ЕУ на прагу нових искушења

У развоју кризе у Европској унији појавила се нова димензија – унутарполитичка. Ако је до сада главни изазов за функционисање заједничких европских институција лежао у финансијско-економским проблемима појединих држава, наредних недеља судбина ЕУ се нашла као талац политичког сукоба унутар једне од таквих земаља – Грчке. И сличан развој догађаја зато што представља преседан делује опасније од дужничких проблема или нестабилности курса евра. Тему наставља коментатор Петар Искендеров.

Већ сада се може говорити о томе да су грчке власти прешле одређену црвену линију. До сада се у оквиру ЕУ сматрало да у најмању руку политички је некоректно довести у сумњу заснованост одлука које се доносе на нивоу самита ЕУ. Дискусије су биле допустиве тек у фази придруживања поједине земље зони евра или шенгенском простору, или приликом ратификације Лисабонског споразума о реформама ЕУ. Ипак да влада земље која преживљава финансијско-економску кризу пожели да се посаветује са народом о адекватности мера које нуде Француска, Немачка, и други европски „тешкаши“, то се још није дешавало. И овде Грчка, која се сматра домовином демократије, већ је направила важан председан. Ми верујемо нашим грађанима, верујемо њиховом разуму, верујемо исправности њихове одлуке, изјавио је Герогиос Папандреу, иступајући пред члановима владајуће странке ПАСОК.

Симптоматично, али управо ове речи изазивају негодовање лидера Јединствене Европе. Даље од свих је, по традицији, отишао француски председник Никола Саркози. Он не само да је изјавио да сматра везивање финансијске помоћи Атини и вођење строге буџетске политике од стране грчке владе јединим могућим путем решавања проблема грчког дуга, већ и назвао грешком само налажење Грчке у зони евра. У интервјуу за француске канале Франс 2 и ТФ1, он је јасно алудирао да је земља пре 10 година дала „нетачне националне економске показатеље“.

Слична реакција не само да сведочи о покушајима руководства ЕУ да скину са себе одговорност за сопствене грешке, већ очигледно демонстрира њихов истински однос према својим партнерима из организације, подвукла је у разговору за Глас Русије експерт у области упоредне политикологије МГИМО МИД РФ Јелена Пономарјова.

Шта више, они не схватају како може бити да се неко не слаже са њиховим моделима. Код њих постоји модел по којем живе. Они су навикли тако да живе и желе да сви тако живе. А ми не желимо, Срби не желе, са сумњам да Бугари превише прате неолиберални модел модернизације. Земље и народи имају своје виђење. Желим да једем свој хлеб, говорио је старогрчки јунак Одисеје. Према последњим социолошким анкетирањима, око 60% становника Грчке негативно се односи према мерама које је предложила ЕУ за превладавање буџетске кризе. И власти земље не могу да ингноришу слична расположења.

Министар иностраних послова Грчке Ставрос Ламбринидис у интервјуу за Би-би-си већ је одговорио Саркозију: не треба правити од једне земље жртвеног јарца. По његовим речима, дужничка криза је данас општеевропски проблем, и значајни државни дуг имају и Италија, Шпанија, Ирска, Португалија. А водеће светске економске агенције прогнозирају да криза у односима руководства ЕУ и Грчке води ка ефекту домина. Јер банкротство једног од чланова ЕУ са истовременим изласком из зоне евра може да обори не само тржишта, већ и читаву конструкцију ЕУ. Није случајно, по подацима агенције Булумберг, ниво поверења у пословним круговима према Немачкој пао у октобру на минимални показатељ у последих годину и по, а расположење међу немачким инвеститорима на трогодишњи минимум.

Чак у редовима владајуће странке ПАСОК постоје озбиљна неслагања поводом даље судбине ЕУ и места Грчке у њој. Не треба сумњати да слично врење постоји и међу владајућим елитама других европских земаља које су већ ушле или тек планирају да ступе у ЕУ. И стални губитак полуга утицаја на ситуацију у сопственим редовима од стране руководства ЕУ неизбежно јача позиције европских скептика који се ослањају на велики део националног бирачког тела.