Враћена комунистичка формулација

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оцијенио је апсолутно неприхватљивим предлог владајуће коалиције да се у уставу појединачно не именују традиционалне цркве у Црној Гори. Митрополит је јуче упутио писмо предсједницима странака које учествују у преговорима о уставу, указујући да је у том процесу једно од "спорних" питања уставни положај Православне цркве Римокатоличке цркве, Исламске заједнице и других вјерских заједница.
- Објављено је да је предлог владајуће већине да су "цркве, Исламска заједница и друге вјерске заједнице равноправне и одвојене од државе. Опозиција, како се наводи, није имала свој предлог у том документу као што га је имала поводом других питања о којима је преговарала. Може се закључити да је сагласна са тим предлогом представника власти. Објављена информација није коментарисана, а ни демантована од представника власти и опозције - навео је митрополит Амфилохије.
У обраћању партијским лидерима он подсјећа да је Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори 1. децембра 2006. године, "поштујући уставну традицију и чињеницу да у Црној Гори вјековима живе припадници три традиционалне вјероисповијести – православне, римокатоличке и исламске, а да су се временом у њу доселили и припадници других такозваних малих вјерских заједница, предложио начин за рјешавање статуса цркава и вјерских заједница.
- Нажалост, у Предлогу устава се, из неких чудних и неразумљивих разлога, одустало од добрих обичаја и уставне традиције Црне Горе. Подсјећања ради, у првом Уставу Црне Горе од 1905. године у члану 129. побројане су три традиционалне вјероисповијести. И члан 11. првог вишестраначког Устава Црне Горе од 1992. године номинује Православну цркву, Римокатоличку цркву, Исламску заједницу, али јамчи слободу вјерског дјеловања и свим другим вјерским заједницама. Нови Предлог устава је, опет из неразумљивих разлога, у живот вратио ригидну и апстрактну формулацију "вјерских заједница" коју су садржали устави из комунистичког периода који је, по много чему, супротан прокламованим и усвојеним европским принципима у Црној Гори - казао је митрополит Амфилохије.
Митрополија црногорско-приморска, додао је он, нема ништа против да се у новом уставу уз Православну цркву помену и Римокатоличка црква и Исламска заједница у Црној Гори, "али стојимо на становишту да предложено рјешење апсолутно није прихватљиво". За то, како је истакао, постоји више разлога. Између осталог, наглашава митрополит, "задатак је уставних норми да не уносе забуну и тако не стварају бројне и комплексне проблеме у будућности.
- Задатак уставних норми је и да одражавају, прокламују и гарантују дух истинске равноправности и међусобног поштовања како међу традиционалним црквама и вјерским заједницама институционално тако и међу вјерницима као грађанима појединачно. Предложено рјешење, нажалост, фаворизује само једну традиционалну вјероисповијест -исламску, а друге двије - православну и римокатоличку, неименовањем доводи у подређени положај што се никада није догодило у историји Црне Горе - сматра митрополит Амфилохије.
Такав приступ, додаје он, грубо нарушава и уставни систем одвојености цркава и вјерских заједница.
- Митрополија црногорско-приморска сматра да се члан Предлога устава који се тиче статуса цркава и вјерских заједница може и треба дефинисати на сљедећи начин "Православна Црква, Римокатоличка цркава, Исламска заједница и друге вјерске заједнице су равноправне и одвојене од државе". И даље, како је предложио Епископски савјет у децембру прошле године, сагласно већини европских устава. Црна Гора има уставну и вјерску традицију, али и изграђене односе међусобног уважавања припадника различитих вјероисповијести. Стога још једном и апелујемо и инсистирамо да се у новом уставу не чине изузеци, не примјењују погрешна и неодржива рјешења, али и не утире пут вјерској неравноправности те да се озбиљно узму у обзир ове наше примједбе - закључио је митрополит у писму лидерима владајућих и опозиционих странака учесница преговора о уставним рјешењима.

Други се својих не одричу

- Поставља се питање да ли би, рецимо, Италија или Шпанија, без обзира која је политичка опција у већини у датом моменту, биле спремне да се одрекну права и обавезе да Римокатоличку цркву, којој на тим просторима припада већина становништва, не помене у своме уставу? Да не говоримо да је то немогуће и у исламским државама свијета - нагласио је митрополит.

Тако треба

Предлог Епископског савјета, на који митрополит подсјећа страначке прваке гласи "Православна црква, Римокатоличка црква, Исламска вјерска заједница и остале вјерске заједнице су равноправне и одвојене од државе. Држава поштује и не повређује статус и устројство цркава и вјерских заједница. Признајући њихов идентитет и посебан допринос унапређењу друштва држава одржава отворен и стални дијалог са црквама и вјерским заједницама. Цркве и вјерске заједнице самостално уређују своју унутрашњу организацију и слободно врше вјерске обреде и послове. Цркве и вјерске заједнице имају право да оснивају своје стручне школе, социјалне, хуманитарне, добротворне и васпитне установе и да њима управљају, а у својој дјелатности уживају заштиту и помоћ државе".