Како је потопљен Курск?

"Курск" је био модерна атомска подморница типа 949а "Антеy" класе, за НАТО кодираног имена Оscar II. Потонуо је 12. августа 2000. у Баренцовом мору 135 км од обале, након експлозије у предњем делу подморнице где су била смештена торпеда. Као разлог експлозије западни медији су одмах навели застарело гориво којим су пуњене ракете, док је руска страна једно време шпекулисала са постојањем другог пловила са којим се "Курск" сударио идентификујући то као неку америчку подморницу.

О удесу је јавност обавештена тек 14. августа. Председник Владимир Путин се поводом ове трагедије огласио тек након седам дана.

У то време Путин је тек четири месеца био председник Русије и потапање познате подморнице, која је била понос руске Северне флоте, био је први велики инцидент са којим се као политичар суочио. Због закаснелог реаговања добио је и прве критике у домаћој јавности. Западна штампа је касније то приписала његовој неспособности да се суочи са несрећама (тероризмом, инцидентима, убиствима), односно свим оним што је заиста и обележило његов први и други председнички мандат.

Ипак, коначна истина о удесу "Курска" никада није утврђена, бар не званично. И након седам година и даље је све у претпоставкама и нејасноћама.

Сви чланови посаде "Курска" као и неки гости на подморници (за које се касније сазнало да су тамо били) погинули су. То је укупно 118 људи. Мртва уста не говоре, па су тиме нагађања о томе шта се стварно догодило и даље актуелна.

Најзанимљивију тврдњу о томе изнео је 2005. године бивши британски високи војни официр, инжењер и стручњак за торпеда, Морис Стардлинг.

Иако је и сам 2001. године за један ББЦ-ијев документарац изјавио како верује да је узрок хаварије експлозија торопеда које је "Курск" носио, он је своје мишљење након четири године променио и ову тврдњу назвао бесмислицом.

Разлог за то су два детаља која су му до тада била непозната и која су у медијима упорно прећуткивана, а могла би представљати кључ решења мистерије.

ДЕТАЉИ КОЈЕ СУ МЕДИЈИ ИЗОСТАВИЛИ

Први детаљ је присуство неких људи на подморници који нису били чланови посаде. Курск је тада био ангажован у великој војној вежби која је, између осталог, требало да демонстрира једној високој кинеској војној делегацији дејство најновијег руског подводног крстарећег пројектила ВА-111 Схквал. Овај пројектил у стању је да путује 300 километара на сат под водом тик уз површину. Таква брзина је за амерички војни арсенал била недостижна, па је то у Пентагону изазвало велику позорност. Тим пре што су Кинези намеравали да купе овај пројектил па су кински војни експерти вероватно зато били на подморници.

ВА-111 Схквал је намењен потапању носача авиона. Уколико би Кинези дошли у посед оваквог оружија америчка војна супремација би била озбиљно нарушена. Посебно ако се има у виду да је Кина највећи економски ривал САД у овом тренутку и да САД грозничаво покушавају да контролишу све нафтне путеве ка Кини, како због самог енергента, тако и због нафтног долара.

"Курск" није био предвиђен да носи балистичке ракете, али је могао да носи управо такве супербрзе пројектиле који би лако разорили сваки носач авиона.

Зато су Американци морали што боље да "сниме" нови пројектил и прецизно измере његову брзину и разорне ефекте.

У рејон вежбе у Баренцовом мору послате су најмање две америчке подморнице: " Мемфис " и "Толедо" тип 688, класе Лос Анђелес, као и посебно опремљен брод широке палубе са специјалном мерном опремом и сензорима - Сурвеилленце Тоwед Арраy Сенсор Схип (СУРТАСС) . Био је то брод УСНС Лоyал, Вицториус класе.

Резултат је, изгледа, био судар "Толеда" и "Курска".

