BitLab хостинг
Почетна страница > Новости
Иван Трајковић

Србија је еколошки лидер

Србија је еколошки лидер
04.11.2011. год.
НТЕРВЈУ СА ОЛИВЕРОМ ДУЛИЋЕМ, МИНИСТРОМ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА СРБИЈЕ

1. Однос Владе Србије према ГМО питању?

У Србији је забрањен узгој генетски модификованих организама, а ту се пре свега мисли на пољопривредне културе. Питање је актуелно годинама, јер се непрекидно воде полемике за и против ГМО, а том проблематиком се бави Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде.

2. Србија – еколошки лидер Балкана?

На основу дешавања последњих неколико година у области заштите животне средине, може се с правом рећи да Србија постаје еколошки лидер Балкана. У процесу европских интеграција, уочена је потреба да се у процесу хармонизације националне политике и законодавства размотре и питања која се односе на друштвено-економски развој у контексту зелене економије и одрживости. Наиме, све државе региона укључујући и Србију, морају да уложе додатне напоре у дефинисање зелених стратегија раста и развоја у складу са стратешким смерницама и одлукама које су донете на нивоу ЕУ. То се посебно односи на развој инфраструктуре потребне за реализацију концепта зелене економије, односно повећана улагања у инфратруктуру животне средине и у развој нових знања и вештина ради јачања капацитета. Од Србије и земаља региона се очекује да буду у могућности да прихвате и искористе доступне европске и међународне фондове. Поред тога, биће дефинисани нови и иновативни механизми финансирања и сарадње. У свему наведеном Србија је видела своју шансу и постала лидер у региону, а као доказ имамо развој зелене економије. У протеклих неколико година у домаћој индустрији рециклаже и обновљивих извора енергије отворено је 8.000 радних места. До краја године у зеленој економији ће бити укупно запослено 10.000 људи. Великим улагањима у зелену економију Србија би могла да реши економске проблеме са којима је тренутно суочена, зато што има велике потенцијале у тој области.

3. Рециклажни центри у Србији?

Широм Србије биће отворено око 30 рециклажних центара. За њихову изградњу биће издвојено око 650 милиона динара, а очекујемо да ће отварање рециклажних центара допринети побољшању ситуације у јавно-комуналним предузећима. Предвиђено је да рециклажним двориштима управљају комунална предузећа, али ће моћи да их користе и мале фирме које се већ баве сакупљањем отпада, попут папира, картона, пластике, пет амбалаже, металне амбалаже, старих батерија, лименки, отпадних гума, електронског и електричног отпада, акумулатора и осталих посебних токова отпада. Сепарација отпада се организује у готово 100 градова у Србији, али она још увек није на задовољавајућем нивоу, због чега је мин кроз акцију Очистимо Србију започело пројекат изградње рец центара како би што ће допринети развоју рециклаз индустр.

4. Да ли је теже бити лекар или политичар?

Није тешко бавити се оним што волите. Обе професије су другачије и тешко их је поредити.

5. Какву помоћ можемо добити од ЕУ еколошких фондова?

Можемо очекивати финансирање програма, пројеката и активности који доприносе друштвено одговорном, одрживом и зеленом расту, од инфраструктурних инвестиција до развоја капацитета на локалном и републичком нивоу. За регион су од пресудног значаја фондови Европске уније. Потребно је обезбедити приступ међународним финансијским институцијама и унапредити постојеће билатералне и мултилатералне механизме финансирања, у складу са потребама и приоритетима у контексту европских интеграција држава региона. Потребно је даље јачање капацитета за приступ и управљање фондовима, посебно у контексту ЕУ интеграција. У овом тренутку Србија користи прву и другу компоненту предприступних ИПА фондова, које су највише упућене на развој капацитета на свим нивоима и прекограничну сарадњу. Стицањем статуса земље кандидата, сви предприступни фондови биће отворени за Србију. То на првом месту значи велика улагања у инфраструктуру животне средине: решавање питања комуналних отпадних вода, водоснабдевања, управљања отпадом и ремедијације историјски контаминираних локација.



  • Извор
  • Иван Трајковић


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Руске трупе су извеле неколико циљаних удара на циљеве на територији под контролом ОСУ, између осталих, поново погодивши аеродром Миргород у Полтавској области.


Украјински лидер је одбацио услове Русије за окончање сукоба

Њујорк тајмс је објавио, како тврди, услове о којима су Москва и Кијев разговарали 2022. године


Руски председник је изјавио да ће Москва започети преговоре чим Кијев повуче своје трупе из Донбаса и још два региона

Ноћу су руске трупе извеле још један напад на инфраструктурне објекте на територији под контролом ОСУ. Према прелиминарним подацима, међу погођеним циљевима су војни аеродром Ст


Руске снаге су се приближиле главном граду Украјине само да би убедиле владу Владимира Зеленског да се укључи у преговоре, изјавио је председник


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА