"Извиискра Његошева" поново међу Србима

Његошева награда за књижевност од јуче је поново међу Србима. Наиме, Епархија будимљанско-никшићка, потписом владике Јоаникија, са Компанијом "Мона" из Београда, као донатором, установила је књижевну награду "Искриискра Његошева", која ће се додјељивати за најбољу књигу објављену у предходне двије године, за укупна сабрана или изабрана дјела некога писца, или за укупно животно дјело на српском језику, независно од територије на којој је објављена.
Награда је установљена на 160 година првог штампања "Горског вијенца", и носи првобитни назив овога дјела.
Свечаност поводом својеврсног повратка владике, пјесника и господара Црне Горе Петра ИИ Петровића Његоша међу српски народ и његове ствараоце, се јуче у присуству еминентних књижевника, пјесника, издавача, јавних личности и бројних медија, одвијала у Клубу књижевника у Београду.
Најава установљења Његошеве награде били су фрагменти из његовог маестралног "Горског вијенца", а зборио их је глумац Гојко Шантић. О награди су говорили чланови жирија професор савремене српске њижевности на београдском Филолошком факултету др Јован Делић, пјесник из Никшића Милутин Мићовић, пјесник и уредник Завода за уџбенике Драган Хамовић и власница модне куће "Мона" Нада Момировић-Делић.
- Ова награда није резервисана ни за старе, ни за младе, већ за најбоље међу српским писцима, рекао је предсједник жирија професор Делић и подсјетио да је Његош са свега 35 година објавио "Горски вијенац" и онда још четири до краја живота. Како је истакао, жири ће радити по два критеријума - божјем и народном, а они су слобода и одговорност.
Одлука о додјели "Извиискре Његошеве" саопштаваће се на празник првог српског просветитеља, о Савиндану, а уручиваће се на празник Светог Василија Острошког у Никшићу, Београду и Бања Луци или неком другом мјесту за које се одлучи епископ будимљанско-никшићке епархије, Јоаникије.
Пјесник Милутин Мићовић, подсјетио је да се Његошева награда прије пола вијека додјељивала у Црној Гори и да је то чинила држава, а добили су је, како је истакао, наши највећи пјесници, међу њима и Матија Бећковић.
- Са Његошевом наградом, јасно је да је он међу нама и у нама. Самим тим што је у божанској сили, постао је недостижна мјера српског језика и културе, рекао је Мићовић, који је подсјетио на садашње стање у Црној Гори.
- Зато ми преузимамо да водимо бригу о Његошу и заједно са њим додјељујемо награду, којом ће бити удостојена највиша књижевна имена, додао је никшићки пјесник.
У својој беседи подсјетио је и на Његошеве битке, а посебно ону за "памћење, за историју, за обједињавање свога народа и препознавање и вјери и језику". Мићовић је закључио да за српски народ у Црној Гори и стање у коме се нашао нема бољег помагача од владике Његоша и Св. Василија Острошког.
- Та имена у Црној Гори воде истинску бригу за српски народ, који нема других покровитеља, а они су нама доста, закључио је Мићовић. Пјесник Драган Хамовић упозорио је на лексикон који се недавно појавио у Загребу и гдје уз име великог Његоша стоји да се "уградио и у српску књижену традицију".
- Није чудно да се такав лексикон појави у Загребу, мада би боље било да су написали да се Тин Ујевић уградио и у српску књижевност, јер је стварао на екавици и најбоља дјела објавио у Београду. Ми на многе фалсификате не одговарамо, али ова Његошева наград представља одговор, рекао је Хамовић и констатовао да више није чудно да се сличан лекискон појави у Подгорици или на Цетињу. Хамовић је поручио из храма српске књижевности у Београду, да је Његош највећи стуб и мјера српске културе.
Донаторка Нада Момировић, чија ће модна кућа "Мона" за првог лауреата "Искриискра Његошева" издвојити 5.000 еура, у динарској противвриједности, поручила је да су она и њена породица, уз владику Јоаникија, гаранти трајања овог признања за најбоље ствараоце.
- Увјерена сам да ће ово постати највећа књижевна награда на српском простору, богатом књижевним дјелима, иако је писана на језику малобројног народа, закључила је Нада Момировић обраћајући се гостима на свечаности установљења Његошеве награде за књижевност. Уз новац лауреати ће добити и Повељу, која је, како се јуче чуло, тренутно у изради.

На понос великом владики

- Као књижевни посленик могу само да поздравим и идеју и све који су учествовали у "реанимацији" Његошеве награде, да честитам "Мони", која се прихватила да ту награду позлати и новчаним износом. Као пјесник морам да кажем да ће то бити још једна "коска" на трпези пјесничког народа, о којој ће надам се поштено и храбо се борити све те литерарне звјери, опасне, српске којих има још, срећом, и које су на трагу Његошеве пјеваније, изјавио је за "Дан" пјесник Љубивоје Ршумовић, додајући да је Његошева награда на понос српском народу и великом ствараоцу.

Конкурсне пријаве

Дјела која конкуришу за додјелу књижевне награде могу пријављивати и предлагати аутори, издавачи, организације, институције и појединци. Пријаве се достављају на адресу "Мона" Цара Уроша 62, Беогард, а рок за пријаву је 31. децембар текуће године. Предсједник жирија је јуче најавио да ће се пријаве вршити и у Никшићу.

Име награде обавезује

- Сваки дан се говори, како има много награда, неко покушава и да их поброји па не успијева. А, једна награда само не постоји, а то је Његошева и та чињеница је довољно рјечита и то је довољно објашњење зашто је установљена. Тако је и један апсурд тиме окончан. Лијепо је што се она зове "Извиискра", што је Његошева ријеч, кованица и први наслов "Горског вијенца", рекао је за "Дан" добитник некадашње Његошеве награде, која је напрасно укинута, а сада васкрсла захваљујући владики Јоаникију и "Мони", академик Матија Бећковић. Он каже да име ове награде обавезује да постане прва за књижевност у српском народу. О томе што је у Црној Гори укинута Његошева награда коју је давала држава, Бећковић каже да је незгодно да он као лауреат прича о томе и додаје да је "то и разлог што је укинута". Академик каже да данас на српском књижевном небу има доста имена која заслужују да понесу "Искриискра" награду и истиче да су најбоља дјела управо и створена на Његошевој традицији.

Дјела у кожи и владикин портрет

Директор издавачке куће "Интерпрес" Мирко Мркић Острошки, најавио је на крају свечаности да ће први лауреат добити поклон његове куће у виду сабраних Његошевих дјела у кожном повезу. Сликарка Оља Ивањицки дароваће најбоље српско перо владикиним портретом.