Евроазијски савез - прецизно и опрезно

Евроазијска економска интеграција - пројекат који много обећава. И реализоваће се, захваљујући практичним корацима Русије, изјављују пратнери Москве. Дмитриј Медведев, Нурсуслтан Назарбаев и Александар Лукашенко су у петак закључили договор усмерен на стварање Јединственог економског простора и Евроазијског економског савеза. Председник Русије, Казахстана и Белорусије потписали су Декларацију о евроазијској економској интеграцији и Договор о Евроазијској економској комисији.

Русија, Белорусија и Казахстан су већ обједињени Царинском Унијом која постоји од пре пар месеци, као и Јединственим економским тржиштем, које са радом почиње 1.јануара. Ипак, тиме не треба ограничавати интеграцију „тројке“, убеђени су лидери. Оба удружења трансформишу се у Евроазијски економски савез- камен темељац овога процеса био је постављен у Москви 18.новембра.

Три председника су се сусрела, не да би само апстрактно расправљали о перспективама новог савеза. Они су потписали Договор о Евроазијској економској комисији. А у руску Думу је одмах стигло писмо с предлогом о ратификацији овог документа, рекао је на прес- конференцији председник Русије Дмитриј Медведев.

„Наш приоритетни задатак, сада је, осигурање слободног кретања робе, услуга, капитала и радне снаге на нашем простору. А у перспективи- спровођење усаглашене валутне и макроеконосмке политике. Почетак рада савеза већ је повисио инвестициону привлачност наших економија, стимулише модернизацију. А следећи корак је стварање Евроазијског економског савеза 2015 године.“

По речима Медведева, ново удруживање може да избегне проблеме који су постојали у време формирања ЕУ. „ Деловаћемо обазриво и имаћемо у виду искуство ЕУ“- подвукао је председник. Интеграција у оквиру Евроазијског савеза веома је опзбиљна. У првом реду она се тиче економске сфере- али и ће се тицати и других области, рекао је у свом говору, посвећеном изгледу новог савеза, лидер Казахстана Нурсултан Назарбаев.

„Требало би да се пређе на трговање нашим домаћим валутама, како би се у што већој мери искључио долар. Такође, имамо још идеју да створимо у будућности и јединствени одбрамбени простор, као и јединствено одлучивање по питању аграрне политике.  170 милиона становника- самодовољно тржиште, које може самостално да опстене, у случају потребе.“

Жељу да учествују у Евроазијском економском савезу већ су изразиле државе- суседи Русије, Белорусије и Казахстана, саопштио је Дмитриј Медведев. Наравно, ова ћемо питања размотрити. За све заинтересоване, биће разрађена шема приступа. Своју форму добија и „општа влада“ савеза. Како је постало извесно, власти Русије, Белорусије и Казахстана предаће новооформљеним органима више од 170 милиона пуномоћја. Постоје и прва кадровска решења: на чело колегијума Евроазијске економске комисије  (ЕЕК) стаће управник Минпромторга Русије Виктор Христенко. Сама ЕЕК, редовни наднационални орган- преузеће функцију од комисије Царинске уније ове три земље већ 1.јула 2012. Комисија ће се састојати из савета и колегијума. У савет  ће улазити по један вице премијер владе Русије, Белорусије и Казахстана, а у састав колегијума по три представника сваке државе.

Подсетимо, да је идеју Евроазијског економског савеза формулисао  Владимир Путин у недавно објевљеном чланку. Западни политичари и медији тада су пожурили да изјаве, да премијер РФ жели да обнови СССР. Ипак, премијер је подвукао, да се ради о економском удруживању суверених држава. „Ми немамо намеру ни од кога да се дистанцирамо нити да било коме противречимо. Евроазијски савез ће се градити на универзалним интеграционим принципима као неодвојиви део Велике Европе, обједињени истим вредностима слободе, демократије и закона тржишта“- писао је Путин.

Стремљење ка удруживању држава, индустрија које су биле тесно повезане током многих деценија, потпуно је логично, приметио је у интевјуу „Гласу Русије“ директор Института ЗНД Константин Затулин:

„Удруживање снага државва, које су раније представљале привередни и пољопривредни комплекс, па макар 20 година после распада СССР, има потенцијал да развије озбиљан кумулативни ефекат. Експерти уверавају, да постоји могућност раста БДП за 10-15%.“

Главни закључак експерата је да земље ЗНД данас имају јединствену могућност реализације пројекта, који је потребан у данашњем нестабилном свету. Већ са почетком рада Јединственог економског простора, компаније из Русије, Казахстанаи Белорусије ће добити могућност приступа ка великим државним пројектима. Повећаће се тржиште по питању индустријске производње, у оквирима „тројке“ биће већи од трилиона долара, а по питању пољопривреде више од  100 милијарди. А Евроазијски савез, уверени су експерти, отвориће пред својим учесницима још веће могућности, јер потенцијално се говори о тржишту које чини више од 250 милиона  становника.