Грех је бранити лекара који је направио грешку

Доктор Драгослав Ерцеговац је универзитетски професор, доктор медицинских наука, специјалиста неуропсихијатрије, епилептолог и клинички неурофизиолог. Овај врсни лекар, који је широј јавности познат као човек који се у Српском лекарском друштву бавио проблемима етике, своја стручна знања, али и одговоран однос према професији изучавао и градио на Универзитету у Фрајбургу код професора Ричарда Јанга и на Универзитету Филаделфија, где и данас предаје као гостујући професор.
На интернационалном конгресу у Лисабону проглашен је за Амбасадора за епилепсију, члан је Српског лекарског друштва, Америчке академије за неурологију, Њујоршке академије наука и других професионалних организација. Добитник је Фулбрајтове награде.

Посебно је поносан на школу за клиничку епилептологију, где је обучио око 120 лекара са територије бивше Југославије.
Када је отишао у пензији посветио се приватној пракси и сарадњи да еснафским удружењем лекара, којем је дао велики допринос у изградњи принципа рада и организовања. На неке тренутке из тог периода доктор Ерцеговац је поносан, а о неким не жели ни да говори.

- Преседник Етичког комитета сам био четири године. Тај изазов ме је коштао животног мира - каже професор и додаје да је етика најболнија тачка сваког друштва, а посебно медицине, као његовог најосетљивијег дела. Доктор Ерцеговац је често био изненађен корупцијом, незнањем и другим појавама у својој бранши, са којима се сретао бавећи се етиком у домаћој медицини.

Појаву да се о лекарским грешкама говори све чешће и све гласније доктор објашњава тиме што се друштво у целини отвара и што су грађани све више заинтересовани да дођу до истине.

- Људи сада „чепркају“ и иду дубље у потрази за чињеницама. То је добро. Јавност је, међутим, често немилосрдна и истина јој није најважнија - објашњава доктор и додаје да је често био у позицији да брани лекаре од јавности, али ништа ређе и став јавности од лекара, који знају да буду солидарни на штету истине. Он наглашава да је за утврђивање чињеница најважније да не прође много времена, јер је после све теже доказати. Доктор је међутим изричит.

- Највећи грех је бранити лекара који је у свом раду погрешио.
О смрти мале Ање Граховац и стручном налазу који искључује лекарску грешку професор Ерцеговац каже:
- Немам разлога да сумњам у налаз тима Медицинског факултета у Новом Саду, јер се ради о веома озбиљној и стручној екипи. Међутим, разумем и бол родитеља и реакцију јавности. То је једна врло деликатна прича.

Поред грешака које могу бити кобне за живот и здравље пацијента, доктор говори и о честој незаинтересованости и нељубазности његових колега.
- И сам сам се више пута сретао са ситуацијом да лекар одбије да ме прими „јер немам заказано, или нисам дошао у време када ради мој одабрани лекар“ - са осмехом каже доктор и додаје да често не вреди ни када се позове на то да је колега или „једноставно старији човек, према коме треба имати обзира“.

Ерцеговац каже да његови прегледи трају дуго, чак по неколико сати, јер дуго разговара са својим пацијентима и узима детаљну анамнезу. Често се тек „кроз дугу причу са човеком или његовом породицом дође до најважнијих података који могу да усмере лечење у правом смеру“.
И питање проблематичних лекова који се појављују на тржишту, па и у домовима здравља професор може да подведе под морални проблем нашег здравства.

- И сам сам својевремено био укључен у атестирање лекова. Процедуре за одобравање неког лека су, у то време, биле ригорозне, али мислим да то није било претерано. Испитивање биолошких, психолошких и свих других утицаја је трајало и по две године. Морали смо да тестирамо и домаће и иностране лекове, чак и ако су они прошли сличну процедуру у својој земљи - објашњава доктор и додаје да је чуо, мада се није сам уверио да у апотекама има лекова сумњивог квалитета, али и изражава своје дубоко уверење да ће држава на најбољи начин изаћи са тим на крај, јер се „у министарству тиме бави стручна и одговорна екипа на челу са Светланом Вукајловић“.

Он упозорава и на опасну појаву која узима све више маха, чак и у Србији, а то је куповина медикамената преко Интернета.
- Често су то препарати за потенцију, што такође није безазлено, али се продају и психијатријски лекови, антибиотици и разни други којима се не зна ни састав ни деловање.
Професор Ерцеговац је свестан бројних етичких проблема у нашем здравству и тврди да је „често танка граница између моралног и економски исплативог поступања“, али и да нас уз одлучни став државе и стручних удружења, да се боре и кажњавају овакве појаве сигурно чекају бољи дани.

- Сасвим искрено верујем да ће бити боље. Кренули смо тим путем и ако можда на тренутке не изгледа тако - иде набоље, мора ићи набоље - уверен је професор Ерцеговац.