У свету културе

У Немачкој је постављен споменик великом руском музичару Мстиславу Ростроповичу. Центар града Кронберга сада краси његова биста. Тако је Немачка одала пошту Мстиславу Ростроповичу, који је преминуо у априлу ове године, и истакла његов истакнути допринос светској култури.
На свечаној церемонији откривања споменика, рада скулптора Ане Франциске Шварценбах, изведено је дело Агнус Деи пољског композитора Кшиштофа Пендерецког – једног од омиљених савремених аутора Мстислава Ростроповича. А Међународни фестивал виолончелиста у Корнбергу, чији је организатор и покровитељ био Мстислав Ростропович, укључио је у програм сваког до 12 фестивалских концерата најмање једно дело које је било значајно у стваралачкој судбини Ростроповича. Фестивал се одржава ове године већ по 8. пут и у њему учествују не само млади музичари, већ и чувени ученици маестра Ростроповича – Давид Герингас, Наталија Гутман и Миша Мајски.

Представници Русије ушли су састав кандидата за Међународну награду у част истакнутог шведског писца Астрид Линдгрен.
Влада Шведске утврдила је Књижевну награду Астрид Линдгрен 2003. године. Награда у част јене од најчувенијих писаца за децу, аутора популарних ликова као што су Карлскон или Пипи Дуга Чарапа, додељује се сваке године за списатељску, илустраторску и просветитељску делатност. Сума износи 5 милиона шведских круна, око 540 хиљада евра.
Овео године на награду претендује 155 кандидата из 61 земље света. Међу њима је руски сликар Јекатерина Силина и некомерцијални фонд Пушкинска библиотека.
Јекатерина Силина добро је позната по својим илустрацијама дечије књижевности. Што се дуже бавим књигом, говори она, то ми се више свиђа мој посао. Дивља бића везана за машту илустратора Силине живе на страницама Гуливерових путовања Џонатана Свифта, Плаве птице Мориса Метерлинка и многих других књига.
Некомерцијални фонд Пушкинска библиотека у Русији ради на комплетирању фондова библиотека најновијим издањима.
Добитник награде Астрид Линдгрен биће одређен у марту наредне године.

У Петербургу је одржана церемонија награђивања међународном наградом Балтичка звезда.
Награда која изгледа као златна шкољка са морским звездама, посута бријлијатнима, утврђена је 2004. године за иницијативу Балтичког међународног фестивалског центра. Она се додељује посленицима уметности за истакнути допринос развоју и учвршћењу културних веза земаља Балтичког региона, а то су Немачка, Данска, Летонија, Литванија, Норвешка, Пољска, Русија, Финска, Шведска, Естонија.
Ове године јунакиња уручења престижне јавне награде била је глумица из Литваније, звезда позоришта и филма Вија Артемане. Према њој се до сада са одушевљењем и поштовањем односи културна јавност читавог постсовјетског простора. За многе она остаје еталон женствености – таква како су је запамтили у главној улози у филму Театар, екранизацији истоименог романа енглеског класика Сомерсета Мома. За време уручења почасне награде сала је Вији Артмане аплаудирала стојећи.
Међу добитницима Балтичке звезде био је чувени руски позоришни редитељ Лев Додин, који се већ четврт века налази на челу Малог драмског театра Санкт Петербурга. Тај колектив је први у Русији добио почасно звање Позоришта Европе. Поставке Лава Додина које се дају на његовој сцени са успехом су приказиване у десетак страних земаља.

У главном граду Пољске, Варшави, одржава се ретроспектива филмова познатог руског режисера Карена Шахназарова, који се сада налази на челу великог филмског концерна Европе – Мосфилма.
У року од месец дана пољска публика може да види 10 филмова руског мајстора, почев од музичке комедије Ми из џеза која је донела први успех Шахназарову, тада још почетнику, па до једног од недавних филмова – Коњаник по имену Смрт. Урпаво тим филмом која даје представу о неповирљивој борби различитих политичких снага у Русији почетком 20. века отворена је ретроспектива.
Сала је била препуна. Иступајући пред том огромном публиком пре приказивања филма, Карен Шахназаров је завхалио на великом интересовању са којим пољска публика обавезно дочекује филмове руских режисера. Истакао је велики утицај које кинематографије Русије и Пољске врше једна на другу, њихову сталну сарадњу из које су се изродили занимљиви заједнички радови.
Стваралаштво руског режисера цени се у многим земљама. На пример, у Италији, где се на јесен такође одржавају ретроспективе филмова Шахназарова, његов лични допринос филмској уметности и развоју културних веза између Русије и Италије био је истакнут наградом Гастоне Предиери. Награда је метру руског филма уручена у Риму, она представља чувену капитолску вучицу.

Велики диригент Артуро Тоскани назвао је њен глас анђеоским. Штампа је није називала другачије до божанствена Рената. Критичари су оцењивали њене наступе и снимке као чудо белканта, посебно подвлачећи драмски сопран који ретко достиже такву необучну гипкост и чистоћу.
О свему томе говори изложба у Москви, посвећена великој италијанској певачици 20.века Ренати Тебалди: дубока и бесконачна. На њој московљани могу да осим свега осталог чују глас легендарне певачице, виде видео снимке са њених наступа, који чувају за потомство не само њено мајсторство, већ и умеће ношења раскошних сценских украса, костима и концертних хаљина. Многе од њих су направљене по скицама Николаја Бенуа, познатог руског сценографа и сликара, који је деценијама радио у позоришту Ла Скала.
Изложба посвећена Ренати Тебалди састављена је у Италији 2005., две године после смрти уметнице, и већ је приказана у операма у Парми, Бечу, палерму, Барселони и Лозани, гд еје певачица много пута наступила. Звезда италијанске Ла Скале и америчке Метрополитен опере Тебалди гостовала је у најбољим оперским позориштима света. Русију је посетила у јесен 1975. И мада је певачица већ била на заласку каријере, њени концерти у Москви, Санкт Петербургу и Кијеву оставили су неизбрисив утисак.

90 најпознатијих дизајнера из читавог света представило је своје колекције Пролеће-лето 2008. у Паризу на Недељи моде пре-а порте. Међу прослављеним модним кућама Кристијан Диор, Кристиан Лакруа, Валентино и другим не мало се није изгубио руски креатор Игор Чапурин чији успех на претходној Недељи моде и данас остаје тема за разговор. Тада је аутор покушао да представи како би изгледала древна јужноамеричка племена маја и астека када би се нашла на територији савремене Русије, и обукао је своје манекене у крзна и јарке тканине.
Добитник мноштва награда у обалсти Високе моде Игор Чапурин се односи према свом успеху филозофски.
«Моменат успеха у моду је наравно отварање бутика, стално приказивање колекција, можда и чувени клијенти – размишља дизајнер. Али мода је индустрија, која по правилу не живи према неким строгим традицијама, она увек покушава да их сруши. И успех је релативан појам. Осим тога, нашу одећу носи мноштво лепих жена које живе поред нас у Русији. Не знам их све. И можда је то за мене много већи успех – освојити љубав и поштовање тих људи».
Осим главних линија прет-а-порте сада се под марком Игора Чапурина прави линија скијашке одеће и крзна. Његове маштовите бунде носе стране звезде – певачица Витни Хјустон и супермодел Џејд Џагер. Осим моде, Игор Чапурин много ради у позиришту и на филму, с правом сматрајући да ширина интересовања доприноси стваралачком успону уметника.