Треба ли унапред сахранити Грчку?

Следећи четвртак је нешто попут крајњег рока за осуђеника. Или ће парламент Грчке усвојити мобилизациони план за смањење државних расхода или ће га одбацити. У другом случају земља неће добити још једну траншу кредита у износу од 12 милијарди од ЕУ и ММФ и највероватније ће прогласити банкрот. А Папандреу ће морати да испуни своје обећање и да поднесе оставку. Друге варијанте нису на видику. Ко ће највише пострадати у финансијском краху? И шта ЕУ намерава да предузме?

Највећи губитак прети Европској централој банци, која је уложила 49 милијарди евра у обезвређене грчке бондове ради њихове подршке. Иза ње су се поређале немачке, француске, америчке, као и грчке банке. Оне су својевремено добро зарадиле на курсној разлици. Данас им преостаје да се моле у нади да ће Хелени једном измирити вредносне папире. Нико од поверилаца не жуди за тим да реструктуира грчки дуг, пре свега ЕЦБ. Мишљење Алексеја Кузњецова, руководиоца Центра за европска истраживања ИМЕМО:

„На оно што се дешава у Грчкој не гледам толико песимистички. Многе земље имају озбиљне буџетске дефиците. Чини ми се да је дискусије о томе да ће Грчка објавити дефолт, да ће изаћи из зоне евра више политичка бука, да се грчкој влади не би дозволило да се опусти. Нико неће напустити Грчку: ЕУ ће имати превелике трошкове. Она има спољни дуг, али је то углавном дуг према агентима из зоне евра. То уопште није спољашњи дуг. За његово измирење заинтересовани су агенти из земаља евро зоне. Због тога је питање врло једноставно: ако Грчка објави дефолт, њени дугови ће прећи на повериоце, које представљају немачке и француске банке. Сам по себи дуг ништа не значи. Ако не исплатите камату за дуг, без обзира на то колики је ваш дуг, ви ћете га једном вратити и то је све. Грчки проблем није износ дуга, већ то што мора редовно да га сервисира. И ни за шта друго јој не преостаје новца“

Скептици сматрају да су мере за спасавање окасниле. Већина руских финансијских стручњака и даље верује у непколебљивост евра. Угледни ауторитет Руслан Гринберг, директор Економског института РАН искључује и варијанту изласка Грчке из Еврозоне и крах јединствене валуте.

„Ситуација је заиста критична. Али сам чврсто уверен у то да ће дугови и овог пута бити пролонгирани. Прихватљива варијанта је да се умири тржиште. Ако буде постојала чврста воља да се Грчка спаси, и тржиште ће бити умирено. А ако буде присутно стално колебање, час на једну, час на другу страну, мислим... Схватате, Грчка је ипак мала земља. Ако не спасе Грчку у питању ће бити већ заиста егзистенцијални проблем. То ће подсећати на озбиљан крах европске идеје. И тада ће за Еврозону наступити заиста озбиљна времена. То ће бити преседан и то је страшно. Почеће и ирска (криза) и португалска, и Шпанија и Италија су одмах ту поред. Не, мислим да до тога неће доћи, још није у питању такав случај“ (...).

Од приватних банака врхушка ЕУ очекује једини потез: пролонгацију. У ком обиму и на који рок – треба да се покаже 3. јула на редовном састанку лидера ЕУ, након преговора с финансијским џокерима. А засад се врхушка Еврозоне за сваки случај ипак спрема на најгоре: на евентуални банкрот Грчке. Припрема сетерен. По признању министра финансија Немачке Волфганга Шојблеа (Wolfgang Schäuble), разматра се једина варијанта. Да се не дозволи пожару да захвати суседе, а Грчка да се спасава по принципу – шта остане. Да ипак није рано за сахрану?