Еврозона: треба избећи „совјетски сценарио“

Облаци мрачних прогноза према судбини евра, којима је тон задао светски аналитичар „број 1“ Нуриел Рубини“ постају све гушћи. Док је Американац европској валути дао рок од 5 година, председник ММФ Кристин Лагар је расположена категоричније: евро је „на ивици провалије“. Медији цитирају словачке аналитичаре, који су предвидели развој догађаја „по совјетском сценарију“. Односно, распад СЕВ, а затим и СССР. Истовремено, Чешка је потпуно одбила да наведе рок за улажење у еврозону. „Није нам јасно чему треба да се придружимо,“ изјавио је премијер Нечас.

У оваквој атмосфери ће се у Бриселу одвијати седница Савета ЕУ за економију и финансије (ЕКОФИН). Код руског стручног друштва она не изазива превелика очекивања. Објашњава бивши први заменик председника Центробанке Русије Сергеј АЛЕКСАШЕНКО:

Чини ми се да је данас у Европи очигледан недостатак идеја и политичке воље. Лидери европских земаља желе да козметичким променама преокрену ситуацију на тржишту. За време које је протекло после антикризног самита еврозоне није дошло до радикалног побољшања. Тржишта схватају: без јаке подршке Немачке ништа се не може променити. А Берлин, судећи по свему, не жели да подмеће леђа својим слабим партнерима. Поставља се питање: шта да се ради? Само једно – треба стварати наднационалне буџетске и органе банкарске контроле. И чини се да је овај вектор кретања ка већој интеграцији приметан. Превелика је вредност јединственог економског простора да би се он жртововао у корист националних суверенитета.

У међувремену сумње у погледу европске економије постају све веће. Уочи заседања ЕКОФИНА објављени су индекси потрошачког и предузимачког поверења у њу. Дакле, у августу су у поређењу с поново размотреним показатељима за јул, у еврозони опали за 4,7 бодова. Односно, испоставило се да је реалност гора од прогноза. И „лидер“ је овде… Немачка, за њом следе Велика Британија, Пољска, Холандија. „Биће још горе!“ истиче председник компаније за стручно консултовање, познати аналитичар Михаил ХАЗИН.

Добар излаз ни за Европу, ни за САД, ни за свет данас не постоји! Како год се довијали, мораће да се смањи економија, што повлачи за собом неизбежан пад прихода. Предвиђам пад у Европи од више десетина процената. И зато је у принципу важно бити свестан: како ће бити саграђен систем ЕУ у условима све мање економије. Понављам: треба се припремати за сценарио економског пада, за незапосленост од 40 процената, а за Источну и Јужну Европу читавих 50 посто. Треба размислити о томе како нахранити пензионере ако се испостави да је у буџету само нула? Сви напори треба да буду усмерени само на то, а не покушаје да се сачува статус-кво, једући сопствене резерве! Али ту је потребна и политичка воља. А управо ње, судећи по изјавама европских чиновника и националних министара, на пример, министра финансија СРН Волфганга Шојблеа, нема. Сви пребацују одговорност једни на друге. У овој ситуацији, сматра Михаил ХАЗИН, на власт лако долазе они који су одлучни у деловању. Истина, имају веома специфичне методе… Ради се о десничарским радикалима фашистичког усмерења. Сетимо се шока од избора у Финској. То је могућа цена за неодлучност актуелних европских елита.

Од сличних мрачних прогноза за Европу далек је професор Руске економске школе Константин СОЊИН:

Земље ће морати да испуне захтеве ЕКОФИНА у вези с буџетском дисциплином и да доведу ниво његовог дефицита до уговорних 3 одсто. Друго у условима кризе просто није дато. Да, раст економије ће бити успорен. Међутим, ја не видим никакав распад еврозоне, тим пре „по совјетском сценарију“. То једноставно нико неће допустити: ако падне Грчка, пашће и остали. Свима је од почетка било јасно да ће слабу Грчку економију морати да вуку. Друга ствар су дужнички проблеми Италије, Шпаније и Белгије. Они су заиста опасни. Сад Европска Центробанка успева да изађе на крај с притиском тржишта на дужничке обавезе Италије и Шпаније. Штампајући новац она купује њихове облигације. И инфлација наводно не расте. Фундаментални негативни прекиди се још не виде.

Међутим, конструкција еврозоне је нестабилна, - сматра професор СОЊИН. Новчани савез је заједнички, а пореска и буџетска питања су практично дата свакоме на откуп. Дакле, што пре буде реализована идеја Меркел – Саркози о наднационалној влади, тим више шанси Европљани имају да обнове економски раст у зони евра и да реше дужнички проблем, који их вуче ка дну.