За и против Вука

Поновно враћање великану српске књижевности Меши Селимовићу има особен значај, у времену када је нарушена слобода мишљења, уствари појам слободног човјека, а његова забринутост и запитаност за човјекову егзистенцију, како каже проф. Драгана Тодоровић из Никшића, недвосмислено рјешава дилеме код оних који не схватају разлику између сна о животу и истинског живљења.
- Писац егзистенцијалист филозофски размишља и открива да: "Човјек може проживјети свој живот у потпуној илузији, али тешко да би се такав живот могао назвати стварним. Није ствар ни у томе да се избјегну порази - који се уосталом избјећи не могу, него да се човјечност пронесе кроз живот упркос искушењима". Дакле, не треба затварати очи ни пред чиме, не треба бјежати од искушења. Потребно је изграђивати есенцију - суштину бића, упознавањем живота који је изван крутих догми неког времена - каже Тодоровићева.
Уствари, Селимовић, како она примјећује, поручује - дјело је путоказ како од неодлучног, слабог човјека настаје човјек акције, који има свој став о животу и бори се за оно што му је битно.
- Као да осјећамо код Селимовића присуство оне Сартрове мучнине од увријежених мишљења, од људских појава које лебде кроз вријеме успаване у сопственој празнини бића и битисању између карика сурових друштвених стега. Селимовић непрестано наглашава древну истину којој се треба вратити да би човјек могао да каже: "Мислим, дакле постојим", потребно је да вјерујемо да има људи који могу више од оног што је обично... Осмијехом се намиривао за губитке, створио своје унутрашње богатство, вјеровао да у животу осим побједе и пораза, постоји дисање, гледање, ријечи љубави, пријатељство и обичан живот, који зависи искључиво од нас - каже Тодоровићева.
Суштинска идеја Селимовићевих дјела, каже Тодоровићева, је да живимо са сазнањем да постоје друштвена правила само као замисао, а живот је оно што бива. Зато постоји опасност да живот по правилима гуши човјекову природу и отуђује се од себе самог и других људи и претвара се у своју супротност злостављање живота.
- Издигни се човјече изнад прозаичности одлучно и храбро учини нешто за себе и помогни онима које волиш, дај слободе своме духу нека открива животно богатство и љепоте - закључује Тодоровићева.
Професор Васко Милошевић из Бара, истакао је да је Меша Селимовић интелектуално горостасна фигура у домаћој књижевности, те да је комплетно његово дјело омеђено Вуковим стандардом, до танчина за живота књижевника уткано у миље српске књижевности.
- Само рођењем Босанац, а по свему Југословен, у најплеменитијем значењу, овај стваралац је призвао своју упечатљиву, изворну домовину језика, писма и традиције, и управо из тог разлога његово књижевно дјело је у цјелини и у сегментима "изњедрено" из те ћириличне потке. Нажалост, невјероватно је да Селимовића поједини квази критичари смјештају у босански језик, по њима оптерећен већим бројем србизама. Све је управо супротно. Селимовић комплетним својим бићем, животом, личним емотивним избором и дјелом потпуно је јасно дефинисао своју књижевну позицију. Као да је наслућивао могућност накнадних тумачења, он се сам "смјестио" у српску литературу, служећи јој предано и у најбољим књижевним излетима - каже Милошевић.
Он је казао да је 1976. године Селимовић управо у књизи "За и против Вука", назначио своју језичку и стваралачку припадност и тада набројао цијели списак ријечи за које је тврдио да су "из градског живота, администрације и слично".
- Као стваралац од истанчаног нерва, као писац који је и у најситнијем детаљу поникао у Вуковој језичкој постојбини, Селимовић се није мирио са новим ријечима које су девалвирале Вуков стандард. Жаргон, површна игра у урбаном ниподаштавању и забораву традиције узнемиривао је Мешу Селимовића до последњег дана. А како је вријеме одмицало Селимовић је све истрајније настојао да афирмише огромну тековину Вука Караџића, постојбину најсавршеније азбуке и домовину огромног епског насљеђа. Зачуђујуће је уопште да се Селимовићу чини неправда накнадним тумачењима и дневно политичким сврставањем у редове нове и много више дневно политичке литературе - истиче Милошевић.
За херцегновског сликара Ђура Лубарду, послије Његоша, Андрића и Достојевског пред читаоце у Црној Гори је стигла још једна дивна едиција.
- Пред нама је поново Меша Селимовић. Ми стари знамо да је тај бард наше књижевности и један од кандидата за Нобелову награду, задужио свој род без обзира да ли он био у Сарајеву, Тузли, Билећи, Београду, Херцег Новом или на Цетињу. По мени и редослед едиције коју објављује „Дан" има симболике када их ставимо у раван објављивања и показују величине људи наше културе на које је доста утицао и Достојевски који је, такође, обогатио сваку библиотеку, па се надам да ће бити то случај и са тек започетим пројектом са именом Меше Селимовића - казао је Лубарда.
Галериста Томо Катурић из Херцег Новог, истакао је да су у историји сваког народа дјела истакнутих појединаца, нарочито оних из области интелектуалног стваралаштва, национално благо трајне вриједности, орјентир поколењима, поука и надахнуће да их слиједе, достигну и превазиђу.
- Мудрошћу, стрпљењем и упорним радом стварају се дјела незаборава. Једно такво дјело од јуче је поново међу нама. Меша Селимовић представља значајно име у српској књижевности. Студија "За и против Вука" је први каменчић, али веома важан у мозаику великог дјела Меше Селимовића који је поново међу нама, а ми Бокељи после Његоша и Вука и Андрића, који су наши, и по боравку у нашој средини, прихватили смо и тихог Мешу који је истина имао кратке боравке у „невјести Јадрана", али његово дјело захваљујући и овој едицији има и имаће дубље коријене - казао је Катурић.
Екипа "Дана"

