Хрватска граница непроходна и за Мишковића

БЕОГРАД - Српске компаније почеле су стидљиво да провирују преко границе, у покушају да нађу што боље услове за прављење профита, међутим, ограничена могућност изношења капитала, тржишни услови, конкуренција и мала акумулација капитала, али и политички и социјални отпори у неким земљама у окружењу, још увек ограничавају продор домаћег капитала на страна тржишта. Ван граница Србије инвестиције су најдаље изнели „Синтелон“ и „Хемофарм“, већински у власништву странаца и Комерцијална банка, али је њихова вредност сигурно далеко мања од улагања компаније „Делта“ у власништву Мирослава Мишковића.

Комерцијална банка ће докапитализацију од 100 милиона евра искористити управо за ширење мреже у иностранству - у Републици Српској и Црној Гори где тренутно послују, а у плану је и наступ на македонском тржишту. У Загребу и Франкфурту већ има представништва.

Агробанка је у Црној Гори имала филијалу, али је после увођења евра та филијала угашена. Према речима Љубодрага Обрадовића, извршног директора за пласмане привреди у овој банци, у тој држави су остала ненаплаћена потраживања од око милиона евра, углавном од физичких лица. Ова банка је својевремено кредитирала и предузећа у БиХ, а од фирми из дистрикта Брчко остало је потраживања у вредности од 15 до 20 милиона евра, која су покривена хипотекама. Он истиче да се воде преговори како би се дошло до споразумног решења о наплати дугова и избегао суд.

- Мислим да нема неких посебних препрека за инвестирање у региону, међутим, Агробанка сада нема у плану отварање филијала, али ако рачуница покаже да би улагање донело профит, што да не - објашњава Обрадовић и додаје да инвестирање у Румунији или Бугарској зависити и од уласка Србије у ЕУ.

За велике, мултинационалне компаније каква је „Синтелон“, кажу надлежни у овој компанији, није занимљиво отварање фабрика у окружењу јер су то мала тржишта која могу да се се сервисирају из фабрике у Бачкој Паланци. „Зато и улажемо у капацитете код нас, али желимо да будемо лидери на тим тржиштима. Ми се сада окрећемо великим земљама у централној Азији и Украјини и тамо намеравамо да инвестирамо“, каже Никола Павичић, председник „Синтелона“, који сада има фабрику у Русији као и „Хемофарм“.

„Делта холдинг“ је ове недеље купила други по величини трговински ланац у Бугарској „Пикадили“, после инвестиције од 35 милиона евра у Босни и Херцеговини и куповине „Тропика“, највећег ланца супермаркета у Републици Српској. „Пикадили“ има удео од шест одсто на бугарском тржишту. Највећу српску инвестицију до сада направила је заправо држава, односно јавно предузеће „Телеком Србија“, која је за 646 милиона евра постала власник 65 одсто акција „Телекома Српске“. Индикативно је да ниједна од ових инвестиција није остварена у бившим југословенским републикама Хрватској и Словенији.

Хрватска је до сада у Србију инвестирала око 365 милиона евра, док у супротном смеру није отишао ни динар. И док објашњења да српске фирме не могу да се носе са конкуренцијом из ЕУ, да су закаснила за приватизацију хрватских друштвених предузећа, донекле и пију воду, ти тржишни разлози свакако не објашњавају недавну неуспелу продају Карловачке индустрије млека, када је одбијена боља понуда инвестиционог фонда Салфорд, који је власник пет највећих млекара у Србији због сумње да иза тог фонда стоји српски капитал. Уместо тога прихваћена је понуда хрватске кожарске фирме, која је гарантовала плаћање имовином саме млекаре. Оваква ситуација на терену наилази на подршку и политичара, па је Љубо Јурчић, кандидат СДП за премијера Хрватске и професор Економског факултета, на питање да ли би продао комбинат „Вупик“ Мирославу Мишковићу, одговорио: „Зна се тко је чинио злочине. Ране су још свјеже. Не треба стварати неугоду хрватским грађанима. Другдје бих му можда и продао твртку, али у Славонији сигурно не бих“.

То заправо значи да ако Јурчић буде изабран за премијера, јасно је да ће хрватске границе (п)остати непрелазне за српски капитал, иако капитал по дефиницији не зна за националност, веру, а ни за границе.

За разлику од Јурчића, председник Хрватске странке права Анто Ђапић изјавио је да се Хрватска не боји српског капитала, јер је привредно 10 до 20 година испред Србије. „Као што хрватски капитал иде у Србију, тако ће и српски ићи у Хрватску“, казао је Ђапић. Одговарајући на питање о могућој продаји фирме „Вупик“ српском власнику, Ђапић је ипак истакао да се „ради о важном питању, јер је прехрамбени сектор од стратешког интереса за Хрватску“.

Списак неуспелих инвестиција у Хрватску отворио је Богољуб Карић, који је најављивао изградњу пословне зграде у центру Загреба, па је затим Жељко Митровић, власник ТВ Пинка, опет неуспешно покушао да купи Кроација рекордс и Нову ТВ. Мишковићева „Делта“ бацила је око на једну фабрику месних прерађевина, али је и то остало пусти санак. „Делти“ у наступу на хрватском тржишту није помогла ни повезаност са „Агрокором“, компанијом хрватског тајкуна Ивице Тодорића. Ако не може из Србије, онда ће Мишковић можда моћи свој капитал да пласира преко Велике Британије и познатог ланца кафетерија „Коста кофи“. Наиме, „Делта спорт“ је добила франшизу од ове компаније за југоисточну Европу и Албанију, а у кафиће у Хрватској планира да уложи четири милиона евра.

Према речима Владимира Глигорова, сарадника Бечког међународног института за економске науке, хрватска привреда је отворена, па српски предузетници конкуришу онима из других европских земаља и у томе немају много успеха.

- У Србији би ситуација била симетрична за хрватске предузетнике, када би Србија била отворена привреда и када би била привлачна за европске инвеститоре. Будући да је Србија још неатрактивна за инвеститоре из већих земаља ЕУ, већа је улога словеначких и хрватских инвеститора - објашњава он.

СРБИЈА ОМЕТА САМУ СЕБЕ

Према речима, економисте Милана Ковачевића, изјаве хрватских политичара су више за домаћу употребу и за скупљање политичких поена код бирача.
- Када је реч о српском капиталу који покушава да изађе напоље, он често и није баш српски. Капитал највеће компаније у Србији је у власништву фирме која је основана у иностранству. Мислим да се претерује са тим да у Хрватској не желе новац из Србије, мада повремено политичка кретања имају утицај на кретања капитала. Проблем је и код нас, јер наш девизни режим ограничава инвестирање у иностранство. То што ми ометамо излазак нашег капитала, је важније од тога што нема улагања у Хрватску. Крајње је време да либерализујемо наш девизни режим - каже Ковачевић и додаје да је корисније да се новац улаже код нас него у иностранство.

СУСЕДНЕ ЗЕМЉЕ

Од наших суседних држава, најзаступљенија на листи ТОП 500 је Словенија са 16 компанија (најбоље је пласиран „Меркатор“ који се налази на 45. месту, а следе „Петрол“ и „Горење“), а затим Хрватска са 14 компанија, од којих највеће приходе имају ИНА (16. место), „Агрокор“ (44. место) и ХЕП група (84. место). Једина македонска компанија која је рангирана на овој листи је рафинерија нафте ОКТА на 326. месту, док се црногорске и компаније из Босне и Херцеговине нису пласирале на листу ТОП 500 у регији.