Посланици руше све рекорде, платама

Овај центар, прошле године је урадио истраживање у којем је наведено да посланик у Парламенту БиХ само по основу плате и паушала има мјесечна примања око 5.140 марака, што је 6,6 просјечних плата или чак 15,4 просјечних пензија у БиХ.

Мјесечна примања посланика и делегата у Парламенту ФБиХ у 2010. години била су 3.226 КМ, односно 4,1 просјечна плата или 9,4 пензије.

Најнижа примања имају посланици у Народној скупштини Републике Српске и Вијећу народа РС, која износе 2.678 КМ, односно 3,7 просјечних плата или 8,4 пензије.

Иако је ГЕА лани свој извјештај послала парламентима добили су повратну информацију само да је потребно сачекати конституисање нове власти за разматрање и примјену препорука.

Предсједник ГЕА Владислав Јаковљевић рекао је да је извјештај показао прекомјерну висину и неусклађеност плата парламентараца те нетранспарентност процеса њиховог утврђивања.

Он је нагласио да је у скоро свакој анализираној земљи посланичка плата не прелази три просјечне зараде.

“У три обрађена парламента на државном и ентитетском нивоу просјек је знатно виши од тога, јер су неке плате пет, шест па и седам пута више од просјечних плата”, рекао је Јаковљевић.

Он је нагласио да је поразно да до сада није било изјашњавања институција власти о овој теми.

“Не помичемо се са мртве тачке и све то споро иде. Постоје иницијативе, али ствари не иду даље”, рекао је Јаковљевић.

У Вијећу народа РС и Народној скупштини у петак су казали да нису добили анализу ГЕА, док из осталих институција нисмо успјели добити одговор.

У истраживању је наглашено да висина посланичке плате у европским земљама, које су анализиране, као што су Норвешка, Њемачка, Словенија, Литванија, Белгија, па и у Европском парламенту, ни у једном случају не прелазе износ од три просјечне плате. Иста ситуација је и у Србији и Хрватској.

“Овакав несразмјер између висине посланичких плата и животног стандарда грађана у БиХ указује на озбиљне проблеме и недостатке у функционисању постојећих модела утврђивања плата у наведеним домаћим парламентима”, наведено је у извјештају.

Додаје се да у садашњим моделима кључну улогу у процесу одлучивања о висини плата имају административне комисије парламената, чији су чланови сами посланици и делегати.

“То значи да посланици и делегати сами одлучују о својим платама”, пише уизвјештају.

Наглашава се да сви наведени недостаци указују на потребу хитне реформе система утврђивања плата домаћих парламентараца, с циљем добијања ефикаснијег, фискално одговорног и дугорочно одрживог система.

Посланик СНСД-а у Народној скупштини РС Никола Баштинац изјавио је да би посланичке плате требало смањити због солидарности са грађанима, али да то носи и опасност.

“Смањивањем плата посланицима можемо увести корупцију у парламенте и омогућити неким интересним групама да утичу на доношење одлука које неће бити од општег друштвеног интереса”, рекао је Баштинац и додао да би требало покушати наћи границу солидарности, а да се не угрози доношење закона.

Посланик СДС-а у Парламенту БиХ Борислав Бојић рекао је за “Глас Српске” да је увијек подржавао идеје за корекцију плата у складу са економском моћи земље, али да његова странка нема капацитет ни на једном нивоу у БиХ да нешто промијени.

“Тај приједлог треба упутити у парламентарну процедуру и претпостављам да ће и друге партије то подржати”, рекао је Бојић.

Он каже да плате парламентараца нису једино мјесто гдје се расипа новац из буџета.

“Не бих то посматрао као издвојено питање када је ријеч о штедњи, него у контексту потребе да се у ситуацији каква јесте понашамо рационално и штедимо гдје год је то могуће, а могуће је и на платама које су нереално високе”, рекао је Бојић.