Светско тржиште: повода за оптимизам нема

Светске берзе су поново завршиле недељу у црвеном сегменту. Тржиште је пуно негативних појава, повезаних пре свега  с проблемима еврозоне – Европска централна банка (ЕЦБ) је изјавила да није спремна за лансирање програма квантитативног ублаживања. Поред тога се сазнало да су власти ЕУ спремне да нагло повећају одговорност рејтиншких агенција за њихове акције. Нема мира ни на другој обали Атлантика. Обим државног дуга САД је премашио 15 трилиона долара. За сада, како кажу аналитичари, то не изазива озбиљне бриге код инвеститора. Међутим, у перспективи Америка, а поред ње и сва финансијска тржишта, могу да се нађу на прагу нове кризе, попут оне, која се десила овог лета.

Трејдери на светским берзама су отишли на викенд лошег расположења. Водећи индекси су затворени смањењем, повода за раст котирања нема. Многи аналитичари су песимистички расположени. Главни разлог за забринутост је раст уносности обвезница земаља еврозоне.

Не пружају повод за оптимизам ни статистички подаци из економије појединих земаља. У Италији, која се наизглед одмакла од руба дефолта, нагло су смањене наруџбе у индустрији. А Француска, која се сматра трећом по снази економијом ЕУ, нашла се на списку потенцијалних аутсајдера.  Уносност 10-годишњих француских задужница је премашила 3,6 одсто. То је двоструко више него плаћа Немачка у складу са својим дуговима. Банка Berenberg и аналитички центар Лисабонски савет су објавили истраживање  Euro Plus Monitor 2011, у којем су ставили Париз на 13. место од 17 у избалансираности економије. Горе стоје ствари само у Италији, Португалији, на Кипру и у Грчкој.  Међутим, Француска ће успети да избегне кризу дугова, сличну кризи у Грчкој, - сматра експерт финансијске групе БКС Станислав Хализов.

Глобално  криза неће обухватити економију Францууске, као што се десило у Грчкој, Португалији, Шпанији и Италији. Француска ипак остаје једна од највећих светских економија и ослонаца ЕУ и еврозоне.  У краткорочној перспективи неће се десити такви догађаји.

Поново је погрешила агенција  Standard  and Poor’s. Протекле недеље је она  објавила вест о смањењу кредитног рејтинга Француске. Та се ситуација поновила. Аналитичари агенције су 18.  новембра саопштили да је рејтинг Бразила повећан на ниво ВВВ- (трипл-би минус), који је земља ионако имала. Та је грешка коштала тржишта неколико непријатних минута, те је, природно, повећала негодовање берзе према рејтиншким агенцијама. Тако се десило да се управо  ове недеље сазнало да је ЕУ припремила нове мере са захтевом за строжи однос према раду тих агенција. Претпоставља се да ће компаније обнављати рејтинге земаља ЕУ сваких 6 месеци, а не једном годишње, као што је данашња пракса. Извештаји ће бити објављени у нерадно време берзи ЕУ, а само одлучивање о присвајању рејтинга мора да буде транспарентније.

Те мере ће бити одобрене и од стране америчких власти, које такође имају много питања за рејтиншке агенције, тим пре што ће пажња инвеститора  ускоро бити поново усмерена на САД. Идуће недеље такозвани Суперкомитет Конгреса (он се састоји од представника демократске и републичке странака) мора да представи усклађени план  смањења трошкова буџета и државног дуга. Последњи је већ премашио 15 трилиона долара.  То је за 1 одсто мање од бруто-домаћег производа земље. Коментар аналитичара инвестиционо-финансијске компаније Солид Владимира Свинаренка.

Тржишта су за сада концентрисана на европским проблемима и европском државном дугу. У вези са тиме заоштравање ситуације на америчком тржишту  задужница ће пребацити пажњу играча на америчке проблеме. Проблем, повезан с  горњом границом државног дуга САД, сада је само у почетку свог развоја, биће маса дискусија и дебата о томе. Зато тешко да ће САД остати у оквиру прогнозираног нивоа државног дуга.

Према последњим подацима, републиканци и демократи су скоро ускладили план смањења трошкова и повећања пореза. Међу Европљанима не влада такво јединство. Између осталог, канцелар Немачке Ангела Меркел и британски премијер Девид Кемерон нису могли да се договоре ни о увођењу пореза на  финансијске транзакције, ни о ширењу пуномоћја европских института.