с ким најбоље и најлакше послује, па нека онда с њим и настави, поручује саговорник "Вести".
- Велики број компанија у Србији не схвата ово тржиште довољно озбиљно. Има се утисак да ко год се одавде појави, тамо може да купи робу. Док су фирме са осталим простора бивше Југославије заштитиле себе тако што раде са једним увозником.
Српски извозници погрешно мисле, ако уступе робу тројици купаца, да ће се њихов промет онда утростручити, упозорава Голуб.

- Постоји и потреба да се Србија као земља представи у овдашњим великим трговинским кућама, путем својих дипломатских и других институција, то је битно другачије него да било ко од нас иде појединачно. Нисам сигуран, али верујем да сам ја највећи увозник робе из Србије. Прошле године овамо су долазили из Привредне коморе Србије. Нико од њих није нашао за сходно да разговара са мном, а мислим ни са другима. То је стварно чудно, зар их није интересовало ко шта ради.

Највише траже "књаз Милош"

За сада, од свих производа из Србије највише се тражи кисела вода "књаз Милош". Добро иду и кафа, производи "Такова", чувена "Павловића крема" (бадемова маст), тестенине... Из Републике Српске, Голуб посебно истиче произвођача чајева из Братунца који је, каже, пријатно изненадио "направивши добар производ, са атрактивним паковањем, садржајем на два језика и поштујући све међународне норме".

Без подршке

Голуб каже да тренутно увози око 40 контејнера годишње, у сваком од њих је око две хиљаде картона робе.
- Половина мог увоза је из Србије, све плаћено унапред и, свакако, девизама.
Упркос тој чињеници, од српских фирми није ни ове године добио никакву подршку за наступ на овогодишњем сајму највећих светских произвођача.
- Излажем сам, али уз значајну помоћ партнера - из Словеније. Они нису помогли само финансијски, већ је њихов човек 2006. долазио у Аустралију.