Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Земља неписаног апартхејда
21.11.2011. год.
Данашњи положај Срба у Црној Гори, идентичан је положају црнаца за време диктатуре беле мањине у земљама Африке!
Некада познати и успјешни холивудски глумац, током последње деценије још успјешнији режисер Клинт Иствуд снимио је 2009. године филм ИНВИКТУС. Радња филма прати последњу етапу укидања апартхејда у Јужно афричкој републици, преузимање власти од стране Нелсона Манделе, те организацију свјетског првенства у рагбију истој земљи. Улогу Манделе тумачи Морган Фримен, док лик Метју Пијенара, тадашњег капитена јужноафричке рагби репрезентације представља Мет Дејмон.
Од раније сам знао да је апартхејд био систем, који је низом закона 80% популације Јужно-афричке републике, сматране мање вриједном и способном, лишио већине основних људских права.
Посебну пажњу привукао ми је догађај са почетка филма, када Мандела са својим новим кабинетом одлази на пријатељску утакмицу, последњу пробу репрезентације његове домовине пред свјетски шампионат.
Дешавања на стадиону у Преторији проширила су моја знања о апартхејду и подсјетила на неколико жалосних сличности, са којима се скоро свакодневно сусрећем. Тако сам сазнао да је апартхејд имао своју химну и заставу, које су додатно вријеђале осјећања обесправљених црнаца.
Апартхејда одавно нема у његовој постојбини, а дилему да ли је овај срамни систем потпуно искоријењен покушаће да разријеше редови који слиједе.
Како је Србска Спарта постала Земља апартхејда за 21. век
Црна Гора је од маја 2006. године независна држава.
Њени званичници описују је као грађанску и демократску државу, друштво гдје се људска права поштују у складу са највећим стандардима, оазу мира, лидера европских интеграција на западном Балкану… Овакве квалификације потврђивали су небројено пута државници земаља Европске уније и Сједињених америчких држава.
Недавно истраживање иницијативе младих за људска права, о националној структири запослених у црногорској државној администрацији, озбиљно ставља под сумњу ове горе поменуте квалификације и отвара питање да ли је Црна Гора једина држава у Европи у којој су данас присутни неки појавни облици апартхејда?
Према овом истраживању удио Срба запослених у државној администрацији износи 4,12%, а према недавном попису Срби представљају 29% црногорске популације и друга су најбројнија национална заједница.
Дакле у државној администрацији ради 7 пута мање Срба него што би то било природно!
Интересантно би било урадити истраживање колики је удио Срба међу онима који су у државној администрацији запослени током последњих десет година, односно колики је удио Срба међу државним службеницима млађим од 40 година.
Уколико их уопште има, вјероватно би се резутлат тог истраживања исказао у промилима, а не процентима.
Ову хипотезу могу потврдити следеће бројке, прецизније нуле.
У државним институцијама, конституисаним након црногорске независноти и међу носиоцима државних фукнцијама ограниченог временског мандата скоро да нема ни једне особе српске националности.
Ни један судија Уставног, Врховног, Вишег и Апелационог није Србин. Међу деканима факултета, директорима основних и средњих школа, вртића, здраствених установа нигдје у републици такође нема Срба. Радна мјеста у црногорским дипломатско-конзуларним представништима недоступна су за грађане српске националности.
У Агенцији за националну безбједност, бивша УДБА, од 450 запослених само троје су Срби.
Гледајући састав данашње црногорске владе наилазим на још једну жалосну сличност са на почетку поменутим Иствудовим филмом.
У јужноафричкој рагби репрезентацији из времена апартхејда налазио се само један тамнопути играч, а једини Србин министар у црногорској влади је др. Миодраг-Бобо Радуновић.
Квантитативна подударност између јужноафричког и црногорског апартхејда је очигледна.
Редови који слиједе показају идеолошку и логичку блискост његових бранитеља у ондашњој Јужној Африци и данашњој Црној Гори.
Негирање апартхејда је постало веома тешко већини носиоца власти.
Тако је градоначелник Подгорице Миомир Мугоша, обећао да ће се ускоро потрудити да се у сектору којим он руководи ова дискриминација ублажи. Мугоша није усамљен случај, још неколико високих функционера владајуће партије, укључујући и пресједника републике Филипа Вујановића, дијели становиште да се дискримнинација и терор према Србима мора ублажити.
Ту наилазимо на нову жалосну сличност између дјеловања Демократске партије социјалиста данас и јужноафричке Националне партије у времену апартхејда.
Једно крило ове политичке организације, предвођено Фредериком де Клерком настојало је да отпочне преговоре са Манделиним Афричким националним конгресом и направи прве кораке ка нормализацији стања у земљи и изједначавању права свих њених грађана.