"Толедо" је био много мањи, али су обе подморнице претрпеле тешка оштећења. На основу анализа које су рађене касније, верује се да су се подморнице тешко "очешале" једна о другу, при чему је "Курск" тада претрпео и оштећење дуж великог дела горње стране корита. Ту је могло да настане и оштећење улазних врата коморе за спасавање која се налази у крменом делу, и коју руски спасиоци наводно нису могли да отворе.

Скица показује могуће правце судара.

Одмах након удеса руска морнарица је известила да је њихов сонар детектор лоцирао где лежи "Курск" на дну мора, али дајући сигнал да су у питању две подморнице. Док су се Руси бавили трагањем за "Курском", друга подморница је полако нестала.

Норвешки радио аматери ухватили су тог 12. августа 2000. комуникацију америчке подморнице која је тражила дозволу да уђе хитно у неку норвешку луку због оштећења која нису спецификована.

Други детаљ је у јавност доспео тек када је олупина "Курска" извучена из мора, после пет година.

На једном снимку олупине јасно се види рупа од удара пројектила споља, при чему је на кориту направљено удубљење због деловања механичке силе. Да је експозија била изнутра, материјал корита би био деформисан ка споља.

Правилна кружна рупа на десној страни корита подморнице за Стардлинга је типична ознака како дејствује амерички торпедо МК-48, који је направљен да глатко топи челик бродског корита захваљујући механизму на врху торпеда који сагорева бакар.

Стардлинг зато претпоставља да су се приликом судара подморница на "Курску" отвориле цеви за избацивање торпеда и тада је друга подморница "Мемфис", која је пратила оштећени "Толедо", вероватно превентивно испалила свој торпедо МК-48. У силовитој експлозији потпуно је уништен предњи део "Курска" у коме су биле смештене и бојеве главе његових торпеда.

Ови детаљи први пут су јавности приказани у француском документарном филму "Курск, подморница у узбурканим водама", Жан Мишел Кера. ББЦ је одбио да прикаже овај документарац иако је он приликом првог приказивања у Француској имао преко 4 милиона гледалаца. Разлог за неприказивање није наведен, па се претпоставља да је британска влада вршила на ББЦ притисак. У филму се јасно сугерише да су Американци торпедовали "Курск", али да је на највишем државном врху постигнут политички договор. Нагодба је, наводно, укључила отпис 12.4 милијарди долара руског дуга америчким повериоцима и нови повољнији кредит од 10 милијарди, тврди се у поменутом француском филму.

СЕНЗОРИ СУ СВЕ ЗАБЕЛЕЖИЛИ

Вода је изузетан проводник звучне енергије па се сваки догађај под водом сензорски може регистровати и на веома удаљеним местима. Тако су сеизмографи у Норвешкој одмах регистровали подводни инцидент и не знајући о чему се ради то одмах објавили.

На овом запису регистрована су два звучна догађаја: први слабији у 7.28, а други, 40 до 50 пута јачи, само два минута касније. Први догађај заправо више личи на развучено силовито стругање или млевење, а други на експолозију.

Исти тајминг догађања је касније потврђен и у Пентагону.

Руси су брзо идентификовали и другу подморницу као америчку подморницу "Мемфис". Одмах су тражили од норвешке амбасаде у Москви информације о подморници која је затражила хитно упловљавање у једну норвешку луку која уопште није и предвиђена за пристајање подморница.

Америчка подморница Лос Анђелес класе на хитној репарацији у норвешкој луци. На снимку који је направио руски сателит види се тешко оштећење на прамцу подморнице. Вероватно је у питању "Толедо".

