Лажни лекови – нико одговоран

Ма колико тешке последице остављала, ниједна медицинска афера која је последњих година потресала српску престоницу и целу Србију, није добила судски епилог. Случајеви су се завршавали различито: подношењем кривичних пријава против непознатих починилаца или како је то урађено пре недељу дана, када је откривено да је 95 особа примило лажни тетанусни серум, јавним прозивкама без конкретних имена. Поставља се питање због чега су само здравствене установе добиле допис надлежног министарства да се на тржишту налази лажни серум и зашто нису истовремено обавештени сви учесници у промету лекова? Како сазнајемо у једној веледрогерији, допис о повлачењу лажног серума са тржишта у ову установу стигао је тек јуче. Самим тим остаје нејасно да ли су се протеклих дана на тржишту, ипак, могли наћи лажни серуми.

Јавност је остала ускраћена и за одговоре на питање шта је било са кривцима који су, пре две године, угрозили живот 20.000 пацијената у здравственим установама, када су болесници уместо серума против тетануса примали дестиловану воду.

Утврђено је да је у Србију наводно увезен фалсификовани „тетагам”, али је остало чудно што у другим државама, које такође на тржишту имају овај серум, није пронађен ниједан случај фалсификованог лека.

Лажне ампуле тада је купило 150 здравствених установа у земљи, а укупно их је у Србији нађено 28.000. Компанија „Фармалогист”, један од дистрибутера лажног лека, препарат је компензацијом набавила од предузећа „Ветфарм”, који га је набавиo од „Анлека”, а та кућа од фирме „Ивисикс”. Тада се у медијима као могући увозник спорног лека појавила и компанија „Омега”, а у јавности су се спомињали и увозници „Хермес” из Лебана и „Лилипут” из Суботице. Надлежни су, поводом овог догађаја, најављивали да би због поседовања нерегистрованог лека, веледрогерије могле да буду кажњене са три милиона динара. У истој ситуацији, овлашћеним лицима компанија би, ако се испостави да је реч о кривичном делу, могле да буду изречене затворске казне од једне до 10 година. То се, међутим, није догодило.

– Сва кривица у овом случају, нажалост, пала је на дистрибутере и веледрогерије. Привредни суд је утврдио да и ми имамо степен кривице због привредног преступа, али смо уложили жалбу на овакву одлуку. Процес још траје. Лажне ампуле су биле „убачене” у наш систем преко овлашћених фирми за промет лекова. Према информацијама које имамо, досад нису откривени одговорни за ову аферу. Када добијемо робу, дужни смо да верујемо папирима и сертификатима који стижу заједно са лековима. Не можемо да отварамо свако оригинално паковање и да проверавамо шта се у њему налази – истакао је Миомир Николић, директор компаније „Фармалогист” и објаснио да од тог непријатног искуства послују само са „Југохемијом”.

Николић наглашава да његова компанија није дистрибуирала лажни серум против тетануса који су недавно примили пацијенти домова здравља у Бољевцу и Банатском Новом Селу.

– Данашње копије лекова су усавршене, а плагијати се налазе свуда у свету. Чуо сам за случај да су чак фалсификовани и лекови за лечење ХИВ-а. Против таквих ствари мора да се бори држава, а не увозници и дистрибутери. Суд може да пресуђује на основу доказа које надлежни доставе – додао је наш саговорник.

Птичји грип је био један од повода да грађани Србије, по ко зна који пут, буду обманути. Наиме, захваљујући новинарима нашег листа, откривено је да нано-маске за лице које се код нас производе, немају потребни атест и да не могу да заштите људе од птичјег грипа. Овим поводом, међутим, нико од надлежних није реаговао.

Да се на тржишту Србије могу наћи различити лажни лекови, а да нико не одговара за своја дела, говори и случај, од пре неколико година, када је фалсификовани лек за чир „омепрол”, чији је произвођач „Здравље Актавис” из Лесковца, преплавио тржиште. Исти случај забележен је и са антибиотиком „ципроцинал”. Познато је и да су деведесетих година, у нашој земљи увезени кинески лекови вредни око пет милиона марака, а да када је откривен њихов лош квалитет, нису ни дистрибуирани.

Као и у раније поменутим случајевима, тајна је шта се догодило са овим лековима и ко је договарао њихову набавку.

Најдаље се отишло у случају Љиљане Ђуровић-Ремовић коју је Треће општинско тужилаштво у Београду оптужило да је одговорна што су три особе, током 2004. године, после трансфузије, заражене вирусом ХИВ-а.

– Суду је недавно достављено медицинско вештачење у предмету против Љиљане Ђуровић-Ремовић. Вештачење је радио др Зоран Станковић, бивши министар одбране и начелник ВМА. Судија која води поступак против Ђуровићеве је тренутно на боловању, а чим дође заказаће наставак главног претреса – каже за „Политику” Драган Милошевић, судија и портпарол Трећег општинског суда.

И док је заједничким радом полиције и тужилаштва, у релативно кратком временском периоду, откривена особа која је одговорна што су вирусом ХИВ-а, током различитих операција, заражени беба, човек и жена, случај контаминације узорака крви Rh негативних трудница, откривен средином маја прошле године, још је – тајна.

– Директорка Института за трансфузију је, одмах после немилог догађаја, спровела унутрашњу контролу не би ли утврдила ко је од запослених на Одељењу за имунохематолошка испитивања и пренаталну заштиту могао да укапа серум . Убрзо је поднела и кривичну пријаву против непознатог извршиоца. У сарадњи са другим одељењем СУП-а у Београду, Треће општинско тужилаштво је обавило све потребне провере. Саслушани су сви запослени на поменутом одељењу, али преткривични поступак није дао резултате. Предмет је, тако, евидентиран до проналаска починиоца – објашњава наш саговорник из Трећег општинског тужилаштва.

Неки од запослених, на одељењу на којем је откривена контаминација узорака крви Rh негативних трудница, данас више на раде овде. Не зато што се сумња у њихову одговорност већ, како објашњава др Снежана Драшковић, директорка Института, зато што је то уобичајено.

– Састав запослених на овом одељењу више није исти – објашњава др Драшковић. – Дошли су неки нови људи, неки су распоређени на друга радна места, а неки су отишли у пензију. Промена кадра није била узрокована спорним догађајем. Пракса је да људи у Институту с времена на време мењају радна места.

Министарство здравља је, чини се, и прошле недеље остало недоречено. Обелоданило је да је 89 људи у Бољевцу и шест у Банатском Новом Селу, у периоду од јула до септембра, примило лажни серум против тетануса. Министар здравља Томица Милосављевић јавно је признао нову аферу у здравству, али и нагласио да су „против одговорних поднете кривичне пријаве”. Нико у Министарству, међутим, није могао да „открије” против кога је и коме поднета документација о овом случају.

– Став је министарства да не говоримо против кога су поднете кривичне пријава – кратка и категорична је, у разговору с нама, Rужица Николић, помоћница министра здравља.

И док надлежни тврде да је „лажни серум против тетануса нешкодљив по њихово здравље”, да ће одговорни „ускоро бити откривени и одговарати за недела која су починили” и да ће „све урадити да до сличних ситуације више не дође”, пацијенти страхују. Од лекара очекују помоћ, а не нове афере.