Гарантована стабилност

Проблем 2012, који је обузимао последњих годину дана умове политиколога и новинара, прошлог викенда је, чини се, решен. Одлука Владимира Путина да се врати на дужност шефа државе, а Дмитрија Медведева да стане на чело странке на парламентарним изборима, у центру је пажње како руских, тако и западних експерата. Неки од њих, истина, сматрају да интрига и даље постоји: све ће се решити тек после мартовских избора за председника. Ипак чак они који комнетаришу резултате конгреса Јединствене Русије у негативном кључу, истичу: повратак Путина у председничку фотељу значи у првом реду стабилност, како унутрашњу, тако и у спољној политици Русије.

Расплет је постао неочекиван чак за најближе окружење тандема. Како је признао новинарима потпредседник владе Игор Шувалов, нико у влади није знао за такав сценарио. Истовремено неки медији цитирају неименовани извор у кремљовској администрацији који уверава: договор о повратку Путина у Кремљ био је давнашњи, а појава Медведева на челу страначког списка — импровизација. Јер првобитно читава парламентарна кампања Јединствене Русије се правила за Путина као лидера списка. Руководиоци странке Борис Гризлов и Сергеј Неверов више пута су јавно изражавали уверење да ће управо он да је поведе на изборе за Државну думу. Али негде средином августа председник и премијер су се коначно договорили о будућој расподели улога — то је мишљење многи чиновика, бизнисмена и функционера блиских Кремљу и влади.

Неки политиколози тврде да су управо такав обрт очекивали и да се у руској политици ништа неће променити. Други, међу њима и председник Фонда Политика, Вјачеслав Никонов, уверени су да руско политичко поље очекује преформатирање.

Наравно, елемент одређености у руској политици осетно се увећава. Руководећи тандем ће иступити као она снага која ће помоћи Јединственој Русији, чини ми се, да добије предстојеће изборе у Државну думу, а затим и председничке изборе. Елемент одређености је унет. Истовремено ова одлука ће изазвати прилично озбиљну реакцију у опозиционим круговима, где се критички односе према Владимиру Путину, и на Западу, где се такође према премијеру Русије односе суздржано.

Западни аналитичари, са једне стране, потврдили су мишљење руског експерта, са друге, истакли позитивне стране могућег Путиновог мандата. По мишљењу британске штампе, одлука премијера Русије да се врати на председничку дужност може да погорша односе са Западом, пре свега са Вашингтоном. Раније су западни лидери тешко налазили заједнички језик са Владимиром Путином, и сада ће поново морати да имају посла са њим, примећује британски Би-би-си. Сложеним новинари виде и односе Москве и Берлина — пошто је валда Ангеле Меркел већ расположена да подржи Медведева и његове иницијативе за модернизацију. Између осталог сама Меркел је изјавила да је Немачка спремна да ради са сваким руским лидером, пошто су земље везане стратешким партнерством. Па и амерички Њујорк Тајмс сматра да у трећем мандату од државника Путина може да испадне добар реформатор.

Плусеве у повратку Владимира Путина у председничку фотељу нашли су и аналитичари лондонског Фајненшл Тајмса. Главни позитивни моменат за тржишта, по њиховом мишљењу, јесте стабилност у руској политици. Истог мишљења се придржава и председник Европског центра за геополитичку анализу Матеуш Пискорски.

Кандидатура Владимира Путина у ситуацији светске финансијске и економске кризе врло је ефикасан начин супротстављања нестабилности. То је гаранција да ће сви знати шта се може очекивати од руске политике. Тим пре што су се у последње време разматрале разне варијанте, између осталог варијанте одсуства политичке стабилности у Русији. И то је све врло плашило. Тако да одлука Путина да се кандидује за председника улива уверење да ће убудуће Русија водити стабилну финансијску, економску и спољну политику.

Постоји још један фактор који ће у случају победе Јединствене Русије на парламентарним изборима и Владимира Путина на председничким осигурати стабилно функционисање апарата власти. Са једне стране, и председник Медведев и премијер Путина на конгресу говорили су о томе да владу очекују озбиљне промене. Ипак кључне фигуре ипак неће морати поново да се ”повлаче у сенку”, истиче потпредседник Центра за политичке технологије Алексеј Макаркин.

Рачунаће се на искусне, проверене фигуре. Можда ће неко доћи из администрације владе у председничке структуре. Када је 2008. годне Путин прелазио из Кремља у владу, за њим је отишао читав низ чиновника, који су радили у председничкој администрацији — мада треба рећи, ни из далека не сви. Зато мислим да ће овде такође обнова бити делимична, али значајна.

Док већина аналитичара размишља о будућем распореду фигура на руској политичкој сцени као о решеној ствари, неки сматрају да интрига још није завршена. По речиам директора руског Центра за политичке информације Алексеја Мухина, ситуација је одређена у том погледу да Медведев неће бити председник. А око Путина, сматра политиколог, за сада није јасно — све ће решити само председнички избори.