У Француској је почела кампања за кандидовање на председничким изборима 2012 године. Лидер партије „Национални фронт“ Марин Ле Пен, која је данас популарнија од председника Николе Саркозија, спрема се за своју прву званичну посету Русији. О томе, зашто њена земља треба да изађе из НАТО, како да се Европа бори са таласом имиграната и чиме је привлачи Владимир Путин, Марин Ле Пен је говорила Јелени Черњенко из руског магазина „Ъ“.
- Што су ближи председнички избори, то је виши ваш рејтинг. Како ви то објашњавате?
- Ми смо дошли до неке преломне тачке. Ми смо сведоци труљења, натуреног нам, англосаксонског модела развоја, који се базира на принципима ултралиберализма и одрицања од суверенитета нације.
Французи почињу да схватају, колико је погубна политика отворених граница и масовног прилива имиграната, попустљивог односа према питањима безбедности, одбацивања протекционистичких мера у економици и патриотског односа према националним произвођачима. Та политика је довела до тужних резултата, али ни Савез за народни напредак (партија Николе Саркозија – прим прев), нити социјалисти немају снаге да било шта промене, зато што они напросто нису у стању да држави предложе алтернативу.
- А ви то можете?
- Да, јер ми смо једина заиста патриотска партија. Ми сматрамо да су успех и процват Француске могући једино под условом учвршћивања безбедности, очивања националног идентитета и патриотизма. „Национални фронт“ је једина партија, која се придржава принципа политике генерала де Гола. Као и он, и ми се залажемо за независну, јаку и утицајну Француску. Француску, која гради своју политику исходећи из својих стратешких интереса, а не из жеља других држава, као што су САД.
- А шта ће се десити, ако Никола Саркози остане још један мандат?
- Мислим да то није могуће. Свет је на прагу великих финансијских потреса, а нарочито јако ће се то одразити на еврозони. Многи економисти сумњају да ће евро опстати, најављујући Европи кризу. Ја не верујем да ће у тим условима Саркози моћи и даље да управља државом. Да изведе Француску из кризе моћи ће једино враћање финансијском суверенитету и сопственој валути.
И ми се управо за то и залажемо. При том ја искрено верујем, да та криза отвара за Француску велике могућности, ма како парадоксално да то звучи. И не само за Француску већ и за целу Европу. Европу слободних и суверених нација, коју ми желимо да изградимо. Криза може дати импулс за промене у унутрашњој и спољној политици Француске, која је одавно требала да престане да се подчињава Америци и да се окрене у правцу Русије. Ја одавно говорим да ми треба да развијамо односе са Москвом а не са Вашингтоном, јер са њом, и у цивилизацијском и у стратешком плану, имамо много заједничких интереса.
- Више него са САД?
- Наравно! Америчка култура ја далека од француске и европске и то је историјска чињеница. Зато ја не могу да се не нервирам, када видим да наш председник по диктату американаца окреће леђа русима. И не само он. По инструкцији Американаца Русију демонизују и француска средства информисања. Политичарима који се залажу за продубљивање односа са Русијом, није лако и треба много храбрости, да би се одстојала та већ скоро не-политички-коректна позиција.
- Овако нешто се заиста ретко може чути од неког европског политичара.
- Па, можда сам ја и једина у Француској која штити Русију, али нисам једина у Европи. При том, ја сматрам, ја сматрам да Русија недовољно активно развија односе са оним европским политичарима и играчима, који је, као и ја, симпатишу и који су спремни да гурају ту идеју напред. Американци су у том погледу много активнији и у томе је цео проблем.
- Ако ви постанете председник, Француска ће изћи из НАТО?
- Да, ја сам од почетка била против учешћа Француске у алијанси. У том погледу, ја се потпуно слажем са генералом де Голом, који је био против потчињавања националних интереса Француске било којој другој иностраној сили. Између осталих и тако великој сили као што је САД. При том, ја сам убеђена да европске државе треба да сарађују у области безбедности, али не видим ни један разлог, зашто Русија не би могла да буде део тог процеса. Европске државе треба заједно са Русијом да разраде план изградње Европе у будућности.
- А како ви видите будућност Либије, где је уз активно учешће француских оружаних снага дошло до смене политичког режима?
- Сумњам да ће нова власт успети да изгради демократију. Ја сам била против итервенције у Либији, против мешања у ситуацију у Сирији и у Обали Слоноваче. Ја верујем у дипломатију, нарочито у регионалну. Проблемима Либије, Египта и Туниса треба да се баве њихови арапски или афрички суседи. У сваком случају то је боље него интервенција западних држава.
