Путин још једном ка врху

 МОСКВА - Премијер Владимир В. Путин, који  је трансформисао пост-совјетску  Русију тако што је ставио готово све аспекте јавног живота под контролу Кремља, обелоданио је у суботу да намерава да поново буде председник, што би могло да потраје и до 2024. године, на чему би му позавидели и Брежњев и Стаљин.

Председник Дмитриј А. Медведев је на страначкој конвенцији у Москви обзнанио да се повлачи из трке у корист господина Путина, који је председниковао у периоду од 2000. до 2008. године, али је због уставних ограничења (два узастопна  мандата представљају максимум), био онемогућен да се кандидује за нови мандат. Господин Медведев би требало да заузме место премијера након председничких избора у марту 2012 године.

Путин је апсолутно сигуран у своју победу. Током саопштења аплаузи у таласима су одјекивали у сали где је било окупљено 11.000 чланова Путинове странке Јединствена Русија. На џиновском екрану изнад бине, могло се видети лице господина Медведева са повременим осмесима упућеним гомили која је узвицима одобравања пропратила речи предесдника Медведева, и с пажњом посматрала господина Путина, који је седео у публици.

Овај потез представља крај дуге неизвесности, унутар и изван Русије, у вези са  намерама господина Путина. Не дајући нека посебна објашњења у вези са овом одлуком, Путин је рекао да је договор постигнут још пре неколико година. Ако је то тачно, председниковање господина Медведева, тензије и сва остала догађања, сада изгледају као оркестрирана политичка драма која се одвијала пред очима  највећег дела света.

"Бићу директан: Све је договорено још пре неколико година," рекао је Путин. Господин Медведев је додао да сукоба није било. "Одлука је дубоко промишљена", рекао је Медведев. "Наравно, ми смо заиста предвидели ову варијанту у време када смо формирали нашу пријатељску унију."

Ова промена баца неизвесност о будућности тзв. ресетовања у односима између САД и Русије, јер су односи између господина Медведева и Обаме били релативно  релаксирани. Један високи званичник Обамине администрације је изразио забринутост у суботу, рекавши да су амерички званичници намерно избегавали да истичу свог  фаворита. "Сви знају да Путин води Русију", рекао је званичник, инсистирајући на анонимности. "Ова очигледна чињеница значи да је Путин подржавао ресетовање са САД".

Ова вест није изненадила већину Руса. Доласком  на власт, Господин Путин је подстакао раст прихода пре свега захваљујући нафтној  привреди. Уз то, већина Руса не осећа носталгију за временима хаотичног политичког плурализма 90-их година прошлог века. Опозиција је ипак у порасту, посебно у градовима као што је Москва, чији становници добију информације са интернета и мање зависе од социјалног давања Владе.

"Не умем да објасним своја осећања. Чини се да нема алтернативе. Мораћемо да прихватимо то да ће Путин бити председник", каже Јулија Белова, консалтинг  менаџер. Иван В. Чаикин (71), размишља на сличан начин, рекавши да су његове  наде и вера у демократске реформе увенуле још пре десет година. "Они су све  сами одлучили. То је као замена у шаху – мени ловац, теби топ." Мало је  вероватно да ће ова промена довести до драматичних политиких реперкусија. Господин Медведев је најавио политичке и судске реформе које би довеле до децентрализације власти у односу на Кремљ, а његова реторика му је обезбедила подршку Запада и прогресивних кругова.

Ипак, био је виђен као слаб играч чије су  иницијативе биле предмет вета од стране господина Путина, који је, у међувремену, током протеклих неколико месеци одавао утисак рестилизованог  економског реформатора, заоденувши се плаштом царског премијера Пјотра Столипина. У свом говору у суботу, он је предложио повећање појединих пореза који би се односили на богати слој становништва и тиме зашао у територију надлежности господина Медведева.

"Морамо отворено говорити о превеликој зависности наше привреде од извоза  сировина, опасном нивоу друштвене неједнакости, насиљу, корупцији, али и о  осећању неправде и понижености које обични људи доживљавају приликом  сусрета са државним органима, судовима и чиновницима. Све ово се, нажалост, наставља. Ми можемо и морамо превазићи ове проблеме."  Путиново залагање за  реформе изгледа неубедљиво страним инвеститорима, који су изразили опрез у  вези са условима пословања у Русији. Најчешће примедбе се односе на то да је владавина господина Путина истиснула институције, те да обављање сваког иоле значајнијег посла зависи од личних односа са државним руководством.

