Две Немачке, једна Србија

Уколико представник ЕУ у посредничкој „тројци” Волфганг Ишингер 5. новембра предложи да се питање будућег уређења Косова и Метохије реши по узору на некадашње односе две немачке државе, Србија ће најодлучније одбацити тај предлог, рекао је јуче председник Владе Србије Војислав Коштуница. „У Резолуцији 1244 нема ниједног слова о независности покрајине, као што нема ни речи о моделу који је 1972. године постојао између две немачке државе. Самим тим, сагласно Резолуцији 1244, то не може уопште бити предмет разговора”, указао је српски премијер у изјави Танјугу. Као један од копредседника Државног преговарачког тима Србије, Коштуница је наредне разговоре у Бечу окарактерисао као важан састанак на коме ће Србија инсистирати да се јасно дефинише да се преговарачки процес мора одвијати у оквиру Резолуције 1244 „што значи да се мора поштовати суверенитет и територијални интегритет Србије и да се мора гарантовати суштинска аутономија за албанску националну мањину у покрајини”.

Амбасадор Волфганг Ишингер је уочи састанка најавио да размишља да преговарачким странама изнесе виђење решења будућег статуса Космета које се заснива на уговору две немачке државе из 1972. године.

Тим документом су се две немачке државе обавезале да развијају добросуседске односе и да се уздржавају од примене силе, те да поштују историјску реалност (насталу после Другог светског рата) и међусобна различита виђења важних политичких питања.

„Политика” је јуче писала о Ишингеровом предлогу као „смоквином листу” који прикрива независност Космета, пошто његов предлог, који је заснован на уверењу да се решење спора у коме су „позиције неспојиве” може пронаћи непомињањем онога што се чини нерешивим, отвара пут за признање српске покрајине као државе. Како је јуче јавио дописник Танјуга из Берлина, позивајући се на дипломатске изворе, представник ЕУ је и формално предложио „тројци” да Србија и Косово и Метохија уреде своје односе као две државе, на начин на који су то учиниле две Немачке.

Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић је, изражавајући сумњу у тачност информације да би модел берлинског уговора „тројка” уопште могла да понуди, јуче рекао да српска страна „не може да прихвати никакав документ сличне или такве садржине ”. Оценивши да би такав предлог значио признавање Косова као независне државе, Самарџић је подсетио да су поменутим споразумом две Немачке практично признале једна другу, а и у самом документу су означене као државе које располажу сувереношћу и територијалним интегритетом.

„Косово и Метохија није такав случај. То је, дакле, покрајина у Србији под међународном управом УН, а њен статус биће одређен током преговора у оквиру Резолуције 1244”, рекао је Самарџић. Ресорни министар је подсетио да оквир Резолуције 1244 Савета безбедности УН не допушта прављење било каквог споразума који би личио на међудржавни споразум какав је потписан 1972. године. „Ми бисмо сматрали изненађујућим да нам било ко из ‘тројке’, а најмање ‘тројка’ као целина, тако нешто понуди”, рекао је Самарџић.

Истовремено, само неколико дана уочи четврте рунде у Бечу, незваничне информације о томе да су САД спремне да Русији понуде извесне уступке у вези са Споразумом о конвенционалном наоружању како би придобиле Москву да ублажи ставове о Косову и Ирану, потврдио је и „Интернешенел хералд трибјун” (ИХТ). Цитирајући изјаву једног неименованог високог дипломате НАТО-а, лист пише да САД „очајнички покушавају да пронађу подстицај” који би им обезбедио подршку Русије за Косово и Иран, али и начин да сачувају Споразум о конвенционалном наоружању.

„Уступци су део комплексног пакета који Вашингтон припрема с намером да убеди Русију да престане да се противи независности јужне српске покрајине и да би обезбедио подршку за увођење нових санкција Техерану, које је администрација председника Џорџа Буша најавила прошле седмице”, пише овај дневник, позивајући се на дипломатске изворе.

Како „Политика” сазнаје из руских извора, таква нагодба „уопште није у оптицају”. „О томе се већ јасно изјаснио руски председник”, подсетио је овај извор. Москва је још прошле недеље одбацила предлог Вашингтона да се постављање елемената америчког противракетног штита одложи у замену за руски глас за независност Косова и Метохије у Савету безбедности УН. Како је „Политика” већ известила, после састанка Савета Русија – НАТО у холандском граду Нордвејку, руски министар одбране Анатолиј Сердјуков је рекао да су предлози САД неприхватљиви и да не задовољавају Русију.

ИХТ је објавио да америчке дипломате верују да би, чак и ако Москва остане непопустљива по питању Косова, САД и већина земаља чланица ЕУ ипак могле да признају независност српске покрајине, али признају да би то могло изазвати проблеме са Москвом, али и у региону.

Иако је било најављено да ће преговарачка „тројка” Контакт групе у понедељак одржати састанак на коме ће се разговарати о даљим корацима уочи четврте рунде преговора о Косову, Бета је у дипломатским круговима у Берлину сазнала да преговори нису одржани и да је амбасадор Ишингер на дводневним разговорима са шефом немачке дипломатије Франком Валтером Штајнмајером у Берлину разговарао о даљем току преговора. Иста агенција наводи да до следеће рунде преговора, која ће се одржати 5. новембра у Бечу, вероватно неће бити састанака преговарачке „тројке”.

И Тадић иде на преговоре

Председник Србије Борис Тадић учествоваће на следећој рунди директних преговора о будућем статусу Косова у Бечу, потврђено је јуче Танјугу у Председништву републике. Учешће на предстојећем састанку 5. новембра са делегацијом косовских Албанаца јуче је потврдио и премијер Србије Војислав Коштуница.

Чеку: Може 14 тачака, али само уз независност Косова

Премијер прелазних институција на Косову Агим Чеку изјавио је јуче да је за косовску страну прихватљив документ преговарачке „тројке” Контакт групе са 14 тачака „једино ако односе између Косова и Србије уређује као односе две државе”. Истичући да косовска страна има много примедаба на документ који је „тројка” представила 22. октобра у Бечу, Чеку је након јучерашње седнице Скупштине Косова новинарима изјавио да ће косовска страна тражити од међународне заједнице да примедбе Приштине уђу у предложени документ.

Како преноси Бета, он је додао да се најпре тражи јасноћа неких дефиниција које могу да доведу у питање суверенитет Косова. „Наше се примедбе углавном односе на јасноћу документа. Документ је прво предложио специјалне односе са Србијом, ми смо рекли да нема потребе за то и да треба да имамо нормалне односе. Документ говори о Приштини и Београду, ми смо затражили да говори о Србији и Косову, као о двема земљама”, рекао је Чеку.

Према његовим речима, у документу се наводи да нема повратка на стање од 1999. године, а да је тим из Приштине тражио да се наведе и да нема поделе Косова.

„У документу се каже да Србија неће ометати Косово при учлањењу у међународне институције, ми смо рекли да се то подразумева и не треба да буде у документу”, сматра Чеку. Документ је, према његовим речима, прво предложио сарадњу у фискалним политикама, банкарском сектору.

„Ми смо рекли да су то суверена питања наше земље и да није потребна сарадња у овим областима”, додао је он изразивши уверење да после 10. децембра неће бити одлагања нити замрзавања процеса статуса Косова, о чему пишу поједини медији и аналитичари, већ да ће период након тог датума значити време проглашавања независности Косова и њеног међународног признавања.