Херцег Нови Вратили Мешу младима

У својој веома дугој и веома контроверзној историји, Босна и Херцеговина је одњихала велике и бројне личности које су себи осигурали трајно мјесто у "повјесници рода свога, каже Милован Бјелогрлић, пензионер.
- Наравно, мора се увијек имати у виду чињеница да се мјесто у историју може осигурати на веома различите начине. Селимовић је ушао у историју својим књижевним дјелима и описивао дешавања у родној Тузли и Билећи, родном крају својих предака, Сарајеву и Београду. Мехмеда Мешу Селимовића су цијенили и пријатељи и противници. Заслужује велики статус у ондашњем, али и садашњем времену. Мото ове библиотеке којом нас је „Дан" даровао - "Зар је гријех питати за брата" је дивна порука и дивна мисао и за појединца и наше расцјепано друштво. Зато хвала издавачима за ову едицију која нам је вратила Мешу међу младе. Ваљда ће и ово издање натјерати наше насљеднике да упознају нашу прошлост и мутна времена када је владало једноумље о које Меша говори у својим дјелима. Имао сам срећу да, пошто смо обојица живјели у Сарајеву, упознам тихог и мирног човјека коме су направљене многе неправде. Четврт вијека после његове смрти неко се у Црној Гори сјетио да нам врати овом едицијом нашег Мешу - казао је Бјелогрлић.

БИЈЕЛО ПОЉЕ
Мајстор психолошке анализе

Дјела Меше Селимовића су, послије едиција Његоша, Достојевског и Ива Андрића, натјерали многе Бјелопољце да обогате своје кућне библиотеке. Један од њих је и сци. дипл. правник Бајрам Бикић, који за Селимовићева дјела каже да су класични психолошки романи.
- На свим просторима психолошки роман је достигао кулминацију Мешиним стварањем, јер су код њега теме историјске, али је роман филозофски. Често је и аутобиографски у ширем смислу ријечи, јер третира породичне проблеме универзалне природе својствене свим народима и просторима - истиче Бикић,
Према његовим ријечима Селимовић је мајстор психолошке анализе личности.
- Он на перфектан начин даје приказ људских тема и дилема, као и ломова душе који настају као последица историјских промјена и размеђа времена и цивилизације - закључује Бикић.

ЦЕТИЊЕ
Незаобилазно штиво

Послије Његоша, Андрића и Достојевског, уредништво дневне новине "Дан" као да је мене питало, објављиваће дјела Меше Селимовића, једног од највећих југословенских писаца чија су дјела преведена на многе језике широм свијета.
- За Селимовићеву студију "За и против Вука" многи кажу да је незаобилазно дјело које нас уводи у романсијерску радионицу овог нашег великог писца. Са нестрпљењем ишчекујем дјело "Сјећања" које бих поред "Дервиша и смрти" и "Тврђаве" издвојила као једно од најдражих дјела кад је Меша Селимовић у питању. Још једном све честитке за "Дан" - рекла је Цетињанка Тијана Перовић, новинар на МБЦ телевизији.

КОТОР
Писац непролазне вриједности

Прва у низу књига Меше Селимовића, есеј "За и против Вука", нашла је пут до срца многих читалаца у Котору, како оних који одраније познају и поштују његово дјело, тако и оних младих, који су окусили чари лијепе писане ријечи и трагају за писцима непролазне вриједности.
Снага стваралачког духа неког писца, па и великана попут Меше Селимовића за Вјеру Банићевић, списатељицу из Котора, је када у његовим ријечима препознамо себе.
- Најљепши симбол стваралачког духа је када у пишчевом изразу препознамо и пронађемо сопствено гледиште. Тада смо од њега враћени себи. Из књига Меше Селимовића учила сам некада, а данас им се радо враћам, тражећи одговоре на питања које ово вријеме носи, као што је и он својевремено трагао, што истовремено потврђује значај овог писца за цјелокупни наш духовни простор - каже Банићевић, која је за роман "Врата сата" прошле године испред писаца Црне Горе предложена за награду "Меша Селимовић" која се додјељује у Тузли.