Господин Путин ће се ускоро суочити са болним и непопуларним мерама, током наредних година, а то ће бити последица пада нивоа производње нафте али и пада животног стандарда. Како за 2014. годину пројектовани увоз робе широке потрошње превазилази добит од продаје нафте, влада ће се суочити с проблемом  зависности од страних инвестиција.

Владајућа партија Јединствена Русија постепено губи популарност. Забележен је пад од 9 индексних поена од јануара, према подацима фондације Public Opinion. Избори који следе, парламентарни у децембру и председнички у марту, не нуде алтернативу садашњој власти, али ће свакако олакшати државну касу и смањити стрпљење бирача. Ово наравно није утицало на празнично расположење присталица господина Путина током суботње конвенције.

"Када је у руској историји примопредаја највише власти обављена тако мирно, тако достојанствено, искрено и пријатељски?", запитао се Протојереј Всеволод Чаплин, високи званичник у Руској Православној Цркви, у коментарима које је објавио Интерфакс. "Могу нам позавидети и преци и људи који су живели у Совјетско време, али и грађани већине земаља, укључујући и оне које нам придикују." Господин Путин је далеко најпопуларнији политичар у земљи и вероватно је да ће глатко проћи  мартовске изборе, с обзиром на потпуну маргинализацију свих опозиционих странака. Један од првих председничких потеза господина Медведева био је  продужење мандата на шест година, што значи да би г. Путин могао остати на тој  функцији још 12 година.

Ако се то  обистини, његова владавина би могла бити дужа од 24 године, што би га ставило у исту категорију са Леонидом Брежњевим, који је био на власти 18 година у јеку хладног рата и Јосифом Стаљином, који је чврсто држао власт 30 година. Током последњих неколико месеци, господин Путин, који у октобру пуни 59 година, јасно је ставио до знања да намерава да остане доминантан партнер у "владајућем руском тандему", појављујући се на телевизији на Харли Дејвидсон мотору, у ронилачкој опреми и пријатно ћаскајући са обичним људима. После говора господина Медведева у Јарослављу овог месеца, аналитичар Лилија Шевцова, из Москвског Карнеги центра, даје наслов свом блогу "Последњи чин представе."

"Како је сада тешко господину Медведеву да употпуни своје време", написала је она. "Не тако давно, он је уживао у својој функцији. Веровао да је све то озбиљно. Али, сада је дошао тренутак када је постало јасно да мора да покупи своје ствари".

Господин Медведев је стекао круг присталица током свог председниковања и било је видљиво њихово разочарење током суботње конференције. Један од  најближих сарадника господина Медведев, Аркади В. Дворкович, је на Твитеру  дао свој коментар догађаја, примећујући да "нема разлога за славље", те да је "време да се пребаците на канал спорта.

" Утицајни политички консултант Глеб О. Павловски, чији је дугогодишњи уговор са Кремљом раскинут овог пролећа, дао је  један од најзапаженијих коментара. "Чињеница је да је председник, као политичар, издао оне који су веровали у њега - то је политичко самоуништење, мада он има право да уради тако нешто", рекао је господин Павловски за радио Ехо Москве. Он је назвао тај потез "ударац престижу институције председника у Русији".

Многобројни политички аналитичари доводе у питање тврдњу господина Путина  да је одлука одавно донешена. Економиста Михаил Г. Делиагин, бивши владин  службеник, каже да је господин Медведев имао "одређени степен аутономности", и да је, којим случајем изабран на други мандат, могао је да покуша да буде прави  председник, а не пуки технички вршилац дужности.

"Знам да су Путин и Медведев  морали да се састају по том питању више пута и да су повремено разговори били тешки", рекао је г. Делиагин, сада директор Института за глобалне односе. "Повремено се стицао утисак да ће Медведев погазити договорени споразум и да ће покушати да игра своју игру. На крају се испоставило да је исувише слаб".