Наши најбољи студенти нису брига државе
На најбољем светском универзитету "Стенфорду" тренутно су 33 наша студента. Држава о томе нема појма, у министарствима - просвете, науке, здравља... не знају ни колико је Срба на престижним универзитетима, а камоли да ли и под којим условима они желе да се врате у Србију. Тужна истина је да за повезивање с овим људима нису потребне никакве паре, већ само добра воља и умеће коришћења интернета и телефона.
И уместо да држава најбоље студенте шаље на најбоље универзитете, она нема појма ни да неко студира на тамо неком "Харварду". Борис Комненовић, заменик директора Центра за образовне политике ААОМ-а, сматра да ни данас, као ни деведесетих, у државним институцијама не постоји јасна потреба за повезивањем с интелектуалном снагом у дијаспори. Пошто је Милошевићевом режиму одговарало да интелектуалци нестану из земље "без трага", како не би сметали његовој владавини, данас је тешко пронаћи те људе.
Држава да се укључи
- Ако држава не жели да се укључи, онда узалуд све иницијативе ентузијаста у невладиним организацијама. У Србији ни сами факултети не прате кретања својих студената, што је срамотно. Примера ради, Норвежани се, за разлику од нас, баве чак и праћењем странаца образованих у оквиру њиховог просветног система, и то већ читаве три деценије - каже Комненовић.
Српских научника, експерата и доктора расположених за сарадњу с матицом у свету има пуно, а држава је опет по страни - исто као и када су одлазили у свет. Надлежне институције не знају где су ти људи, шта раде, нити какву сарадњу бисмо с њима могли да остваримо. А да није тако тешко пронаћи их, новинар "Блица недеље" се и сам уверио, тако што је контактирао најбоље светске факултете и без проблема добио тражене податке.
Изузетак међу државним институцијама је Министарство за дијаспору које иницира сарадњу с Министарством науке и планира да од 15. октобра покрене пројекат за евидентирање и лоцирање српске интелектуалне снаге у иностранству, пре свега због научног, финансијског, економског и културног партнерства матице и дијаспоре.
База са именима 5.000 студената
Једна од две базе података о српској памети расутој по свету јесте листа од 5.000 имена коју је направило неколико ентузијаста, повратника с престижних светских универзитета окупљених око Групе експерата за просперитет Србије (ГЕПС). Њихов бивши извршни директор Јован Филиповић сада је секретар Министарства за дијаспору и захваљујући њему Србији је по први пут стављена на располагање ова драгоцена документација.
Осим ГЕПС-а, са нашим студентима и специјализантима у иностранству у вези је још само Организација српских студената у иностранству (ОССИ), која броји око 600 бивших и садашњих чланова.
Разлоге незаинтересованости државе, према речима Јована Филиповића, који је и сам магистрирао и докторирао у Америци, треба тражити у чињеници да држава још није уређена до те мере да може да препознаје важне ствари.
Министарство за дијаспору ради и на пројекту повратка српских студената и доктора наука из дијаспоре. Идеја је да се наши научници из света укључе у постојеће пројекте у Србији.
- За сада имамо сарадњу само с Холандијом, а тамошња влада је издвојила одређени новац за 20 експерата повратника да бораве у Србији до шест месеци, с могућношћу продужења боравка. Планирано је да се укључе и земље у којима има више наших људи, попут Немачке - каже Филиповић.
Да је неки помак, ипак, направљен, сведочи и податак да је седам интелектуалаца школованих у иностранству већ попунило пријаву Министарства за дијаспору, која ће им омогућити повратак у Србију.
Не дају стипендије
Ратко Јанковић, координатор Организације српских студената у иностранству, и сам је на својој кожи осетио незаинтересованост државе. Као најбољи студент у области финансија дипломирао је на Тексашком универзитету у САД. То би логично требало да буде његова предност, али како то већ у Србији бива, због тога је остао без стипендије за постдипломске студије на Сорбони. Иако је 15 стипендија остало неподељено, Ратка су одбили с изговором да студије није завршио у Србији. Овај млади научник се, ипак, сам снашао да заврши постдипломске студије, а сада, упркос лошем третману државе, и сам ради на враћању интелектуалне снаге у земљу.
Клубови српских студената
Јован Филиповић каже да на сваком већем светском универзитету постоје клубови српских студената.
- Недавно сам баш сазнао да су у Холандији 23 докторанта само из Ниша. Зато је стварање базе од неизмерног значаја, а још је важније то што ћемо тако моћи да проценимо потенцијал, потребе и спремност на партнерство с матицом. Надамо се да ћемо за годину дана имати готов производ, спреман да помогне у остваривању пословне сарадње - објашњава он.
- Извор
- Блиц
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Војно-индустријски објекат у Кијеву погођен је високопрецизним оружјем, саопштило је Министарство одбране у Москви.
Руске снаге извеле су масовне ударе на украјинску инфраструктуру у Кијевској области. Погодци су забележени како у самом Кијеву, тако и у оближњим насељима. У Бориспољу је током напада...
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Остале новости из рубрике »