Не сматрам да су НАТО и државе ЕУ учинили нешто херојско у Либији. Снаге су биле потпуно неравноправне, тако да алијанса нема чиме да се поноси. При том ја схватам да американци следе своје интересе, гурајући све те псеудодемократске револуцује по свету, али на схватам, зашто им се Европа повинује, а Русија не брани своје интересе на истом нивоу, као и САД
- По правилу, на Западу, у ЕУ између осталих, ка таквим поступцима Русије се односе крајње опрезно.
- Да, то је истина, јер демонизација Русије се подржава на нивоу руководства ЕУ, и то се дешава по диктату САД, која покушава да изгради монополарни свет. Ја верујем у многополарни свет. Што се тиче ситуације у Северној Африци и на Блиском Истоку, моментално је тешко рећи до чега ће све то довести.
Није искључено да ће на смену световним диктаторима доћи диктатура шеријата. Али на Западу источне диктаторе деле на добре и лоше. Добри, - то су на пример, Саудијска Арабија и Катар, а лоши – сви они, који нам не иду низ длаку у свему и који нам не дају своју нафту. Па сви свргнути режими су биле световне диктатуре – Египат, Тунис, Либија. И сада се у свим тим земљама ка власти пробијају радикални екстремисти. И њима не требају ни демократија ни слобода. За Европу је крајње опасно да има такве суседе.
- Зашто је то опасно?
- Имеђу осталог повећањем имиграције у Европу. Бојим се да ћемо морати да платимо велику цену за ту Саркозијеву авантуру. Иако то није била само његова иницијатива, он се на моју велику жалост, повео за американцима. Њима ије било ништа, а нама је из Туниса и Либије већ дошло 25 хиљада имиграната. При том ми већ имамо скоро 5 милиона незапослених, огроман спољни дуг и дефицит буџета. Систем социјалне заштите једва издржава постојеће оптерећење, па ипак ми упорно настављамо да примамо по 200 хиљада миграната годишње и то не рачунајући илегалне имигранте.
Француска одавно не излази на крај са тим таласом дошљака ни у финансијском погледу, нити у плану нашег идентитета, који је почео да се мења као резултат масовне имиграције.
Врло тачну прогнозу је поводом тога дао Владимир Путин, који је рекао, да Француска може да постане колонија својих бивших колонија. И то је управо оно против чега се ја борим. Не због мржње или ксенофобије, већ из љубави ка својој земљи. Ја желим да Француска остане Француска. За последњих 30 година ми смо већ примили 10 милиона људи, време је да се заустави тај поход.
- Шта тачно ви предлажете?
- Пре свега треба скресати легалну имиграцију до неопходног минимума. Затим треба учинити да Француска престане да за имигранте буде привлачна дестинација. Јер сада када ви дођете у Француску, и ако сте илегалац, овде ви добијате практично сва она права која имају и Французи. Вама дају социјалну помоћ, социјални стан, бесплатно образовање и здравствено осигурање. Уверена сам да ако ми не будемо ништа нудили имигрантима, они ће престати да долазе.
Ми морамо у првом реду да мислимо на свој народ. Истина, чим неко почне да критикује миграциону политику власти, њега одмах назову расистом. Ја сматрам, да не треба заборављати националне интересе државе ради политичке коректности. Уверена сам да већина Француза мисле исто.
- Остаје још само да они гласају за вас на изборима. У Русији је у тим стварима једноставније. Име будућег председника је практично дефинисано. Власт то назива стабилношћу, опозиција – занком да нема демократије. Били како било, али ако ви постанете председник, највероватније ћете имати посла са Владимиром Путином. Шта ви мислите о њему?
- Код нас у Француској, такође није идеална демократија, и ми у том плану немамо право да Русији дајемо лекције из демократије. Али ја признајем, и ја то не кријем, да се у неколико одушевљавам Владимиром Путином. Он прави грешке, али ко их не прави. Ситуација у Русији није једноставна, и не треба очекиватида ће се сви проблеми који су настали распадом СССР, решити брзо, за то је потребно време. Мени се чини да Владимир Путин има карактер и визију будућност, који су потребни да би се Русији обезбедио процват, који она заслужује. А активнија сарадња са Француском и европским државама може да убрза тај процес.
Детаљније на: