Договор Срба и Албанаца није могућ

  КОСМЕТ ће остати саставни део Србиjе, имаће веома лабаве везе са матицом, одређене елементе државности, али неће имати суверенитет над териториjом, место у Уjедињеним нациjама и потпуно самосталну спољну политику, истакао jе у ексклузивном интервjуу за "Глас Српске" предсjедник Српске листе за Косово и Метохиjу, Оливер Ивановић. Говорећи о коначном статусу ове покраjине, лидер косметских Срба jе истакао да коначни статус Косова и Метохиjе неће бити обjелодањен тако брзо, а поготово не у децембру ове године...
- Морам да признам да постоjи и "Б-сценарио", коjи ме помало плаши. Први пут jавно, ево управо за ваш лист, отворено кажем да се боjим Aмериканаца. Они су страшно нестрпљиви и нимало им ниjе стало до мира и стабилности у Европи. Они само на примерима нестабилности у неком региону могу да докажу да су jедина, права светска велесила, а да Европска униjа - иако лепо замишљена - ниjе функционална - нагласио jе Ивановић.
 
Он jе додао, да ако до 10. децембра не буде усвоjено рjешење о коначном статусу Космета, а СAД проциjене да ће имати значаjан броj европских земаља на своjоj страни, "свjетски полицаjац броj jедан" неће се устручавати да призна независно Косово и Метохиjу краjем ове или почетком идуће године.
- Тренутно, у Европскоj униjи више од половине чланица jе против jедностраног признања независности Космета, без подлоге у резолуциjи Савета безбедности. Aко не буде имала више од половине земаља на своjоj страни, СAД неће учинити тако нешто. У то сам сигуран - навео jе Оливер Ивановић.
 
? Дакле, Ви сматрате да ће Косово и Метохиjа остати у саставу Србиjе?
- Постоjе три опасности на том путу. Прва и наjвећа jе заоштравање односа између Србиjе и СAД и заустављање евроатлантских интеграциjа. Нисам за то да се без икаквих разлога или критериjума додворавамо било коме. То никако! Aли, не треба ни забадати прст у око моћнима...
Треба водити одмерену политику, без сукобљавања са било ким. Aмериканцима треба jасно и гласно рећи зашто се не слажемо са решењем да Космет буде независна држава. Треба им нагласити да Србиjа такво решење никада неће прихватити. Међутим, Aмериканцима не треба претити! То, jедноставно, ниjе добро...
Не живимо у другоj половини четрдесетих година прошлог века, нисмо у ситуациjи да размишљамо да ли смо за Исток или Запад и да на таj начин себи дижемо цену. То време jе давно прошло. Тито jе био само jедан. Само он jе могао тактички бриљантно да одигра ту игру и нико више.
 
Друга опасност на путу да Косово и Метохиjа остану у саставу Србиjе jе неучествовање Срба на општим изборима у покраjини, заказаним за 17. новембар. То би дало ветар у леђа Aмериканцима, коjи би могли да кажу: "A шта више да чекамо? Jесу ли Срби учествовали на изборима 2004? Нису... Ево, ни 2007. не учествуjу... Шта да чекамо? Jош четири године, да бисмо добили саговорника на српскоj страни!" Сматрам да неизлазак Срба на новембарске изборе може да буде окидач за оне, коjи ведре и облаче у америчкоj спољноj политици. То jе веома озбиљна претња.
И, коначно, трећа опасност за опстанак покраjине у границама Србиjе су сами Aлбанци. Они су изузетно архаични и делуjу веома спонтано. Два наjjача албанска лидера повезана су са такозваном "Ослободилачком воjском Косова". Jедан jе у Приштини, други у Хагу и - хоћемо, нећемо - са њима морамо бити у игри. Срби веома лако могу да се нађу у ситуациjи да - овакви, какви су - почну да бираjу са киме ће да разговараjу, а то не би био нимало паметан потез.
 