КРЕЋУ ПОЛИТИЧКЕ СМИЦАЛИЦЕ

Норвешка амбасада у Москви одмах је признала да је примила захтев од америчке подморнице "Толедо" да уђе у норвешку луку, али наводно Норвежани нису знали разлог хитног упловљавања. Одмах затим су због притсика Русије признали да је у питању био захтев за поправком подморнице. Али, убрзо Норвешка мења став, опет ваљда због притиска САД, и у амбасади изјављују да су погрешно растумачили захтев , јер у норвешкој амбасади у Москви немају људе који добро говоре руски (!) па су побркали речи "поправка" и " храна". Тако је издато саопштење да је америчка подморница упловима хитно у норвешку луку само због хране(!)

Када су ваља опет притешњени сателитским снимцима где се види оштећена америчка подморница, ревидирали су свој став и признали да је у питању био захтев за поправком. Тврдили су и да су норвешки новинари упознати са штетом. Русија је, међутим, тражила од Норвешке тачан извештај о штети.

Ипак, рационалан политички дил на највишем новоу САД и Русије читаву ову причу је релативно брзо смирио и трагедија "Курска" је престала да се помиње у медијима.

Требало је још само смирити страсти у руској армији због евентуалног сазнања да су им Американци потопили популарни атомску подморницу и убили 118 војника. Зато су ваљда у јавност полако кренуле руске измишљотине.

ЗАШТО РУСИ ИЗМИШЉАЈУ?

Једна таква лажно контруисана прича је објављена у Немачкој, а пренео је и британски Индепендент News. То је, наводно, прича извесног Сергеја Жикова, бившег подморничара, који је изјавио да је "Курск" потопљен пројектилом који је грешком испаљен са руске крстарице "Петар Велики", која је такође 12. августа учествовала на вежби.

"Петар Велики" је на вежби имао улогу "непријатеља" и подморница је очекивала напад са тог брода.
"Петар Велики" је испалио пет противподморничких пројектила на "Курск", али су након истраге пронађена само четири (!?)"Чини се да је 'Курск' погођен са оним недостајућим пројектилом", изјавио је Жиков агенцији Интерфаx. Курск је затим покушао да изрони на површину, али је ударио у дно "Петра Великог".

Тврдња Жикова је идентична извештају Берлинер Зеитунг-а, који је објавио да је трагом руског Федералног безбедносног сервиса (бивши КГБ) закључено да је "Курск" потопљен ударом "Гранит" пројектила који је испаљен са "Петра Великог".

Дакле, скована је и "тајна " верзија за оне знатижељнике у Русији који у званичне извештаје своје владе не верују, па се информишу у страним медијима где као из рукава "цуре" подаци из ФСБ. (Данас са Интернетом службе за дезинформисање морају да лажу на све стране и на свим интелектуалним новоима).

Берлинер Зеитунг пише да је пројектил "Гранит" путовао чак 12 миља под водом пре него што је експолодирао у близини "Курска". Како је онда "Курск" приликом изарањања могао да удари о овај брод (како тврди Жиков) ако је био удељан 12 миља? И конструкција као да се приликом вежбе гађа стварно, иако се само врши навођење ракете, изгледа да је промакло маштовитим дезинформаторима.


Други руски официри демантовали су да је то могло тако да се деси, али и даље немају објашњења за стварни разлог потапања "Курска".

ДА ЛИ СУ СВИ МОРНАРИ МОРАЛИ ДА УМРУ?

Наравно, да су бар неки руски морнари спасени они би изнели праву истину, а то је да је САД извршила тежак инцидент и безразложно потапање руске атомске подморнице и убијање 118 руских војника.

Да ли су зато чланови посаде са "Курска" који су преживели експлозију намерно остављени да умру како се истина никада не би сазнала? За ову тврдњу нема доказа. Бар за сада.

Чињеница је, ипак, да су сви светски медији данима извештавали о безуспешним напорима руских спасилаца (који су се показали прилично неспособни) да допру до евентуално преживелих морнара са подморнице. Час је било јако узбуркано море, па нису могли да отворе врата подморнице, онда је војни врх био упоран у одбијању да прихвати страну помоћ... И дани су пролазили.

