"Признање и квазидржава"

 Сан свих Црногораца и сан Петра Петровића - Његоша да са Србима живе у једној држави коначно се остварио у Краљевини Југославији када је 1929. године као једна од девет бановина створена "Зетска бановина" – ништа друго него уједињена (велика) Црна Гора у заједничкој држави са Србијом.
 
У току дневнополитичких препуцавања између Републике Србије и Републике Црне Горе о црногорској (вијековној) самосталности и независности, као и "Срба" и "Црногораца" о етничком пор(иј)еклу ових последњих, заборављају се неке чињенице из најновије нам повеснице.
 
Тако, сем повесничара мало ко зна да је Црна Гора (уз дозволу Београда) након Другог балканског рата 1913. год. укључила у своју државну територију и читаву област Метохије, док је Косово ушло у састав Краљевине Србије (са Вардарском Македонијом). Ова "братска" подела свете српске косовско-метохијске земље са Краљевином Црном Гором реализована је због тога што је Београд био свестан да је и Црна Гора српска земља а Цетиње то не само наглашавало у претходним деценијама, па и вековима, већ су црногорски митрополити и световни владари истицали да је Црна Гора "српска Спарта" а Црногорци "супер Срби". Укључивање Метохије у Црну Гору представљало је одлучујући корак ка стварању жељене (из 1848) уједињене Црне Горе са Скадром, Херцеговином, Метохијом и Дубровником.
 
Овај сан Петровић-Његоша се коначно и остварио у Краљевини Југославији када је 1929. године као једна од девет бановина створена "Зетска бановина" – ништа друго него уједињена (велика) Црна Гора са Дубровником, Херцеговином, Метохијом али без Скадра који није ни ушао у Југославију 1919. године иако су га Црногорци уз помоћ србијанске артиљерије ослободили/заузели 1913. Тако је 1929. године у оквиру Југославије решено (у национално-територијалном смислу) питање Словенаца (сви Словенци у Дравској бановини) и питање уједињене Црне Горе и то захваљујући краљу Александру који је као родом са Цетиња (1888) и од мајке Црногорке (једном се за време свечане дворске вечере и сам јавно изјаснио да је Црногорац) испунио давнашњи сан црногорских владара из династије Петровић-Његош.
 
На другој страни, за разлику од времена краља Александра и Зетске бановине, данашња Милова Црна Гора била би пресрећна да не изгуби половину државне територије као последице албанског иредентизма али и бошњачког сепаратизма. Ипак, и мало упућени у политолошке анализе Балкана знају да ће веома брзо Албанци наплатити своје референдумско "да" за независну Црну Гору. Уосталом, барјак ОВК се увелико вије у Тузима надомак Подгорице.
  
Творац и главни архитекта данашње црногорске квази државе некада је сасвим другачије говорио:
 
Изјаве Мила Ђукановића
 
Мило Ђукановић - Сердар од Обале Лозоваче и његове легендарне изјаве из ранијег периода:
 
Мало је миротворац говорио и о Косову:
„На Косову је нападнута Југославија. Косово је бедем српског и црногорског народа које не може пасти док је нас и покољења наших потомака. Небројено пута смо рекли: Косово се мора бранити свим средствима” , Андријевица 13. јул 1990
 
1991. - "Црна Гора је опстала као острво слободе када су други били поробљени, па зашто сада не би могла опстати као острво комунизма"
"... и шах сам омрзнуо због шаховнице"
 
1992. године изјављује и ово:
“Милошевић је нешто најбоље што се могло десити Југославији у овом тренутку, када повампирене фашистичке снаге у Хрватској и Словенији покушавају да униште све оно што је створено од 1945. године до сада. Поносан сам да у овим историјским тренуцима могу да будем раме уз раме са њим у одбрани тековина револуције”
А познат је и изјава поводом његовог имовног стања:
“Тек ћу да будем богат када будем престао да се бавим политиком.”
 
1992. - ”Сваки паметан Црногорац и сваки поштен човјек у овој земљи са презиром помиње име издајника Јевреме Брковића, који је из личне сујете издао свој народ и сада даје антијугословенске изјаве по Загребу, док усташе, поново као 1941. године, крваве своје каме на немоћним српским цивилима„
 
1993. - "...ниједан закон не смије бити сметња послу који је у интересу Црне Горе" ( када је са газда Јездом склопио уговор око закупа Светог Стефана)
 
Е ово је бисер....
“Поносни смо на српско поријекло и црногорску државност, на славну историју српског народа. Зато и вјерујемо у заједничку будућност и просперитет.”
“Што се тиче страха од Србије, тиме покушава политички манипулисати један број људи, насљедника усташоидне политике Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије, политике разбратништва са српским народом. У својој заслијепљености мржњом, они измишљају етно-генетске теорије о томе да смо из Мале Азије, причају како је наше писмо латинично а вјера нам католичка... И то све с намјером да докажу нашу аутохтоност и посебност у односу на Србе.”
 
Изјава о Либералном ЦГ-у у то доба:
"Поручујем Либералном савезу и неким другим мање утицајним партијама које се врло залажу за отцепљење да су освојили 12-13 одсто бирачког тела, па им се управо толико и поклања пажње”.
 
1994. - А о томе колико је био наклоњен новинарима иде и ова изјава:
“У посљедње двије године ниједна професија није доживјела суноврат као новинарска”
“...влада је одољела искушењима да се упусти у дневно и примитивно полемисање са лажима и безобразлуцима које су аутори износили”

Из тих година су познате и изјаве:
“Ја, нити било ко од нас у руководству, не стидимо се рећи да смо комунисти нити да желимо настављати изворну комунистичку идеју.”
“Љевичар сам у души зато што бих волио да живим у држави социјалне правде.”

на тему заједничке државе:
"Заједничка држава има слободарски и антифашистички карактер зато што њихове владајуће партије баштине четврти, седми и тринаести јул”
а поводом оснивања Савеза реформских снага (вођа у ЦГ био садашњи ректор Љубиша Станковић)
“Заједнички именитељ партија које окупља Савез реформских снага је србофобија и антикомунизам”.
 
чисто да споменем једног од миротворчевих пулена, Килибарду из 1990 године:
„Ми смо већ истањили авнојевске границе између Црне Горе и Херцеговине, односно између истоцне Босне и Црне Горе. Доста је српски народ робовао братству и јединству, авнојевској, Титовој Југославији, па, чак, и замислима Александра Карадјордјевица да поправи Југославију"
 
И бисер 1998...Мило Ђукановић за лист ПОБЈЕДУ 26.05.1998.
"Због вјековних братских веза. Заједничке крви у свим ратовима проливене, због вјековног сна најбољих Црногораца и Србијанаца, због извјесно боље заједничке будућности, Црна Гора се и отвореног срца опредијелила за живот у заједничкој држави са Србијом."
 
месец дана после....
"Наша је примарна идеја да своје овакве амбициозне планове реализујемо кроз нашу заједничку државу Савезну Републику Југославију, која представља и наш свјестан избор и наш стратешки интерес. Мислимо да је лакше и безболније, посебно на Балкану, мијењати промашену политику и њене актере, него границе".
 
1999. године тачније 27.2.1999
"Црна Гора није Словенија, она је саставни дио Југославије и то жели и да остане...”