Привредници вапе, банкари ћуте
Смањење камата на кредите зависи, пре свега, од премије ризика земље, али и ризика сваког појединачног привредника. Ово је одговор Народне банке Србије на отворено писмо пет удружења привредника и Савеза економиста са захтевом да банке смање камате на зајмове, јер привреди прети колапс. НБС, такође, подсећа да свако смањење референтне каматне стопе има за циљ и пад каматних стопа банака, уз повољне ефекте на повећање инвестиција и економске активности.
– У складу са смањивањем инфлације, Народна банка је од јуна у више наврата снижавала референтну каматну стопу, укупно за 2,5 процентна поена – кажу у централној банци и додају да, уколико цене наставе да мирују постоји простор за њено опрезно додатно смањење.
Истичу и да подржавају банке да разговарају са својим дужницима из привреде о могућностима за репрограм њихових обавеза. Када је реч о добрим привредницима који имају пословну и тржишну будућност, интерес самих банака је да такве клијенте задрже и њихове обавезе репрограмирају, сматрају у НБС.
Банкари, са друге стране, врло нерадо јавно одговарају на захтеве привредника. Незванично, кажу да и они имају своје обавезе према кредиторима, али и према грађанима који су им новац дали на штедњу.
– Хоће ли неко нама да репрограмира наше кредите? Хоће ли грађани пристати да им камату на штедњу исплатимо две, три године касније, а не у року доспећа? Како би становништво реаговало да од њих тражимо смањење камата на штедњу – пита се један од престоничких банкара.
Каже, ипак, да је свако предузеће случај за себе. Објашњава да банке већ раде репрограм зајмова привреди у зависности од конкретног случаја. Дефинише се и продужетак рока отплате и смањење камата.
Никола Фабрис, професор Економског факултета, не мисли тако. Добар део захтева привреде оцењује оправданим.
– Стиче се утисак да су се банке мало отуђиле од привреде и да не схватају да у економији све функционише по принципу спојених судова и да не може њима да буде добро, ако је привреди лоше. То је могуће, али само на кратак рок. Зато мислим да су захтеви за смањење камата и стабилан курс оправдани. С друге стране оправдано је и тражити репрограм зајмова, али је погрешно тражити да то држава дефинише законом. Заборавља се да је кредит уговорни однос и да није поклон – каже Фабрис и додаје да једино захтев за смањењем обавезних резерви нема много смисла. Банке и сада имају довољно средстава, али радије послују са државом тако што купују хартије од вредности.
Иван Николић, сарадник Економског института, захтеве привредника описује следећим речима: „То било исто као да тражите да буде сунчано и топло, а напољу је облачно и пада киша”. Према његовим речима, смањење обавезних резерви банкама није гарант да ће тај новац отићи за повољније кредите привреди.
Са друге стране, потписници отвореног писма, међу којима је Привредна комора Србије, клуб „Привредник”, Унија послодаваца, Удружење корпоративних директора, удружење „Послодавац” и Савез економиста Србије, упозоравају да је ситуација алармантна. Зато моле Владу и НБС да, у оквиру својих могућности, што пре обезбеде минималне услове за наставак рада привреде Србије.
Ово није први пут да привредници куцају на врата централне банке и Владе. Готово да нема привредног удружења које током ове кризе није послало предлог мера адресираних на гувернера Дејана Шошкића или премијера Мирка Цветковића. Иако су захтеви у отвореном писму „већ виђени”, они се од свих претходних разликују по томе што је пословна заједница наступила јединствено и уместо појединачних захтева, заједничким снагама затражила помоћ надлежних.
Привредници подсећају да су се у време када је било вишка новца све банке утркивале у давању новца привреди, не водећи много рачуна о ризицима позајмица, тако да није логично да данас НБС штити само банке на терет свих грађана Србије.
Страхују да ће банке принудним наплатама и блокирањем фирми отерати у пропаст највећи део привреде.
– Ако доживимо да по други пут привреда пређе у власништво банака, као 90-их година, следећи корак ће бити и суноврат банкарског система – упозоравају.
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Остале новости из рубрике »