Повређени

Ових дана са донекле неочекиваном изјавом иступио је на страницама «Франфуртер алгемајне» представник ЕУ у «тројци» посредника за косовско регулисање Фолфганг Ишингер. «Европа не може да побегне од одговорности за решење проблема српске покрајине Косово. Не треба да буде тако да се 2007. године европске кризе решавају у САД».
На први поглед слично мишљење изнео је уочи самита Русија — ЕУ и други високи европски званичник Хавијер Солана: «Косово је ванредно европско питање, и ми смо у Европској унији свесни сопствене одговорности». Уосталом, након неких појашњења, изјава је добила другачији тоналитет. «Ми разматрамо Косово као посебан случај који нема аналога у свету с обзиром на посебне околности». Да, фамозни «посебан случај», који тако радо намеће Америка, поново је са нама.
А кад је већ тако, хајде да погледамо како заправо у Вашингтону виде улогу Европе у решавању судбине Косова. Изузетно карактеристичан у том смислу чланак појавио се на страницама «Вашингтон Поста» под насловом «Искористите Косово да не би сте пропустили Русију». Уосталом, Евопа у овој причи и није главни играч, — ту је, пре, да носи рекет.
Дакле: «Три кључне грешке америчке администрације дозволиле су да се нагноји косовска рана – на радост Русији. Као прво, Вашингтон није приметио како еволуционирају руски циљеви за време Путина. Као и многи савезници у Европи, Вашингтон је предпостављао да ће Москва гласно да изражава незадовољство плановима пружања Косову независности, али је погрешио у процени да ће, као и претходних година, за одобрење Русије бити довољно пар уступака који би јој омогућили очување реномеа. Као друго, Бела кућа је поновила основну грешку с почетка 90'х када је југословенска криза угрозила трансатлантске односе. Допустила је, наиме, да дискусије у Европи одложе усаглашене акције. САД, уместо да искористе широки консензус међу водећим земљама око питања промене постојећег стања у покрајини и брзо пређу на контролисану независност Косова, допустиле су редовна одуговлачења, која су, у бити, продубила раскол у Европи. Свако одлагање сигнализирало је Београду и Москви да Западу недостаје одлучности и то је учврстило њихову самоувереност. И као треће, — администрација наставља да учествује у потпуно бесплодној дипломатији. Као што је већ јасно свим информисаним посматрачима, вероватноћа склапања споразума између Албанаца, који траже независност, и Србије равна је нули. Ближи се још један «крајњи рок», али ће Русија највероватније захтевати његово померање ради нових «преговора»».
Као што видите, у Вашинтону схватају да Европљанима не треба давати време за размишљање, пошто ће отворити дискусију, доћи до различитих закључака и, не дај Боже, могу и да се отргну контроли. Полазећи од од овог закључка «Вашингтон Пост» даје и рецепт за повратак Европе на прави пут. «За Вашингтон је крајње важно да узме руководство косовским питањем у своје руке. У Европи има савезника који схватају да се муњевито приближава последња граница за решење косовског проблема. Под вођством САД Европска унија се може мобилисати за координисане ације, како је то било у време НАТО интервенције која је окончала ратове у Босни и на Косову».
Изгледа да је Бела кућа заиста испустила из вида Европу са њеним слабостима и сад мора по хитном постуку да је консолидује под сопственим руководством. И у томе има истине, бар ако је судити по изјавама Солане и Ишингера с почетка текста. А у борби за власт над збуњеним европским душама Вашингтон по обичају делује директно, грубо и навалентно. Европљани се, природно, осећају повређеним. Али након што су их већ једном «мобилисали» за извођење «Милосрдног анђела», тешко је рачунати на другачији однос Вашинтона. Додуше излаз постоји, — треба да се коначно сами мобилишу, не чекајући да им то уради Америка, и да израде сопствени, заједнички и консолидовани однос према постојећем проблему. У супротном могу опет да их повреде.