Бајке о композиторима и мамама

Два руска анимациона филма су укључена у програм 4. Међународног фестивала анимације (15.-21. јул) у пољском граду Познањ. Први је снимила познати редитељ Оксана Черкасова, а други апсолвент московског Института филмске уметности Ана Артемјева.

Оксана Черкасова представља у Пољској филм Џоакино Росини. То је део међународног образовног  пројекта, који је иницирала Русија, - његов заједнички назив је Бајке старог клавира. За тај пројекат су у Енглеској снимили анимациони филм о руском класику Чајковском, у САД-ама о генијалном Аустријанцу Моцарту, а руски уметници  стварају ликове великих Италијана – Антонија Вивалдија и Џоакино Росинија.

Оксана Черкасова, свакако, у свом раду није могла а да заобиђе познату чињеницу да је Росини, поред музичког талента имао  и кулинарски, и иначе био познат као духовит човек. Зато се акција у филму одвија у кухињи. Међу лонцима и тепсијама, у мирисавој пари ствара своја дела композитор и кулинар Џоакино Росини. То је у правом смислу речи његова стваралачка кухиња. Док сецка  гливе и зеље, он пева арије из популарних опера. Помажу му у једном и другом мали кувари, који на екрану  подсећају на ноте.  У рукама мађионичара пева и поврће – Трио томато или Каватину салате.  Огромно је задовољство радити са таквим материјалом, то је право уживање! – каже у свом интервјуу Гласу Русије Оксана Черкасова.

Росини је био весео, шармантан, духовит – идол свог доба! Компонује оперу, а онда нешто из кулинарије. После опере Вилгелм Тел је он направио  фантастичну торту од јабука! А када је пропао Севилски берберин, он је само једном у животу плакао и онесвестио се – за њега је то био прави шок, прва грандиозна пропаст. Криво му је било због певача. Зато је он направио за извођаче  колаче Фигаро у облику… мртвачких сандука. Певачи су их појели, смејали се, изашли на балкон и почели да певају арије. Доле се окупило много обожавалаца, сутрадан је сала, где се давао Севилски берберин, била дупке пуна…

Филм Оксане Черкасове се базира на хумору, а филм Ане Артемјеве Живела је мама  на апсурду. То је иначе дипломски рад Ане, који је већ добио 8 руских и међународних награда.  Прича о мами која све уме, све стиже и никада неће напустити у несрећи, подсећа на апсурдистичке приче руског писца Данила Хармса, а слике подсећају на платна холанских сликара Бројгела Сениора и Босха.  То су заиста моји омиљени сликари, - признала је у интервјуу Гласу Русије Ана Артемјева.

Иначе ми се допада Северна Ренесанса, - наставља Ана. – И ја сам имала догађај, који је одговарао овом решењу. Читала сам ћерци бајке под насловом Бајке о мамама. Њихов аутор је Сергеј Седов, савремени приповедач, који наставља традиције апсурдиста. Он има апсолутно нелогичне приче, које се допадају деци, а нису увек разумљиве за одрасле. Међутим, хероји  Бројгела страшно изгледају, није могла мама да има страшно лице. Зато сам лица за своје јунаке узела од Кранаха Сениора, од Мемлинга.  Сваку фигурицу сам монтирала од дела различитих уметника.

Посебну чар придали су анимационом филму музика Алфреда Шниткеа и глас трогодишње ћерке редитеља – Саше Пушкине. Сада Ана жели да створи серију филмова Бајке о мамама на основи дела познатих уметника да би дечица гледала не само интересантне приче, него и видела интересантна ликовна решења.