"Москвичи" и "ладе" у старом гвожђу

Гломазни црни џипови, спортски "ферари" и расходоване старе "ладе" тешко се пробијају кроз густ саобраћај по широким московским улицама којима се до само прије 20 година кретао тек дјелић садашњег броја возила када су готово цјелокупан возни парк чинили руски модели попут "жигулија", "москвића" и "волги".
Садашњи владари у Кремљу подстичу, мада мало касно, национални препород, али бивши власници "волги" игноришу те захтјеве и умјесто њих се опредјељују за још веће и робусније стране моделе, попут оних са недавног Међународног сајма аутомобила у Франкфурту.

– Зашто возим овај "ландровер"? – Па зато што је комфоран – изјавио је Ројтерсу Јуриј Голобајев, гладећи блатобран свог возила како би истакао његову надмоћ, чекајући да се рашчисти застој у близини Црвеног трга.
" У вријеме социјализма нисмо имали избора, па је мој први ауто био `москвић`, а потом `копејка`, набраја Голобајев марке које су биле популарне у Совјетском савезу.
Руси, међутим, немају повјерења у своје традиционалне произвођаче аутомобила и ако имају довољно новца купују оне стране производње.
" Страна кола јесу скупља, али зато одете у банку и добијете кредит", објашњава Голобајев.
Ван главног града Русије, гдје су мјесечна примања 500 долара по становнику, а путеви лоши, западне марке не доминирају, изузев на далеком истоку гдје је уобичајено видјети половне јапанске аутомобиле с воланом на десној страни.
Све већи просперитет Русије омогућава Русима да плате више за страна возила, заобилазећи домаће марке, каже стручњак у индустрији аутомобила Иван Бончев.
" Тек је недавно изашло пар модерних модела "ладе", али ни они, упркос ниској цијени, не могу да конкуришу јефтиним страним маркама", каже он.
На руским путевима је, међутим, још увијек 13 милиона "лада" и 5,5 милиона других руских марки, па ће та возила још дуго бити веома бројна, нарочито у провинцији.
У многим провинцијским градовима и даље је, додуше, најпомоднија ојачана "лада", опремљена затамњеним прозорима, високим вјешањем, луксузним сребрним радкапнама.
" Један од разлога мањег броја страних возила у унутрашњости Русије је одсуство дистрибутивних центара за продају аутомобила", објашњава Бончев и додаје да су велики произвођачи тек одскора почели да оснивају такве продајне салоне у руским регионима.
Еколошки чиниоци, као што је емисија штетних гасова из великих и јаких мотора, још не дотичу руске љубитеље јаких аутомобила, мада оштрија званична контрола загађења из аутомобилских мотора у Русији ступа на снагу идуће године.

Младенци и бизнисмени

Постоји мишљење да се о власнику много шта може рећи према томе какав ауто вози. Тако добростојећи аутофанатици сједе за воланом "бентлија", богати бизнисмени се у жељи да истакну своју моћ возе црним "мерцедесима С600" у пратњи бодигарда у "мерцедесима" класе Г.
Дугачке лимузине су, чак, незаобилазни дио типичне руске свадбе, још један симбол нове аутомобилске културе, када џиновски издужени "хамери" круже улицама с управо вјенчаним младенцима који испијају шампањац и сликају се испед знаменитих мјеста свога града.

Слатке муке

У Русији, међутим, скупи страни аутомобили изазивају својим власницима и главобољу. "Порше кајен" је, на примјер, толико популаран међу лоповима, да осигуравајуће компаније инсистирају да власници тих возила инсталирају скупи систем праћења ГСП и захтијевају додатну доплату, уколико уопште и надокнађују штету.
Власници аутомобила с дизел моторима могу се, пак, суочити с тешкоћама за вријеме оштре руске зиме када температуре падну на минус 20 степени Целзијуса или још ниже, јер тада једноставно не могу да покрену своје возило.