И ветар греје

Хладни дани су пред нама, грејање поново постаје важна ставка у кућном буџету. Постајемо и те како свесни цена енергената и по ко зна који пут питамо се које је најбоље решење. Када за то постоје могућности најекономичније је ослонити се на централно грејање. Прикључење на градске топлане кошта неколико хиљада евра, али се уштедом на изузетно високим рачунима за струју, ова инвестиција исплати за неколико година. Грејање на струју је најскупље, али у становима до којих гас и топловоди још нису стигли, а пећи бубњаре су давно заборављене, преостају нам термоакумулационе пећи, клима-уређаји и друге грејалице на струју. Колики ће коначно бити рачун на крају месеца зависи и од термоизолације, животних навика, спољашњих температура… Донекле помаже топлије облачење и држање термостата на температури 18-20 степени. Грејање на струју у кућама је још скупље јер су станови „ушушкани” другим становима, а и површине су у кућама неретко веће. Етажно централно грејање је комфорно решење. Време је, по свој прилици, да се подсетимо и традиционалног огњишта – каљевих пећи, камина, зиданих и металних пећи, па чак и шпорета на дрва… Огрев јесте скуп, али се без њега не може. Или бар не још неко време.

ОБНОВЉИВИ РЕСУРСИ

Бриге о грејању и све више цене не муче само становнике Србије. У целом свету људи траже алтернативне и јефтиније начине грејања. Класични извори енергије – нафта, угаљ, природни плин – ограничени су. Фосилна горива су у овом тренутку и даље главни извор енергије, одакле се задовољава 85-90 одсто енергетских потреба човечанства. Нафта је најзначајнија са 35 посто, а затим и угаљ и природни гас. Из нуклеарних електрана добија се осам процената потребне енергије, а из обновљивих извора само 3,3. Садашњим темпом потрошње (а она се непрестано повећава) може се очекивати да ће светске залихе фосилних горива бити исцрпљене до краја овог века. Други велики проблем је што њихова експлоатација загађује околину. Последице су већ сада забрињавајуће. Неизбежно је да ћемо у будућности морати да се оријентишемо на обновљиве ресурсе. Њихова разноликост улива оптимизам, али и повећава цену ионако дуготрајних и скупих истраживања. Ипак, на томе се у свету интензивно ради. У Јапану се 1997. године, потписивањем Кјото протокола, 160 држава обавезало да до 2012. године смањи емисију угљен-диоксида и других гасова који изазивају ефекат стаклене баште на нивое просечно пет посто ниже у односу на 1990. Процес преласка на нове технологије је спор и нама, нажалост, увек помало измиче.

ЕНЕРГИЈА ВЕТРА

Енергија ветра има веома дугу традицију. Прве ветрењаче потичу још из седмог века из Персије. Оне се данас од свих алтернативних извора енергије најбрже развијају. Специфичне технологије се развијају, а трошкови инсталација смањују. Ипак, због великих почетних улагања и знатне почетне економске неисплативости, као и несталности ветра, модерне ветрењаче остају привилегија богатих земаља. Немачка тренутно води у производњи електричне енергије из ветра, са више од једне трећине укупне снаге у свету инсталираних генератора на ветар. Шпанија, Данска, Италија, Холандија и друге земље убрзано граде нове капацитете. Данска, на пример, планира да до 2005. године 50 посто енергетских потреба у домаћинствима подмири из снаге ветра. У нашим климатским условима нема довољно сталног и умереног ветра да бисмо се знатније могли ослонити на ветро-турбине као извор енергије

СОЛАРНА ЕНЕРГИЈА

Соларна енергија настаје фузијом водоникових атома у хелијум у унутрашњости Сунца. Енергија која се при томе ослобађа шири се у свемир у облику светлости и један њен мали део долази и до Земље. Можемо је користити на више начина: помоћу соларних колектора, соларних ћелија, фокусирањем сунчеве енергије и др. Соларни колектори раде на принципу танких водоводних цеви у стакленим кутијама. Вода која се у њима загрева користи се за грејање. Ово може бити једини извор топле воде у домаћинству. Кроз колекторе може да циркулише и ваздух који се потом загрејан враћа у просторију. Соларне ћелије директно претварају сунчеву светлост у електричну енергију. За сада су још мање економски исплативе од других извора енергије. Најчешће се користе за мале електричне уређаје попут дигитрона или за специфичне удаљене локације до којих је тешко довести струју попут свемирских станица и сателита, светлећих бова на пучини и сл. Фокусирање сунчеве енергије користи се за велике топлотне погоне и генераторе. Сунчево зрачење се фокусира на централни торањ помоћу великог броја компјутерски усмераваних огледала која прате кретање Сунца. Ови системи заузимају велики простор и скупи су, али могу бити моћни генератори топлотне енергије.