Годинама је та стремљења заустављао најмоћнији човјек у држави, лидер Националне партије и предсједник државе Питер Вилијем Бота, тврдокорно до последњег дана бранећи расну сегрегацију.
У Црној Гори данас је главни протагониста и препрека укидања неписаног апартхејда за Србе такође лидер владајуће партије и најмоћнија личност у држави, Мило Ђукановић.
У септембру ове године покушавао је да на сваки начин спријечи позитиван исход преговора, између за компромис расположених функционера своје странке и лидера парламентарне опозиције.
Том приликом изјавио је да њега не интересују никакви статистички показатељи, да је од народног опредељења важнија политика власти, која се не смије урушити ни по коју цијену. Културни и вјерски идентитет према Ђукановићу треба прецизније уредити и затворити то питање.
У апсолутној сагласности са духом апартхејда је и Ђукановићева цинична изјава да несразмјера у броју Срба у државним институцијама није питање дискриминације, већ компетенција.
Дакле, Срби су према Милу Ђукановићу 7 пута мање способни и вриједни од осталих националних заједница у Црној Гори, те је стога потпуно оправдана и пожељна њихова дискриминација.
Од ње се не смије одступити, јер у супротном ако би толико неспособних људи ушло у државни апарат овај свеопшти прогес и просперитет, који захваљујући Ђукановићу уживамо већ више од двије деценије могао бити озбиљно успорен и угрожен.
Сличности између јужно-афричког апартхејда и црногорске свакодневнице постоје и по питању државних симбола такође постоје.
Државна застава, као жалосни фалсификат славног Алај барјака и химна усташког злочинца Секуле Дрљевића, вријеђа осјећања свих Његошевих Црногораца једнако као застава и химна апартхејда Манделу и његове сараднике у Иствудовом филму.
Борбу против расне сегрегације у Јужно-афричкој репубилици водио је Афрички национални конгрес.
Његовог лидера Нелсона Манделу расистички режим је пуних 27 година држао на робији. Стоички подносећи неправедну казну и одвојеност од породице, ни једног тренутка не одступајући од својих увјерења и борбе Манедла је успио да одржи наду свог народа за слободом и придобије симпатије људи широм свијета.
Лицемјерне западне силе деценијама су снажно подупирале режим апартхејда. Када је крајем седамесетих година дошло до заоштравања ситуације у окупираној Намибији, расистички режим апартхејда снадбјеле су чак и нуклеарним наоружањем.
Ма колико се трудили тешко да можемо примијетити било какву акцију, односно идентификовати неког озбиљног борца за рушење апартхејда за Србе у некадашњој Србској Спарти, изузимајући Митрополију црногорско-приморску.
Једнако као бијели расисти Манделу, Ђукановићев режим покушава утамничити његово високо-преосвештенство Митрополита Амфилохија.
Током ове године већ су протјеране из Црне Горе десетине свештеника митрополије.
Странке парламентарне опозиције више од 90% својих гласова генеришу из србског националног корпуса. Веома је споран њихов однос према неписаном црногорском апартхејду и одговорност према својим обесправљеним гласачима. Проблем дискриминације србског народа не налази се у фокусу ни једне од ових странака.
Да су се Мандела и његови сарадници понашали попут овдашњих представника тзв. про-српске опозиције апартхејд у Јужној Африци трајао би хиљадама година.
Захваљујући гласовима обесправљених Срба они лагодно живе, уживају велике привилегије, зарађују неколико просјечних зарада мјесечно, посјећују дипломатске балове, путују по свијету, истовремено саучествујући у Ђукановићем симулирању демократије.
Њихова стратегија у последње вријеме, своди се на пасивно чекање тренутка када ће лицемјерне западне силе Ђукановића пустити низ воду, као и многе свјетске диктаторе током последњих неколико деценија.
У ишчекивању тог имагинарног тренутка, активним дјеловањем апартхејда број Срба у Црној Гори се смањује забрињавајућом динамиком.
Неписаном апартхејду за Србе подређени су сви правни акти државе Црне Горе. Његове тековине се, како поручује Мило Ђукановић морају бранити и прецизније дефинисати.
Западним силама горе поменути примјери дискриминације србског народа у Црној Гори су познати, али заштита људских права и слобода претпостављена је њиховим себичним интересима.
Борба Нелсона Манделе и његовог Афричког националног конгреса јесте најпозитивнији примјер како се борити и изборити за пуну равноправност у једном дискриминаторском друштву.
Иницијатива и акција за прекид дискриминације србског народа мора потећи из Црне Горе.
За то је сада можда последњи тренутак.
- Извор
- Вијести
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Остале новости из рубрике »