Дејствима Литваније бавиће се арбитража

Гаспром се обратио Арбитражној институцији Штокхолма с молбом да размотри конфликт с министарством за енергетику Литваније. Руска компанија жели да добије надокнаду штете од прибалтичке државе. Она је такође повезана са суђењем – оним које је раније Вилнус иницирао у односу на Гаспром.

Подсетићемо да је у марту ове године званични Вилнус захтевао од суда да размотри делатност компаније Lituevos Dujos („Литуевос Дујос“) – чији је један од главних акционара Гаспром – и да се издејствује снижење цена гаса који се испоручује у земљи. Литванци су оптужили руску страну за то да се утврђене тарифе веома разликују од оних које су биле предвиђене приликом приватизације Литуевос Дујос. Контратужба коју је поднео Гаспром, истичу у компанији, усмерена је на надокнаду штете, која је изазвана тужбеним захтевима Вилнуса. Шансе за то да она буде задовољена су врло велике истиче генерални директор руског Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов.

То је апсолутно нормална пракса кад стране не могу да се договоре, у њиховим уговорима увек постоји могућност да се обрате арбитражи. У овој ситуацији Гаспром ради европски. И безусловно, моћи ће да покаже да је у праву. Полазећи од логике уговора, мислим да Гаспром безусловно има шансе.

Засад је тешко рећи о коликој тачно штети говори Гаспром. Међутим, већ је израчунато да је у првом кварталу 2011. године продаја гаса Лиетувос дујос опала више него за трећину. Сви стручњаци, које је „Глас Русије“ питао за ово указују на то да је поскупљење гаса за Литванију потпуно основано. Оно представља узвратни корак на то што је Литванија увела такозвани Трећи енергетски пакет. По овом документу испоручиоцима гаса се забрањује да поседују системе за транспорт гаса и литванско Министарство за енергетику је прописало да из компаније Лиетувос Дујос треба да буду издвојени магистрални гасоводи.  Управо после тога Гаспром није дао попуст од 15%  на плаво гориво за Литванију, премда је ово чинио за Летонију и Естонију. И имао је на то пуно право, наводи генерални директор Института за националну енергетику Сергеј Правосудов:

Литванија тврди да је ЕУ променила законе, због чега су они били принуђени да све ускладе. Друге прибалтичке земље имају исте законе, али притом не журе да поступе на сличан начин. Зато што Трећи енергетски пакет, на који се позива влада Литваније, садржи неколико варијанти за либерализацију тржишта. Најстрожи предвиђа да треба одузети цеви постојећим власницима и предати их компанијама са стране. Међутим, могуће је и да се она не одузима. Али, ето, Литванци су хтели да примене строгу варијанту.

Константин Симонов наводи да деловање Литваније диктирају само политички интереси:

У Трећем пакету Литванија је видела могућност да напакости Русији. И шта? Заузврат је Гаспром једноставно одбио да иде на уступке. Нико није повисио цене. Уговор постоји, он се реализује. Једноставно, Естонији и Летонији које су поступиле паметније дати су попусти. Литванији нису. И уопште, земље Балтика су могле да сачекају с применом Трећег енергетског пакета, зато што он треба да се примењује само према државама које су укључене у јединствени систем европских гасовода. Историјске су земље Балтика гасоводима повезане само с Русијом. Оне нису прикључене на европске мреже. А Литванија је имала жељу да трчи пред руду.

Стручњаци истичу да ће компромис с Вилнусом ипак бити пронађен. Гаспром је једини испоручилац плавог горива овој земљи – ради се о две милијарде кубних метара гаса годишње. И у случају даљег заоштравања конфликта сваки прекид у испоруци може довести до колапса у снабдевању енергијом. Притом постизање договора одмах актуализује питање попуста на гас, што је по мишљењу аналитичара, крајње важно за Вилнус уочи сезоне јесен-зима.