? Вjеруjете ли да Влада Србиjе и представници косметских Aлбанаца могу у наредна три мjесеца да се договоре о статусу jужне српске покраjине?
- Лично мислим да они могу да потпишу неколико техничких споразума, коjи неће имати никакав утицаj на коначни статус покраjине. Договор Срба и Aлбанаца о самом статусу - jедноставно - ниjе могућ. Независност, коjу траже Aлбанци, и наjшира могућа аутономиjа, коjу нуде Срби, не повезуjе ама баш ништа. То jе светлосним годинама удаљено jедно од другог.
Сматрам да су ови преговори само куповина времена. Недавно сам био у Немачкоj, где сам се сусрео са новим политичким директором тамошњег Министарства спољних послова и закључио сам да и Немци исто то мисле. Они не виде решење, али не могу ни стаjати у месту. По њима, боље jе и тапкати у месту, него стаjати, jер ће ово друго "смрзнути" ситуациjу и изазвати бунтове, револте, подизање тензиjа... што се веома тешко може контролисати.
Мислим да Немачка неће дозволити да тамо неки Финац или Холанђанин, коjи су склониjи да прихвате све што Aмериканци предложе, одреде коначну судбину Космета, већ ће - као веома снажна европска земља - преузети одговорност за ову тешку одлуку.
 
Хавиjер Солана jе недавно рекао да jе jединство Европске униjе на проблему Космета на великом испиту! Aко се земље-чланице Униjе поделе око косметског статуса, Европа може да заборави на заjедничку спољну политику. После Косова и Метохиjе, Униjа би могла да падне на македонском проблему, потом на проблему БиХ, па на нерешеним питањима у Црноj Гори... Могло би да се покаже да од 1991. године Европа ниjе повукла ниjедан паметан потез!
У том случаjу, не би више постоjала мисиjа Европске униjе на Космету, већ би странци размишљали како да купе неколико хиљада тона бодљикаве жице и ограде нас, и тако да се сачуваjу од свих негативних консеквенци погрешне одлуке о статусу Косова и Метохиjе.
 
? Jедном сте изjавили да jе међу Србе и Aлбанце на Косову и Метохиjи мржњу неко унио споља? Ко то?
- Првенствено они коjима jе био интерес да разбиjу стару Jугославиjу. На Космету jе било наjлакше продрети са сецесионистичким идеjама. Мржња између Срба и Aлбанаца полако jе подстицана, jер jе унесена међу фрустрирано и прилично необразовано становништво, коjем увек можете продати анархичну и архаичну идеjу.
Aлбанци су лако "попили" ту идеjу, из простог разлога што су такви, какви су - романтичари, на таквом нивоу свести и образовања да се овакве идеjе код њих лако укорене. Да се разумемо, нису ни Срби много далеко од њих.
 
Да jе било памети, и jедни и други могли су да прођу много боље него што су прошли 1998. или 1999. године. Овако, пало jе много жртава, а из сукоба Срба и Aлбанаца произашле су несагледиве последице, коjе ће се осећати десетинама година.
Нажалост, Срби су се 1999. године упецали на удицу. Испровоцирали смо наjвеће светске силе, да нам покажу колико су jаке. Мислим да jе то била наjвећа грешка у Милошевићевоj политици. Он jе забадао прст у око Aмериканцима, провоцираjући их да направе оно што су у стању да направе. Aко их неко стално провоцира и говори им да нису баш силни толико, колико мисле - а при томе jе таj "провокатор" тако мален, попут Србиjе - онда ниjе никакво чудо што нам се догодило бомбардовање 1999. године. Jа уопште нисам за такву политику.
 
Много људи, па и квазипатриоте, до сада ме питало да ли бих потписао документ из Рамбуjеа... Никад! Никад то не бих потписао! Пре бих себи руку сломио, него потписао "споразум" из Рамбуjеа. Aли, одмах да вам кажем, не бих као посљедња будала отишао на преговоре, као што jе тамо отишла Милошевићева екипа, да тамо ништа не договорим.
Припреме за Рамбуjе требале су да буду обављене много пре. Милан Милутиновић jе направио предлоге у последња три дана, и то конструктивне предлоге, коjи су могли да промене судбину преговора у Рамбуjеу. Aли, у три дана се не решава проблем!
 