Председник Путин је у то време био на одмору у Сочију и тек након пет дана од трагедије одлучио је да одмор прекине. Онда је још четири дана чекао док није отпутовао у Мурманск одакле је подморница испловила.

Тајно се састао са члановима породица настрадалих морнара и том приликом им се извинио што није реаговао брже, наглашавајући да он ту и није могао ништа учинити.

Најзад је прихваћено да норвешки спасиоци одраде посао отварања врата подморнице и они су то 'очас посла успешно одрадили. Сви чланови поседе "Курска" тада су већ били мртви.

Кремљ је касније званично потврдио да заправо нико од чланова посаде и није преживео првобитну експлозију. Звуци куцања изнутра које су чули руски спасиоци који су одмах дошли на место несреће, и што су светски медији пренели, заправо су били звуци аутоматске машине (!).

Али, истина је изгледа била другачија.

ДРАМАТИЧНА БОРБА ПРЕЖИВЕЛИХ?

Капетан поручник Димитри Колешников са још 23 преживела морнара налазио се у деветом одељку коморе за спасавање. Сатима након експлозије они су чекали у мраку у леденој води која им је била до појаса, да буду спасени. Он је наводно успео само то да запише на парчету папира које му је нађено у џепу. Страни медији, али и неки руски, о овом папирићу су доста нагађали.

Колико је њихова борба за преживљавањем била јака и каква се драма под водом одвијала доказ су биле многе употребљене хемијских касете напуњене калијум супериоксидом како би се апсорбовао угљен -диоксид из ваздуха и хемијски ослободио кисеоник који би им омогућио дужи опстанак у потонулој олупини.

Коришћење ових касете је, међутим, био и узрок њихове смрти, јер је неко од морнара изгледа случајно довео касету у контакт са морском водом, при чему је дошло до хемијске реакције која је изазвала пламени бљесак. Трагови ватре нађени се на зидовима коморе. Званична истрага показала је да су неки морнари и овај пожар успели да преживе тако што су се загњуривали под воду.

Ватра је, међутим, сагорела преостале количине кисеоника и они су се коначно угушили.


Евидентно је постојала драматична борба неких морнара да преживе. Али, руски спасиоци су максимално били "неспособни".

Владимир Путин је одмах обећао породицама настрадалих да ће остаци подморнице бити извађени , а њихова тела достојанствено сахрањена. И то обећање је након пет година испуњено.

УЗРОК ПОТОНУЋА НЕ ПОМИЊАТИ!

Чини се да би читав случај око подморнице "Курск" најрадије желели да забораве и САД и Русија.

Можда је разлог управо у томе што би се откривањем истине о удесу "Курска" и Американци и Руси (као и читав свет) запитали где је граница у којој политички лидери одлучују да уђу у ратни сукоб, прекину дипломатске и економске односе, или једноставно пређу преко тешког инцидента договором и финансијским правњањем?

Како објаснити грађанима, а посебно војницима у САД и Русији да неки ситни оружани инциденти постају повод за велике ратове, а неки много озбиљнији са пуно жртава, сагласношћу обе стране бивају заташкани?

Шта је цена око које вреди увести државу у ратни сукоб, када се и преко најтежих инцидента може мирно прећи уз сасвим рационалну политичку нагодбу? Како су САД и Русија тако велики непријатељи, када лепо могу да се и након тешког инцидента помире и нагоде. И наставе да тргују.

Да ли политички лидери уопште сами о томе одлучују?

Необично срдачан и ванпротоколаран сусрет на највишем руско - америчком нивоу, седам година након убиства 118 војника на "Курску". Да ли цвеће, пољупци и држање за обе руке уопште приличи онима који одлучују о животу и смрти стотина милиона људи широм света? Мени то не делује озбиљно. Осим ако и једна и друга страна нису само "симпатичне" марионете за приказивање у медијима, док стварне политичке одлуке доноси моћна глобална властела ИЗА ЗАВЕСЕ.