Евробондови – свемоћни лек против дужничке кризе?

За једне је то „чудо-оружје“ у борби с дужничком кризом. За друге – „ђавољи проналазак“. Овакав раскол у оценама је изазвала одлука Европске комисије да у среду изнесе на разматрање пројекат емитовања јединствених евробонова. Иако сама идеја није нова. Још у првој половини 2000-их овај предлог је одлучно одбио министар финансија Немачке Пеер Штајнбрик (Peer Steinbrück). Намера да се помешају дужничке обавезе држава с јаким кредитним рејтингом и „слабића“ – некаква „мешана салата“ Берлину очигледно није по укусу.

Намера Европске комисије Барозуу изгледа плодотворна: обуздавање дужничке кризе у Еврозони. Јединствени евробонови које намеравају да емитују уместо националних окончаће мешетарске нападе против појединих држава. Олакшаће добијање нових кредита земљама у кризи као што су Грчка, Италија, Португалија и Шпанија. Гаранцију за њихово гашење даће свих 17 земаља из зоне евра. И што је главно: нове позајмице ће се давати по ниским процентним стопама. Јер садашње, астрономске, само отежавају дужничко финансијско бреме проблематичних држава.

Управо у овом грму и лежи зец. За земље с беспрекорним кредитним рејтингом то ће значити додатне трошкове. Истим овим Немцима тржишта данас дају зајам за два посто камате због поузданости њихове економије. А Шпанцима и Италијанима – скоро за седам. Треба помножити ову камату с износом њиховог укупног дуга да би се стекла представа о обиму сервисирања државних дугова.

После мешања „чистих“ и „нечистих“ кредити за Немачку и друге стабилне економије Еврозоне могу поскупети. По рачуници угледног економисте Михала Хитера (Michael Hüther), директора Института за немачку економију дужнички „коктел“ ће пореске обвезнике његове земље додатно коштати минимум 17 милијарди евра годишње.

Међутим, оно што је главно – тешко да ће се на овај начин савладати криза, сматра професор Хитер. Проблематични чланови оваквог „колхоза“ који се нађу под заштитом суседа тешко да ће имати више ентузијазма за спровођење политике оштре буџетске штедње. Напритов, осећај одговорности код њих може бити јако пољуљан. Ово мишљење дели и Хитеров руски колега – директор Института за финансијска тржишта Јаков Миркин.

Овде је проблем чисто економски. Свеједно постоје проблематични дугови. С њима треба радити, њих треба смањивати, спроводити консолидацију буџета. У сваком случају јединствени евробондови – било да их буде или не – јесу привремено решење. То је инструмент који може да појача ризик, пошто у Еврозону улазе врло срећне земље, премда и оптерећене дуговима, које су ипак потпуно способне да их финансирају. И овде може доћи до својеврсне финансијске инфекције. Рецимо, положај исте ове Немачке се може нагло погоршати, зато што ће бити покривена јорганом од јединствених евробондова.

Како ми се чини, Еврозону у многоме може да спаси монетизација ових дугова. Односно емисија. Проширенији откуп дугова о трошку Европске централне банке. Оно што се већ дешава, само у ширем обиму, резимира Михаил Хитер. 

Тачку гледишта нашег стручњака дели и мноштво његових европских колега. Они осим тога, скрећу пажњу на још једну важну околност. Излазак из дугова је лакши земљама које уживају поверење финансијских тржишта, које имају перспективу за решавање проблема, чија економија напредује, расте БДП. За њих су и услови кредитирања повољнији. За разлику од земаља с депресивним тенденцијама. У томе је разлог због чега, на пример, Шпанија има тешкоћа с добијањем зајмова. На смену грађевинском буму је одавно дошао пад, и не виде се области које су у стању да напредују.

Државама Еврозоне идуће године престоји потрага за новим кредитима. Само ће Италији, по подацима немачког телевизијског канала АРД, бити потребно преко 300 милијарди евра. Нико не може да каже под којим условима ће повериоци пристати да купују италијанске бондове. Општа тенденција засад указује на пораст, а не на смањење каматних стопа за сервисирање дуга. И чак смена владе у Грчкој, Италији и Шпанији није ублажила расположење поверилаца. Наравно, у таквим условима сакривање иза широких леђа успешних влада мами њихове проблематичне колеге. Међутим, да ли је реално? Следећег четвртка ово питање ће моћи да разјасне три лидера – Немачке, Француске и Италије – на свом сусрету.