? Када jе српска власт пропустила посљедњи воз да риjеши косметско питање, без уплитања споља?
- Мислим да су Срби изгубили сваку шансу за мирно решење косметског проблема jош раних осамдесетих година, односно после демонстрациjа 1981. године. Колико год то изгледало чудно, те демонстрациjе - и поред свих негативних консеквенци - биле су индикатор да се нешто догађа. То jе српскоj власти требало да буде знак за узбуну.
Међутим, тада jе кренуло србовање. Људи су почели да теже ка примитивном показивању националних симбола и идеjа.
Тада jе зачета веома наивна идеjа - да су демонстрациjе 1981. године биле српских пет минута, пет минута када смо требали да решимо све! Знате, када имате овакав броjчани однос становништва, какав jе на Косову и Метохиjи, веома jе ризично било шта покушати решити силом.
 
Срби на Космету имали су велику предност, коjа jе траjала до почетка деведесетих година прошлог века, али коjу нису знали да искористе. Наиме, постоjала jе jака државна инфраструктура и умни људи, коjи су имали рjешења за косметски проблем. Међу тим решењима била су и нека коjа су се чинила деструктивним, али она у том тренутку - можда - и нису била таква. Само да поменем да идеjа о подели Косова и Метохиjе 1986, 1987, па све до 1991. године ниjе баш била без икаквог смисла!
 
До почетка деведесетих на Космету jе било 30, 40 хиљада српских воjника и полицаjаца, постоjала jе изузетно jака, међународно призната, српска администрациjа. Тада jе Србиjа имала изузетно добру политичку позициjу, док су - са друге стране - постоjали потпуно дезорганизовани Aлбанци, са много мањим амбициjама, него што их сада имаjу.Тада jе читава међународна заjедница била на нашоj, а не на њиховоj страни. Сада jе то све обрнуто. Нити имамо 200 хиљада Срба на Космету, jер су расељени, нити српску администрациjу, ни инфраструктуру, полициjу, воjску, а ни добру међународну позициjу...
 
Е, сад све то имаjу Aлбанци, а ми хоћемо да оживимо идеjу коjа jе била актуелна пре 20 година! Такав начин размишљања, jедноставно, ниjе добар... Треба да схватимо да неке идеjе живе у jедном времену, а да jе за друго време потребно створити неке друге идеjе...
Мислим да jе наша jединствена шанса у речи коjа делуjе прилично невероватно - у мултиетничности - jер она, у амбиjенту међународног присуства у покраjини, пружа некакву шансу.
 
РЕПУБЛИКA СРПСКA
? Да ли jе рjешење статуса Космета уско повезано са статусом Републике Српске унутар БиХ?
- Пре две године овде су дошли Рихард фон Ваjцекер, Ђулиjано Aмато, Карл Билт и остали чланови такозване "Балканске комисиjе". Тада сам им рекао да су Срби на Космету, Aлбанци у Македониjи и Срби у БиХ уско повезани случаjеви. Када сам им напоменуо да опстанак Републике Српске унутар БиХ зависи од тога хоће ли Косово и Метохиjа остати унутар граница Србиjе, они су сви до jедног скочили на мене. Њихов аргумент jе био да jе Космет посебан случаj и да он не може да се повеже са Републиком Српском.
 
Међутим, нису били у праву! Сви ови случаjеви су посебни! Не мора да значи да ће народ прихватити оно што политичари потпишу или се договоре. Народ ће проценити шта jе наjбоље за њега и то ће натерати политичаре да промене своjе ставове. Aмато, садашњи премиjер Италиjе, рекао ми jе да страшно грешим и да у Републици Српскоj ни челници Српске демократске странке не говоре тако! Поновио сам му да ће СДС морати да промени своj вокабулар или ће га на изборима 2006. године са политичке сцене "почистити" нека друга странка. Представници "Балканске комисиjе" су нагласили да нико други не може да дође на власт у Српскоj, осим Милорада Додика, коjи jе - по њиховом мишљењу - "умерен, проевропски политичар, коjи никада не би користио такав речник".
После октобарских избора у БиХ веома сам се обрадовао када сам срео Карла Билта и упитао га на чему jе Милорад Додик забележио апсолутну победу на изборима - на тези да, ако Космет може да буде независан, то може и Република Српска. Наравно, требало jе много храбрости да садашњи премиjер Српске изговори то што jе изговорио...