Дино Мерлин – хоџа у Арени

 Уколико је неко некад дошао на идеју да измери количину људске глупости и сама помисао на тако нешто могли би се сматрати истом. Ипак има ситуација које би могле да уђу у ужи избор за највеће, као што је случај са хрватским краљем Томиславом другим. Мање позната историјска чињеница је то да је независна држава Хрватска за време Другог светског рата била Краљевина. И то свега пар дана. Наиме тадашњи усташки поглавар Анте Павелић доделио је хрватску круну италијанском Војводи Емону од Савоје – Аосте, проглашавајући га краљем, а независну Хрватску краљевином и као какав трофеј га развлачио по подземљу државе, винским подрумима и будоарима. Међутим, након само пар дана када је вест о његовом крунисању стигла до Берлина, несрећни краљ је по хитном поступку депортован назад за Италију, честито не упознавши Загреб, престоницу своје краљевине. Ово је заиста глупост и срамота која заслужује медаљу али нажалост кад се на страну ставе све глупости које су чинили поглавари у земљама у окружењу, ми смо свакако победници без премца.

Сама чињеница ко нам води државу, на какав начин и у ком правцу је једна велика глупост нас самих, наше нације и државе , која је тако велика да уколико би се одржало какво такмичење би свакако однела прво место.

Да је бар глупост сама по себи, па некако да се истрпи, али уз глупост иде још доста пропратних дешавања и делања према нама, што од стране најдаљих држава које су већ узеле маха па нас што се каже „јашу ко Муса магарца“ што од наших суседа који ни мало не заостају за њима.

Управо о једном таквом случају је и реч. Да смо далеко од тога да нас било ко почев од светских сила па до најмањих државица на свету поштује показује једна тужна ствар а то је да смо сами изгубили самопоштовање. Двадесет петог новембра у Арени на сам дан независности Босне и Херцеговине, један од њених највећих заговарача и уз то иницијатора, прославиће свој празник одржавањем концерта у Београду. Един Дервишхалидовић, несуђени хоџа ће после двадесет година опет наступити у Београду, незаборављајући да је пре неколико година на позив за концерт мира Нелету Карајлићу одговорио да ће у Београд доћи да пева само кад се буде гранатирао, сада као и сви храбри не зато што се ничега не боје већ ничега не стиде, поводом концерта који ће одржати изјавио је следеће „ Узбуђен сам и срећан што ћу након двадесет година поново видети Београд“.

Са подсмехом на лицу, пуних џепова, Мерлину није потребан мађионичарски трик да дође у Србију, колико далеко је поодмакла болест од које болује наш народ показује то да су улазнице за концерт овог певача распродате и да се чак размишља о не једном већ два концерта, значи дупло понижење и поред његових речи „Срби су болестан народ, а болесницима се иде у посету, зато ћу доћи у Београд да одржим концерт“, након овога не знам који би аргумент могао да се употреби и да се жалосна истина коју је изговорио побије.

„У Србији су стасале нове генерације мојих фанова, а сви они као и стара моја публика одавно желе да се овај концерт деси“, каже један од омиљених певача муслиманске војске, а ми треба да се добро запитамо једну ствар. Односно с обзиром на то да Дино није долазио у Србију за време НАТО бомбардовања, када је гранатиран Београд да уприличи окупаторско весеље док је гинуо недужни народ, а да сада помиње неке нове генерације које су стасале у Београду, који је сам по себи заиста европска метропола па као и све остале, ни њему не фали муслимана, биће да је ово прави тренутак да Дачић формира своје антитерористичке јединице, јер све указује на то да је ово концерт високог ризика.

Певач чији стихови само на први поглед говоре о љубави само су замаскирани политички ставови, а некад и отворене поруке, попут песме посвећене Алији Изетбеговићу „Да те није Алија“ , где му се захваљује на успешном геноциду спроведеном над Србима јер сада коначно у чистој Босни може да ужива у светлости отетог сунца, не би смео после тако двосмислених изјава и знајући каква осећања је гајио и гаји према Србима да буде тек тако пуштен да се шета по Србији.

По интернет форумима и фејсбуку су отворене јавне петиције, где се изражава масовно незадовољство због доласка овог певача у Србију, али знајући колико наша влада обраћа пажњу на ставове Срба у сопственој земљи, све то ће остати непримећено или можда и примећено и искоришћено опет против нас самих. Имајући у виду ко је домаћин и главни иницијатор Мерлиновог концерта у Београду , можемо само да се смејемо али опет од муке. Наша глупост и понижење су само порасли захваљујући нашем председнику који се усудио да позове још једног Србомрзца да буде гост народа кога је лично пре петнестак година обучен у униформу зелених беретки псовао и говорио како ће бити истрабљени помоћу њихових пушака. Толико о избору пријатеља нашег председника где су најближи Косорова, Јосиповић, Тачи и поред свих осталих србомрзаца зашто и Дино Мерлин не би уприличио такву скупину својим бошњачким репертоаром.

Након свега можемо само претпоставити да се на његовом новом албуму нађе и ода Борису Тадићу, као захвалница што му је омогућио да успешно понизи србски народ смејући му се иза леђа док заједно са њим пева стихове „Данас се осећам сјајно, данас ми сунце сја, није овако било задњих сто година“ , ни не слутећи да заједно са њим се подсмева сопственом страдању!