Нова слика рата у БиХ

Бањалука, 18. септембра – Представа о карактеру и узроцима рата у Босни и Херцеговини постепено се – мада поприлично споро – мења. Подела на добре (Бошњаке) и лоше момке (Србе и, делимично, Хрвате) све више добија тонове који нарушавају овај стереотип, успостављен почетком деведесетих година прошлог века. Оваквом развоју догађаја много је допринео почетак суђења команданту Главног штаба Врховне команде Армије Републике БиХ генералу Расиму Делићу.

На овакав развој догађаја утицао је и јуче приказани филм „Џихад у Босни“, о којем је писао и наш лист. На њему су, поред осталог, забележени и злочини муџахедина – одсецање секиром главе заробљеном српском борцу и фудбалска утакмица у којој „свети ратници“ – уместо лопте – шутирају одрубљену главу. Филм обилује и порукама о исламу као јединој правој вери и рату против неверника, све док Алахова вера не победи.

Сарајевски Истраживачко-документациони центар, чији је директор Мирсад Токача, први је озбиљно пољуљао поделу улога на жртве и злочинце. Токача и његови сарадници су, наиме, утврдили да је током рата у БиХ укупно страдало 97.207 лица – 64.036 Бошњака, 24.905 Срба, 7.788 Хрвата и 478 осталих. Дакле, укупан број мртвих је троструко мањи од броја, како су тврдили бошњачки званичници и светски медији, мртвих Бошњака. Осим тога, важно је и следеће: Бошњаци су гинули и у једноипогодишњем рату са Хрватима и током, две године вођених, борби са присталицама Фикрета Абдића у Цазинској крајини.

Промени слике о карактеру рата у БиХ допринео је и бивши муџахедин Али Ахмед Али Хамад, који не крије да је био припадник Ал Каиде и да је по наређењу њеног шефа Осаме бин Ладена дошао у БиХ. Сведочећи против Делића, он је рекао: „Ал Каида се током рата у БиХ није толико занимала за муслимане, колико за освајање базе одакле би, по узору на Америку, могла да оперише по Европи.“ Он је, осим тога, казао да су муџахедини у свим борбама садејствовали са Армијом БиХ и да је она, да је хтела, могла да „спречи нас шаку муџахедина“ да не чине злочине.

Делић и његови адвокати нашли су се у врло непријатној ситуацији и после објављивања видео-снимка његовог опроштаја од муџахедина, углавном – по његовој наредби од 13. августа 1993. године – сврстаних у јединицу „Ел муџахедин“. На снимку, чија аутентичност још није потврђена, Делић упућује следећу поруку: „Дошли сте, као и у низу других земаља, да на Алаховом путу пружите помоћ муслиманима БиХ... Због тога је ваша помоћ и помоћ исламског света за овај народ који се налази на граници ислама и хришћанства и даље неопходна и биће неопходна док ислам не победи на овом свету.“ Питање је да ли у ту „победу“ спадају и терористички напади на Америку и Шпанију, у којима су учествовали и муџахедини који су се борили у БиХ?

„Огледало на којем се годинама гледала искривљена слика карактера рата у БиХ полако почиње да пуца. Велике западне силе су, изгледа, почеле да схватају да бошњачка политичка елита није ни наивна ни безопасна онолико колико се представља. Зато очекујем да ће на површину испливавати све више доказа о томе да је рат у БиХ имао све елементе етничког и верског сукоба, а не пуке српске агресије на ову земљу. Злочине су чиниле све стране и сви ти појединци треба да одговарају за своја недела“, рекао је за наш лист професор др Мирослав Микеш, потпредседавајући Већа народа Републике Српске.

Да би се слика о карактеру рата у БиХ до краја исправила, додао је он, неопходно је да Тужилаштво и Суд БиХ што брже реше неколико случајева, међу којима су и они које им је уступио Хашки трибунал. „То се првенствено односи на Сијековац, у којем су 26. марта 1992. године регуларне јединице Хрватске војске и хрватско-бошњачке снаге, под командом Нијаза Чаушевића, убиле 20 Срба. Овај злочин се догодио 11 дана пре него што је 6. априла БиХ међународно призната. Такође, главног тужиоца Маринка Јурчевића треба питати докле је дошла истрага о нападу Хрватске војске на Купрес, у којем је 3. априла страдало више од 60 Срба, као и истрага о покољу које су трупе Републике Хрватске направиле у Мркоњић Граду пред крај рата“, каже др Мирослав Микеш.

Такође, неопходно је утврдити и одговорност за упад Хрватске војске у Равно код Требиња 1. октобра 1991. године у којем је погинуло 14 резервиста ЈНА, као и за напад њених јединица на Козарску Дубицу, Костајницу и Нови Град пре 12 година. У овој операцији, названој „Дрина 95”, после тродневних борби хрватске трупе, предвођене гардијском бригадом „Громови“ и специјалном јединицом „Црне мамбе“, доживеле су тежак пораз, али су – пре повлачења на леву обалу Уне – убиле 104 цивила и борца Војске Републике Српске.