ЕНЕРГИЈА ВОДЕ

Енергија воде је најзначајнији обновљиви извор енергије и једини који је економски конкурентан фосилним горивима и нуклеарној енергији. Хидроелектране могу да се граде тамо где постоји обиље брзе текуће воде, пожељно током читаве године. Да би се неутралисао утицај осцилација у водостају граде се бране и акумулациона језера, која поскупљују изградњу електране, али и мењају природне карактеристике средине и утичу на живи свет. Код нас су хидроелектране заступљен извор енергије, али се сматра да се у свету активно користи само 25 одсто хидроенергетског потенцијала.

ЕНЕРГИЈА ПЛИМЕ И ОСЕКЕ

Комерцијални обим експлоатације енергије плиме и осеке још је недовољан и ограничен на мали број места са значајном разликом између нивоа плиме и осеке (више од 10 метара). Принцип рада сличан је оном код хидроелектрана, при чему се брана поставља на уласку у залив или у морским теснацима. Научници покушавају да развију и технологију коришћења морских струја, али је она још у повоју. Нешто даље отишло се са претварањем енергије таласа у електричну енергију. Ту је један од највећих проблема што електране треба да се граде на пучини, где су таласи снажни и њихова амплитуда је велика. До сада се није стигло много даље од уређаја за демонстрацију и прототипова.

ГЕОТЕРМАЛНА ЕНЕРГИЈА

Од давнина су људи користили топле изворе и градили на њима јавна купатила. Прва геотермална електрана изграђена је у Италији 1904. године. Геотермална енергија подразумева топлоту унутрашњости Земље, коју на површину најчешће преносе вода или пара. Ова енергија налази директну примену за грејање кућа и стакленика, као и за неке индустријске процесе. Зими систем-измењивач преко цеви са водом преноси топлоту тла у објекат, а лети обрнуто. Индиректно геотермална енергија може да се примењује за добијање електричне енергије, на сличном принципу као и код класичних термоелектрана. Ово је јефтин, стабилан и трајан извор енергије. Недостаци су условљеност положајем, дубином, температуром и количином воде у геотермалном резервоару. Најпогоднија места за њену експлоатацију су тамо где се врела маса налази близу површине Земље. То су често вулканска и трусна подручја што додатно поскупљује градњу постројења. Геотермалне електране постоје у Америци, Јапану, Филипинима, Мексику... На Исланду, у Рејкјавику, налази се највећи геотермални систем за грејање. Скоро 90 одсто исландских домаћинстава се греје на тај начин. Потенцијал за коришћење ове енергије је огроман, знатно већи од свеукупне енергије нафте, угља и земног гаса заједно. Оне у светској производњи енергије данас учествују са свега 2,17 процената те се свакако треба усмерити на развој у том правцу.

ЕНЕРГИЈА ИЗ БИОМАСЕ

Биоенергија се добија из биомасе коју чине бројни производи биљног и животињског света. Предности у односу на класичне енергенте су бројне. Емисија штетних гасова и отпадних вода је мања. Отпад и остаци из пољопривреде, шумарства и дрвне индустрије користе се на ефективан начин. Смањује се увоз енергената. Дрва су традиционалан и тренутно најзаступљенији обновљиви извор енергије. У Европи у примени енергије из дрва предњачи Француска, а за њом Шведска и Финска. Процењује се да ће до педесетих година овога века удео биомасе у светској производњи енергије учествовати са 30 до 40 одсто. У Европи постоји око 3.000 електрана на биоплин, који се добија ферментацијом без кисеоника. Велика Британија је водећа на овом пољу.

Потенцијали обновљивих извора енергије су огромни, али нам тренутни ниво технолошке развијености још не дозвољава да се ослонимо само на њих. У западним земљама стално се воде кампање за подизање свести становништва о такозваној зеленој енергији. Дистрибутери енергије улажу у развој нових технологија и охрабрују потрошаче да се пребаце на енергију из еколошких извора. За то се нуде посебни попусти и пореске олакшице.