Избори у Бугарској и перспективе руско-бугарске сарадње

Председнички избори у Бугарској (23.октобра) треба да одреде приоритете развоја земље у најближих пет година. Одржавају се у сложном за саму земљу моменту, па и за ЕУ – чији је Бугарска члан од 2007. године. Ситуацију анализира коментатор Петар Искендеров.

Последњих 10 година је у Бугарској прошло под знаком најауторитарнијег лидера посткомунистичке епохе – Георгија Прванова. Са убедљивом победом на изборима 2006. године он је постао први бугарски председник којем су бирачи дозволили други мандат. Заслуга Прванова је интеграција земље у ЕУ. Па и у плану развоја руско-бугарских односа последња декада је била пуна важних догађаја. На пример, договорено је учешће Русије у изградњи атомске централе „Белене“, а такође учешће Бугарске у два важна гасна пројекта – Бургас-Александруполис и Јужни ток.

Ипак бугарска конституција није дозволила Прванову да се кандидује за трећи мандат – и одмах се разгорела озбиљна борба за његовог наследника. Засад у тој борби води кандидат далек од Социјалистичке партије – којој је до свог избрања припадао Прванов. Последње социолошке анкете дају предност кандидату из владајуће странке „Грађани за европски развој Бугарске“ (ГЕРБ), бившем министру за регионани развој Росену Плевнелијеву. Агенција Alpha Research му даје 38,5% гласова у првом кругу против 23,5% за његовог супарника, социјалисту Ивајли Калфину. На трећем месту је представница Националног покрета за стабилност и напредак Меглена Куниева – 18,4% гласова.

Засад у својим изјавама лидер председничке трке на сваки могући начин подвлачи да се залаже за поступни развој руско-бугарских односа. Он не само да не покушава да стане на пут заједничким енергетским пројектима него и намерава да направи од Бугарске „капију за улазак Русије у Европу, и Европе у Русију“. „Две земље повезују одличне пријатељске и економске везе, и ја ћу се борити да те везе јачају и никада нећу водити антируску политику“, - изјавио је недавно Плевнелијев.

Ипак тешкоћа ситуације је управо у томе што је доласком на власт партије ГЕРБ 2009.године и почетком рада премијера Бојко Борисова приметно искомпликовало узајамне односе Софије и Москве. Један од првих корака новог кабинета је била провера свих уговора под предлогом да се мисли на национални интерес земље па и на екологију. И иако формално ГЕРБ и Бојко Борисов не дезавуишу учешће Софије у заједничким пословима са Русијом – они очигледно раде у супротном правцу. Управо је Бојко Борисов потписао протоколе о учешћу Бугарске у изградњи гасовода „Набуко“ којем ЕУ даје улогу конкурента „Јужног тока“. А нежеља владе да реализује пројекат Бургас-Александруполис је разлог за полемику између Софије и Атине, која је окривила бугарску страну да руши договор да би угодила САД и  ЕУ.

Москва није једина која је опрезна поводом онога што се дешава у Бугарској. Последњих недеља са оштрим изјавама о ситуацији у земљи су иступили ЕУ и чак Управа Врховног комесара ОУН за људска права. Они су осудили недавне масовне антиромске испаде, који су провоцирани конфликтом у селу Катуница. Са друге стране и бугарско друштво има пуно питања за исту ту ЕУ, која му је обећала у почетку године пријем у шенгенску зону, али у последњи моменат се предомислила.

Можда управо због растућег евроскептицизма код Бугара посланик Европарламента и бивши шеф МИП-а Калфин заостаје за Плевнелијевим. Јер како су показале недавни масовни протести у бугарским градовима – земља преживљава један од најтежих периода за стабилност друштва.